0
Panelisti na Beogradskoj bezbednosnoj konferenciji saglasili su se da je potrebno ubrzati proces proširenja EU, ali da politički elite na Balkanu do sada nisu pokazale veliku volju da se ovaj proces završi.
Tetjana Kovtun iz Kancelarije za sprovođenje reformi u Ukrajini istakla je da ova zemlja vidi EU kao egzistencijalno pitanje i da je pitanje učlanjenja u EU stavljeno u ustav ove zemlje.
„Mislim da je za Ukrajinu EU sidro, njena uloga je od ključne važnosti za njen opstanak u ovom trenutku. Možemo da kažemo da je invazija Rusije na Ukrajinu otvorila vrata procesu proširenja, mi vidimo praktično borbu Ukrajine da ostane nezavisna, suverena država na krilima EU. Da kažemo da je ovo nova priča, nije, poslednjih 10 godina od kad je Ukrajina potpisala Ugovor o pridruživanju sa EU Ukrajina je stavila u Ustav napredak ka EU, i evroatlantsko partnerstvo. Takođe, Ukrajina je uspešno impelementirala skoro 80 odsto svojih obaveza iz ovog Ugovora. U poslednjih 10 godina podrška u evropskim integracijama je bila među skoro 70 posto populacije, a sada je negde oko 91 odsto širom Ukrajine, u svim njenim oblastima, to je apsolutno nedvosmisleno. Ukrajina je probuđena ovom krizom, ovom agresijom kako bi napravila svoj geopolitički korak. Sa ove tačke gledišta, možemo reći da je Ukrajina prilično zainteresovana za budućnost u EU, a takođe vidi EU kao geopolitički odgovor na vojnu agresiju. Mislim da moramo da vidimo ovo u oba pravca“, rekla je ona.
Šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre naglasio je da je potrebno obnoviti podršku procesu proširenja.
„Od samita u Solunu nikada nije bilo važnije pitanje proširenja. Ovo je rezultat tragedije u Ukrajini, ne smemo da propustimo tu priliku. Kada je reč o proširenju, to je pitanje koje se nalazi na stolu. Građani moraju da shvate trenutak u kojem se svi nalazimo. Kada je reč o prostoru Zapadnog Balkana, potrebno je da obnovimo podršku procesu proširenja koji je ranije postojao na ovom prostoru. Mi smo u specifičnoj situaciji u ovom trenutku na našem kontinentu. Posledice tragedije u Ukrajini nakon agresije Rusiju su velike“, rekao je Žiofre.
Bivša ministarka u Vladi Crne Gore Jovana Marović rekla je da ne vidi volju političkih elita Zapadnom Balkanu da iskoristi zamah koji trenutno postoji u EU kada je reč o proširenju.
„Svi se nalazimo na istom putu procesa proširenja, moramo da pomažemo jedni drugima. Uključujući i najnovije zemlje kandidate. Pored zamaha u EU za proširenjem, što nije neuobičajeno, ne vidim volju političkih elita da se ubrza evropski put. Crna Gora je najviše stigla kada je reč o evropskom putu, ali taj proces traje 11 godina Druga stvar vezana za Zapadni Balkan je da mi ne napredujemo u jačanju demokratije, što je krivica naših političkih partija. Mantra ove diskusije je „Da li treba da budeš jači da bi bio veći“ je povezana, nije kao da moramo da čekamo novih 20 godina za EU kako bi napravili promene i bili spremni da postanemo država članica. Mislim da mi moramo da vidimo da je EU jaka, da je EU globalni igrač, da je EU spremna da širi demokratiju. Još jedna dilema koja postoji 10 godina je da li mi treba da imamo datum pristupanja, to nije moguće da imamo tačan datum, ali je moguće da imamo godinu 2030. kao godinu za koju će svaka zemlja da ima mapu puta i da EU ima zadatke šta je svaka država u mogućnosti da postigne do te godine“, istakla je.
Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji istakao je da, nažalost, proširenja ne bi ni bilo bez agresije na Ukrajinu.
„Po prvi put imamo analizu budžetskog uticaja u budućnosti. Kada je reč o proširenju, podsticaj za tako nešto ne bi postojao bez rata u Ukrajini, nažalost. Dvadeset godina i stav neće se ništa desiti proizvodi drugi stav – zašto bismo se sada trudili ako se neće ništa desiti. Srbija je mogla da se pomeri barem centimetar u odnosu na 2015. godinu kada je reč o evropskim integracijama. Politička elita u Srbiji propagira smanjenje podrške ka EU integracijama“, rekao je on.
BONUS VIDEO – Samit EU lidera u Granadi ispod očekivanja što se tiče Zapadnog Balkana
