Poslanici Evropskog parlamenta glasaće o rezoluciji o Srbiji 8. februara. Rezolucija je usledila nakon rasprava u plenumu i Odboru za spoljne poslove u EP (AFET). Poslanici EP uglavnom su kritikovali izbore održane 17. decembra. Međunarodne i lokalne posmatračke misije zabeležile su ozbiljne izborne nepravilnosti, pri čemu su najveće primećene na lokalnim izborima za grad Beograd. Prema podacima CRTA, organizovane migracije birača dogodile su se u obimu koji je uticao na ishod veoma tesnih izbora za Skupštinu Beograda.
O svim tim temama za European Western Balkans govorio je evroposlanik iz Slovenije Matjaž Nemec, intervju prenosimo u celosti.
Tokom debate u Evropskom parlamentu rekli ste da ne možete da zamislite budućnost Evropske unije bez Srbije. S obzirom na trenutno stanje demokratije u zemlji, koliko je moguć napredak na putu ka EU?
Poslanik iz redova Socijaldemokrata Matjaž Nemec kaže da mu je teško da zamisli budućnost EU bez Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana.
„Proširenje na Balkan je strateški vrlo važno za EU, posebno kada smo okruženi sukobima i nestabilnšću. Sa druge strane, članstvo bi donelo mnoge prednosti i na kraju prosperitet za ljude u Srbiji. Na kraju krajeva, naš zajednički cilj je da živimo bolje i u miru. Zato, pitanje nije toliko da li ja vidim Srbij u EU, već da li političko rukovodstvo Srbije deli ovaj proevropski pogled. Da li je članstvo u EU zaista njihov krajnji cilj? Sudeći po brojnim izjavama i postupcima vladajuće većine, čini se da sedenje na više stolica odjednom – od ruskih, kineskih, američkihh, do evropskih – njih zadovoljava u velikoj meri. Štaviše, čini se da im to mnogo koristi, što bi trebalo da bude zabrinjavajuće za Uniju. EU ne bi trebalo da bude samo bankomat, već strateški partner sa kojim delite vrednosti demokratije, vladavine prava, mira, slobode i sa kojim ste usklađeni u spoljnoj politici. U ovom trenutku nam je potrebno više iskrenosti, političke volje i konkretnih rezultata od strane Srbije da bismo mogli govoriti o kredibilnom partneru“.
Da li očekujete veće angažovanje EU u vezi sa izborima i ispunjavanjem zahteva građana i opozicije za pokretanje međunarodne istrage o izbornim nepravilnostima?
„Verujem da je naše angažovanje ključno. Pozivi za nezavisnu istragu dolaze i iz Evropskog parlamenta, civilnog društva u Srbiji, i opravdano, razočaranih birača. Predsednici odbora za spoljne poslove iz 20 evropskih država takođe traže akciju EU. Pritisak na institucije i međunarodnu zajednicu da interveniše je veliki. Naša obaveza i pozicije ne smeju ostati samo reči na papiru. Ljudi u Srbiji zaslužuju demokratiju, mnogi se za nju bore svakog dana. Pravični i slobodni izbori ključ su demokratski izabranih vlasti. S obzirom na sve optužbe, svedočenja i zabeležene nepravilnosti tokom izbora u decembru, nemoguće je govoriti o pravičnosti i slobodi“.
Kako će evropski izbori u junu uticati na angažovanje Evropskog parlamenta? Ima li dovoljno vremena za aktivno učešće EP-a u međunarodnih istrazi?
„Evropski izbori ove godine će zasigurno donekle usporiti ili privremeno prekinuti postojeće politike i aktivnosti. Vreme nam nije saveznik, ali zbog toga se mi u evropskim institucijama trudimo da završimo sve važne političke cijeve pre maja i juna. Isto važi i za politiku proširenja i sve povezane aktivnosti. Nadam se da će međunarodni i domaći stručnjaci aktivno učestvovati u istrazi. Trenutno nije jasno na koji način bismo uključili evropske institucije ili evropske poslanike. Međutim, ključno je definisati okvir što je pre moguće. Moramo hitno delovati, kao što sam već pomenuo u prethodnim odgovorima: naše obaveze ne smeju ostati samo slova na papiru“.
Kako ocenjujete situaciju u Srbiji nakon izbora? Možemo li govoriti o dubokoj političkoj krizi?
„Srbija se nalazi u dubokoj političkoj krizi. Atmosfera je toksična, visoko polarizovana, što nikada nije dobro za jednu zemlju. Izbori su iza sebe ostavili veliki broj razočaranih ljudi – pojedince koji žele da njiovi glasovi doprinesu fer izboru njihovih predstavnika. Oni žele da njihova zemlja napreduje u pravcu gde mogu prosperirati kao pojedinci. Međutim, nalazimo se u situaciji gde mladi ne vide budućnost u Srbiji, gde većina ljudi prima niske plate, gde organizacije civilnog društva postaju mete političkih kritika i kleveta, i gde je veći deo medijskog pejzaža pod kontrolom vlasti. Iskreno se nadam da će među političarima preovladati razum i da će ljudi shvatiti da zaslužuju više od ovoga“.
Opozicija je spomenula mogućnost neprihvatanja mandata u Skupštinu. Kako gledate na mogućnost još jednog bojkota institucija?
„Za mene bojkot nije rešenje, tako da zaista ne bih voleo ovakav scenario. Verujem da među opozicijom postoji razočaranje i osećaj nepravde. Međutim, bojkotom samo dajete još više moći suprotnoj strani. Istrajnost i iskreni napori u politici na kraju budu nagrađeni. U to zaista verujem“.
BONUS VIDEO: