Ambasador Slovenije: Prirodno je da Srbija postane član EU

„Projekat članstva u EU je jedan od najvažnijih projekata koji je Slovenija imala u poslednjih 30 godina, jer je to nešto što smo stvarno želeli“, kaže Bergant u N1 Studio Live.Na pitanje kako pamti taj jun 1991. kada se Slovenija otcepila od tadašnje SFRJ, on kaže da je tada bio veoma mlad, ali da su Slovenci „ponosni na svoju zemlju, na svoju nezavisnost, na to što su uradili za 30 godina“.„Voleo bih da to mogu da dožive i srpski građani“, dodaje ambasador.Navodi da će moto slovenačkog predsedavanja Unijom biti „Zajedno otporna Evropa“.„Pandemija nas je sve uhvatila nepripremljene, izvukli smo se na pola iz pandemije, mi mislimo da i nadalje treba da se pripremamo za neke slične krize, razmišljamo da nam možda sledi neka sajber kriza, i za to treba da se pripremamo“, upozorava on i dodaje da žele i raspravu o tome u kakvoj Evropi želimo da živimo.Prioritet će biti i zelena agenda, pitanje veštačke inteligencije koja može upravo da pomaže kod kriza, ali i proširenje na Zapadni Balkan.

Proširenje je uvek bilo i biće kompleksan proces

„Učinićemo sve da olakšamo put zemljama kandidatima ka EU. Proširenje je uvek bilo, jeste i biće kompleksan proces“, ukazuje on i dodaje da sa jedne strane imate 27 zemalja članica koje imaju različita mišljenja, potom institucije EU koje isto treba da urade svoj posao, a sa druge očekivanja zemalja kandidata.„Kada se sve sklopi u jedan proces, vrlo je teško da se to brzo radi“, navodi on, ali dodaje da su svi napori kandidata na putu ka EU pozitivni – „društvo se razvija, postaje demokratičnije“.„To se ne radi zbog EU, već zbog državljana država kandidata koji žele da njihova država ide napred“, navodi on i dodaje da je veoma bitno da niko ne izgubi veru u ovaj proces – ni država Srbija, ni njeni građani, ni EU.„Mislim da je prirodno da Srbija i ostale zemlje Zapadnog Balkana negde u budućnosti treba da postanu članice EU, prvo je tu geografski argument, jer sada imamo Zapadni Balkan kao neko ostrvo unutar EU i to treba da se reši, drugo je političko pitanje – treba da se radi na demokratiji, zatim ekonomski argumenti – to je veoma bitno tržište za EU i četvrto je bezbednosna situacija – ako se ovde još jednom desi nešto kao devedesetih, to će uticati i na članice EU“, navodi Bergant.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram