Od izbora nove Vlade u oktobru 2020 godine, koji se poklopio sa godišnjim izveštajem Evropske komisije, Srbija je preduzela određene korake u reformama vezanim za oblasti vladavine prava i stanje demokratije, ali ozbiljni problemi i dalje postoje, ukazuje novi izveštaj koji je danas objavio Centar savremene politike.

Izveštaj je analizirao učinak Vlade u oblasti stanja demokratije i Poglavlju 23: Pravosuđe i osnovna prava. Podseća se da je Vlada izabrana u oktobru u više različitih prilika pozvana da unapredi situaciju u ovim oblastima od strane najviših zvaničnika EU.

Kako se navodi u izveštaju, većina reformskih aktivnosti bila je formalne i proceduralne prirode, a mnoge su u fazi sprovođenja i nisu privedene kraju. Među najvažnijim reformskim koracima u proteklih osam meseci nalaze se inicijativa za promenu Ustava i više zakona, kao i osnivanje radnih grupa za izborne uslove i izrade različitih strateških dokumenta. Neki od njih, poput promene Ustava, ostaju sporni u stručnoj javnosti.

U izveštaju se podseća da su organizacije civilnog društva i strukovna udruženja više puta upozoravali da postoji bojazan da će se Narodna skupština oslanjati na tekst ustavnih amandmana koje je prethodno pisalo nenadležno Ministarstvo pravde 2018, a prema kom se, umesto postizanja pune nezavisnosti, moglo desiti da se samo izmesti mesto političkog uticaja na pravosuđe.

CSP u upozorava da postoji osnov za sumnju da je nivo informisanosti građana o ovoj bitnoj temi na vrlo niskom nivou.

Dodaje se da postoje ozbiljni problemi na koje Vlada i dalje ne rešava, a koji uključuju nedostatak pomaka u unapređenju izbornih uslova kada je reč o ključnim problemima – medijskoj neravnoteži, pritiscima na birače i zloupotrebama javnih funkcija.

Između ostalog, izveštaj ukazuje da Vlada ne planira da sprovede sve reforme koje je preporučio OEBS, iako ju je na to pozvao izveštaj Evropske komisije. Do sada postoje informacije da se Vlada fokusira samo na “lakše” i više tehničke oblasti, umesto na razloge zbog kojih je opozicija bojkotovala prošlogodišnje izbore.

Izveštaj naglašava da problemi napada na novinare i sudije, kao i zarobljavanja medija, nisu rešeni, dok najveće korupcionaške afere, koje se povezuju sa članovima Vlade, nisu istražene.

U pitanju su, između ostalih, afere “Savamala”, “Krušik”, “Jovanjica” i “Telekom Srbija”. Pravosudna istraga vezana za potencijalnu umešanost članova Vlade i drugih predstavnika izvršne vlasti u ove afere nije sprovedena ni u jednom od ovih slučajeva, a u slučaju „Jovanjica“ zaustavila se na pripadnicima policije i službi bezbednosti, navodi izveštaj CSP-a.

Cilj ovog izveštaja je da pruži jasnu sliku razvoja situacije u oblasti stanja demokratije i Poglavlja 23 za period od izbora nove Vlade 28. oktobra 2020. do sredine juna 2021. godine.

Ovaj izveštaj objavljuje se u trenutku kada se očekivalo da bi Srbija mogla da otvori nova pregovaračka poglavlja sa EU, ali, kako je najavljeno, to se neće dogoditi. Srbija nije otvorila novo pregovaračko poglavlje sa EU još od 10. decembra 2019 godine, a stručna javnost ovaj zastoj povezuje sa izostankom napretka, pa i nazadovanjem u oblastima vladavine prava i stanja demokratije, stoji u izveštaju Centra savremene politike. Ipak, istovremeno, i pored jasnih poruka da su ove oblasti ključne za napredak Srbije ka EU, Izveštaj pokazuje da nastavljaju da se javljaju ozbiljnih problemi koji sprečavaju značajno unapređenje ove oblasti u Srbiji.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram