Afera prisluškivanje: Zašto se čuvaju Vučićevi razgovori

O tome ko kako šutira loptu ili još nečemu pričalo se 1.882 puta. Da niko nije kršio zakon, tvrdi ministar unutrašnjih poslova.„Ali mi smo do ovoga došli, mnogi su i brisani. Mnogi su, što je takođe posebno krivično delo, čime se bavi sektor unutrašnje kontrole. Vi nemate pravo da nešto uklanjate po svojoj volji. Da nešto unosite ili iznosite. Posebna je priča da li imate pravo da licima koja nisu zakonski ovlaštena stavite na uvid sadržaj tih razgovora“, kaže ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin.Prisluškivanje razgovora predviđa jasne procedure od onih koji takvu meru naručuju do onih koje je sprovode. Može trajati šest meseci ili godinu dana u zavisnosti od toga na koje krivično delo se sumnja, objašnjava docent na fakultetu bezbednosti Aleksandra Ilić.Nakon što se završi ova vrsta dokazne radnje, na potezu je tužilac koji bi u tom trenutku trebalo da bude upoznat sa prikupljenim materijalom.„Ukoliko se donese odluka o tome da se neće voditi krivični postupak u odnosu na lica na koja je ta mera određena, odnosno ukoliko se ćuti je l’ tako, ukoliko se ništa ne preduzima neka dalja procedura bi podrazumevala, između ostalog da se taj materijal uništi“, navodi Ilić.Zašto to nije i učinjeno pita se Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Kaže da možemo da pretpostavljamo da su podaci prikupljani zarad političkih obračuna.„I upravo ta politička dimenzija ovog slučaja daje osnovu da odbor za unutrašnje poslove i odbranu preispita zapravo opravdanost primene tih mera – svrsishodnost“, ukazuje Petrović.Pitanje je i ko su ljudi sa kojima je predsednik razgovarao i da li javnost može imati saznanja o tome, ali i ko su policajci koji su tražili prisluškivanja. Još važnije je da li su zaista bili bez razloga prisluškivani“, kaže novinarka KRIK-a Bojana Pavlović.„Ono što je ministar rekao jeste da se sprovede interna istraga. Dakle unutar policije da se otkrije ko su ti ljudi koji su tražili ta prisluškivanja. I izaista jeste neobično da mi sada nemamo ni jedno ime. Ministar koji govori, zaista iznosi dokaze iz različitih istraga u javnost, u ovom slučaju nije u javnost izneo nijedno ime“, ocenjuje Pavlović.Ako su već neosnovano prisluškivani postoji mogućnost da o tome budu i obavešteni, objašnjava Petrović.„I to je jedan od standarda koje demokratske zemlje primenjuju. Da obaveste lica koja su bila na merama a prema kojima nije pokrenut krivični postupak“, navodi on.Još jedno otvoreno pitanje je i zbog čega je zakazala kontraobaveštajna zaštita predsednika republike. Kako je sam rekao, snimke njegovih razgovora mu je dostavio „pošten policajac“.Pitanje je, međutim, da li po jednog takvog imaju, pored onih 26, i svi drugi ljudi koji su sa njima razgovarali i našli se u „zahvatu“ prisluškivanih razgovora.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram