18 godina čekamo političku pozadinu ubistva Đinđića

Politika 12. mar. 202108:30
Podeli:
Zoran Đinđić Foto:EPA PHOTO/SRDJAN SUKI

Pre osamnaest godina na današnji dan, 12. marta 2003. godine, u dvorištu zgrade Vlade, ubijen je premijer Srbije i lider Demokratske stranke Zoran Đinđić. Za njegovo ubistvo osuđeni su pripadnici Zemunskog klana i Jedinice za specijalne operacije. Politička pozadina ubistva, međutim, do danas nije rasvetljena. Za to nijedna vlast do danas nije imala političku volju. Javnosti je ostao nepoznat i sadržaj dokumenata na osnovu kojih je napisan izveštaj "Koraćeve komisije" o ubistvu premijera.

Prvi demokratski premijer nakon petooktobarskih promena i pada režima Slobodana Miloševića, ubijen je ispred zgrade Vlade Srbije. Pogođen je sa dva hica u grudi oko 12:45.

U prvom saopštenju Vlade Srbije, kao organizatori i počinioci atentata označeni su kriminalci iz zemunskog klana, a kao vođe ove grupe nekadašnjeg komandanta raspuštene Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorada Ulemeka Legiju,  Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma.

Vanredno stanje i akcija Sablja

Nekoliko sati posle ubistva premijera proglašeno je vanredno stanje u zemlji, koje je trajalo do 22. aprila, kada je ukinuto na predlog Vlade Srbije.

Usledila je policijska akcija „Sablja“ u kojoj su uhapšeni atentator  Zvezdan Jovanović, bivši pomoćnik komandanta JSO , njegovi pomagači i još nekoliko pripadnika te jedinice, kao i svi oni za koje se sumnjalo da imaju veze sa ovom kriminalnom grupom i atentatom.

Optužnica protiv 44 osobe za učešće u ubistvu premijera Đinđića podignuta je 2003. godine, a prvi na listi okrivljenih, Milorad Ulemek Legija, predao se srpskim vlastima 2. maja 2004. godine. Suđenje je trajalo do 2007. godine.

Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Na 40 godina zatvora osuđeni su Milorad Ulemek Legija, nekadašnji komandant jedinice, koji je organizovao ubistvo i Zvezdan Jovanović potpukovnik u JSO koji je u premijera pucao.

Ostalih deset optuženih osuđeni su pravnosnažno na ukupno 268 godina zatvora. Te presude potvrdio je i Vrhovni sud Srbije 29. decembra 2008. godine.

Nakon suđenja koje je završeno 2007. javnost je očekivala da će se pokrenuti istraga u pravcu utvrđivanja političke pozadine ubistva. To se do danas, uprkos obećanjima svih Vlada u proteklih 18 godina, nije desilo.

Foto:PAUL J. RICHARDS/AFP/Profimedia.rs

Politička pozadina ubistva nije otkrivena

Nakon ubistva premijera, Vlada Srbije je formirala „Koraćevu komisiju“ kako bi se ispitalo funkcionisanje sistema obezbeđenja premijera.

Izveštaj te komisije objavljen je u jesen 2003. godine, ali je sva prateća dokumentacija na osnovu koje je napisan izveštaj stavljena pod oznaku “državna tajna”

I upravo činjenica da sve Vlade od 2008. godine odbijaju da skinu oznaku tajnosti sa dokumenata i svedočenja na osnovu kojih je napisan izveštaj „Koraćeve komisije“ ukazuje na nedostatak političke volje da se utvrdi politička pozadina ubistva.

Prva demokratska Vlada

Đinđić je bio prvi demokratski premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine kada je na vlast došla Demokratska opozicija Srbije ( DOS ). U tom periodu pokrenut je proces demokratizacije društva, ekonomskih i socijalnih reformi.

Đinđić je bio i jedan od osnivača Demokratske stranke, u kojoj je bio predsednik Izvršnog odbora.

Od januara 1994. godine do ubistva bio je predsednik DS.

Foto:REUTERS/Ivan Milutinović/Files – GM1DSDKJEYAA

Sahranjen je 15. marta u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija.

U pogrebnoj povorci na ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar