Podatak da je Darko Šarić, osuđivani narko-bos, na čelu kriminalne grupa koja je organizovala ubistvo Milana Milovca Cigle u Ekvadoru, osobe koja je bila viđena za Šarićevog naslednika u poslu sa međunarodnom trgovinom narkoticima, još jednom je potvrdio da ovdašnji kriminalci ne prezaju da se obračunaju sa svojim neprijateljima čak i kada su oni iz redova njihovih najbližih - rođaci, braća, dugogodišnji prijatelji, kumovi poslovni saradnici... Ovaj primer odlično oslikava svu brutalnost i krvoločnost kriminalaca, izazvane uglavnom potrebom da se zaštiti materijalna korist, pozicija u hijerarhiji ili položaj na tržištu, odnosno u podzemlju.
O Milanu Milovcu Cigli, uprkos tome što je pre 11 godina osuđen na zatvorski kaznu kao član Šarićevog klana, istom presudom kojom je osuđen i Pljevljak, nije se znalo ništa godinama. Tek prve informacije o njemu stižu prošle godine, kada se saznaje da je ubijen u Ekvadoru, ali ne i pod kojim okolnostima. Tako bi verovatno i ostalo, da 14. aprila u Beogradu, u akciji predvođenoj međunarodnim organizacijama, nije priveden upravo Šarić.
Upravo tada, doduše zahvaljujući podacima iz stranih medija, budući da ih je u Srbiji, makar onih zvaničnih, bilo vrlo malo, saznajemo i da su Milovcu u Ekvadoru dvojica plaćenika lokalaca prišla na motoru i zapucala. Milovac je preživeo, odmah je prevezen u bolnicu, a o nepokolebljivoj nameri da ga likvidiraju svedoči podatak da je kriminalna grupa nameravala da „dovrši“ posao u bolnici, tako što će ubiti i dvojicu policajaca koji su čuvali Milovčevu bolničku sobu.
Međutim, Cigla je u bolničkoj postelji preminuo nekoliko dana kasnije. U međuvremenu, isplivala je navodna prepiska sa „Skaj“ telefona koje je koristila grupa, u kojoj se vidi kako je dogovarano Milovčevo ubistvo.
„Sumnjam u Čupavog. Taj se oteo kontroli i mislim da mu je sad kraj. Ne želim razmišljati hoće li nam namestiti nekog. Taj smrad će sad dobiti svoje. Ja sam pokušao sve jer smo bliski. Uprkos svemu on ne menja ponašanje. Završićemo ga. Sve sam bežao od toga, mislio urazumiće se…“, reči su koje je u kriptovanoj aplikaciju SKY u februaru 2020. upisala osoba čiji je identitet bio skriven iza PIN-ova 8I1JDW, 2MIPSK, F8BD55.
Zahvaljujući hapšenju kriminalne grupe Veljka Belivuka i Marka Miljkovića u februaru prošle godine, javnost je imala priliku, htela to ili ne, da sazna prilično brutalne detalje iz funkcionisanja ovog klana koji je godinama vršljao na srpskim ulicama. Opisivan kao jedan od najbrutalnijih u ovom delu Evrope, sa sopstvenom „klanicom“ u Ritopetu, mašinama za mlevenje ljudskog mesa i tajnim sobama u kojima su mučene i ubijane žrtve, ovaj klan postao je prepoznatljiv i po svojim brutalnim vođama, od kojih jedan, Marko Miljković, navodno nije propuštao priliku da se pohvali kako je ubio čak dvojicu svojih kumova.
Naime, Mirko Kojić zvani Koja, svojevremeno je bio bliski saradnik Miljkovića, a što su ovekovečili i kumstvom, međutim, sumnja se da je u jednom trenutku došla do razilaženja između dvojice prijatelja. Nakon presude za ubistvo karatiste Vlastimira Miloševića, kojom je Kojić postao slobodan čovek, gotovo da mu se trag izgubio.
Ipak, njegovo ime ponovo se u žižu javnosti našlo krajem 2021. godine, kada je saopšteno da se investitor i bivši policajac Kojić vodi kao nestao. Interesantno je da se Kojićevo ime spominje i kao veza između nestanka i ubistva suvlasnika Pink taksija Teodora Gaćeše i Miroslava Rankovića. Ubrzo se pojavila sumnja da je Kojić zapravo još jedna u nizu žrtava klana Miljković-Belivuk, koji se tereti za više likvidacija. Navodno, a kako su mediji preneli, pojedini uhapšeni pripadnici kriminalne grupe su o tome govorili u tužilaštvu.
Ovu informaciju potvrdio je i sam predsednik Aleksandar Vučić jula 2021. godine, kada je javno rekao da se uhapšeni vođa navijača hvalio ubistvom dvojice kumova.
U tom slučaju, drugi kum sa Miljkovićeve liste za odstrel bio je Vlastimir Milošević, karatista koji je ubijen u Beogradu. Ovo ubistvo ostaće upamćeno po traljavoj istrazi i mesterioznom nestanku DNK traga, zahvaljujući kom su Veljko Belivuk, Marko Miljković ali i pomenuti Kojić, oslobođeni optužbi za ovo ubistvo.
„Ovaj čovek je bio uzoran čovek, karatista. Ubijen je jer je bio fizički jak i radio je kao pravo obezbeđenje na splavovima. On je smetao zbog prodaje droge na splavovima. On je neke od njihovih ljudi pretukao, i zato su ga se plašili. Inače on je kum Miljkovića, koji se hvali kako je ubio dvojicu kumova“, rekao je tada Vučić govoreći o ubijenom Miloševiću.
Zbog ovakve Miljkovićeve „naravi“ u beogradskim medijima se spekulisalo da je planirao da ubije čak i Veljka Belivuka, međutim ove informacije nikada nisu potvrđene.
Zemunski klan, čije ime je postalo sinonim za sva zlodela podzemlja i koji je godinama bio jedan od najmoćnijih u regionu, nakon ubistva tadašnjeg premijera Zorana Đinđića, osim što su im za vratom bile bezbednosne službe, takođe se urušavao iznutra, zahvaljujući neraščišćenim odnosima među pripadnicima klanova. Nakon akcije „Sablja“ 2003. godine, Sretko Kalinić zvani Zver, najkrvoločniji plaćenik „zemunaca“ uspeo je da pobegne iz Srbije. Odolevali su hapšenju skrivajući se kod jataka u zemlji i van nje, sve dok se i sami nisu posvađali i to tokom roštiljanja u Hrvatskoj, dok je za njima sve vreme na snazi bila Interpolova poternica Srbije.
Međutim, među njima je, kako su ranije ispričali pred sudom, došlo do svađe prilikom roštiljanja na jezeru Rakitje pored Zagreba. Simović je tada pucao u Kalinića u stomak i grudi i pobegao. Kalinić je završio u boilnici u Zagrebu, a sigurne smrti spasio ga je prolaznik koji je video da krvari i odmah je pozvao Hitnu pomoć. Da je reč o ubici, nije se znalo sve dok sam Kalinić nije odlučio da tamošnjoj policiji otkrije svoj identitet.
Nakon oporavka izručen je Beogradu, dok je Simović uhapšen dva dana nakon pucnjave u blizini granice sa Hrvatskom. Istragu za ovaj pokušaj ubistva sprovelo je hrvatsko pravosuđe i predmet ustupilo srpskim organima.
Osim toga, 2009. godine, dok su se „zemunci“ krili u stanu u Madridu, Kalinić je, po nalogu Luke Bojovića, čekićem ubio pripadnika klana Milana Jurišića Jureta. Nakon što ga je ubio, Kalinić je isekao njegovo telo testerom za sečenje drva, pa delove samleo u mašini za meso. Od samlevenih delova tela napravili su gulaš i servirali ga „zemuncu“ Vladimiru Milisavljeviću Budali!
Juretove kosti bacili su u reku Manzanares gde ih je policija pronašla više od dve godine kasnije. Na osnovu DNK Juretovih rođaka, utvrđeno je da je reč o njemu.
Da slučaj bude još bizarniji, Kalinić je na sudu opisao kako je tekao sam proces.
„Mi smo se pravili da ne možemo da jedemo jer smo već ručali. Sa uživanjem smo gledali kako jede ljudsko meso i jedva smo se uzdržali da ne prasnemo u smeh“, rekao je Kalinić istražnim organima u bolnici u Zagrebu, precizirajući da su meso mleli u „Bošovoj“ mašini, upravo onoj koja je pronađena u reci Manzanares. Tada se moglo čuti i da je Kalinić svedočio da žrtvu nisu hteli da melju noću, kako ne bi uznemiravali komšije u zgradi.
Da bizarna želja za novcem i drugom materijalnom koristi ne bude presudni motiv za ubistvo samo „teških“ kriminalaca, dokaz je slučaj ubistva porodice Đokić iz Aleksinca, kojoj je, kako se sumnja, presudio njihov bliski rođak Goran Džonić. Naime, oktobra prošle godine pronela se vest po Nišu i Aleksincu da su Đokići nestali.
Krenula je potraga za njima u aleksinačkim selima i niko nije ni pomišljao da se iza njihovog nestanka krije jeziv zločin. Tog 2. oktobra, prvo je nađen prvo automobil „pasat“, zapaljen kod separaracije peska u Tešici, a onda istog dana i tela u mestu Dudine bare u Moravcu. Đokići su prvo upucani iz pištolja, a onda poliveni benzinom i zapaljeni.
Sumnja je pala na njihovog bliskog rođaka Gorana Džonića. Pokojni Goran Đokić je bio brat od tetke ovom penzionisanom policajcu, a ranije vatrogascu. Džonić je od hapšenja 20. oktobra negirao da je ubio Đokiće, ali je na nekoliko saslušanja priznao da ih je pratio i da je bio svedok njihovog ubistva, a za šta je optužio braću Milošević iz istog sela. On je sve vreme negirao ubistvo, pravdajući se da je to učinio zato što je ucenjen da mu je prećeno likvidacijom sinova. Ipak, istraga je utvrdila da braća Milošević, poznatiji u selu pod nadimkom Jojke nemaju nikakve veze sa zločinom.
Bonus video: Policijska akcija nakon trostrukog ubistva u Atenici kod Čačka
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar