Otkrivanje velike farme za uzgoj kanabisa u Alikanteu u Španiji i hapšenje petorice srpskih državljana koji su bili angažovani da u dve zgrade u industrijskoj zoni uzgajaju marihuanu, ponovo je aktuelizovalo pitanje Španije kao sigurne luke za srpske i crnogorske kriminalce, ali i odličnu poziciju za šverc različitih vrsta droga.
Poslednja u nizu zaplena dogodila se kada je španska policija upala u kompleks u industrijskoj zoni i oduzela 131 kilogram marihuane, 4.920 stabljika kanabisa i utvrdila da je kriminalna grupa krala električnu energiju u iznosu od 128.000 evra. Uhapšeno je pet srpskih državljana zajedno sa jednim Urugvajcem.
Nekoliko dana ranije policija u Italiji je zaustavila dva kamiona i zaplenila ukupno 232 kilograma marihuane. Za upravljačima oba vozila našli su se srpski državljani, inače zaposleni u istoj prevozničkoj firmi, a italijanska policija je tamošnjim medijima saopštila da je droga koju su švercovali u tovaru keksa i nafte sa visokim postotkom THC, i da je došla iz Španije.
Ova dva hapšenja ukratko oslikavaju trenutnu situaciju sa pozicijama srpskih kriminalaca u španskom podzemlju.
Nije nepoznanica da je država na Pirinejskom ostrvu godinama unazad interesantna za kriminalce sa naših prostora, mahom narko-dilere, a primeri hapšenja koji se odigravaju gotovo svakodnevno, u kojima glavne uloge odnose Srbi ili su indirektno povezani švercom narkotika, pokazuju koliko je taj problem široko rasprostranjen. Zbog čega?
Smeštena na Pirinejskom polustrvu Španija pretstavlja prvu kopnenu stanicu svakoj pošiljki droge koja kreće sa prostora Južne Amerike, izvora kokaina. Kao kapija najstarijeg kontinenta interesantna je za skladištenje, prepakivanje i pripremanje za širenje narkotika dalje u zemlje Evropske unije.
Pored SAD, Španija je druga zemlja na svetu po broju imigranata koje je primila i prema nekim podacima 2005. godine je u tu kraljevinu došlo 38,6 odsto od ukupnog broja imigranata u EU.
Upravo tu na obalama, gde pristižu velike pošiljke droge, smeštene su balkanske bande sačinjene od kriminalaca iz zemalja zapadnog Balkana.
Samo u pokrajini Malaga, epicentru rata za kontrolu na narko-tržištu, broj krivičnih dela koja uključuju balkanske kriminalne grupe se tokom 2018. i 2019. sa 79.225 popeo na 80.174. Krv nije prestala da se proliva ni tokom 2020, naprotiv.
Zbog brojnih bombaških napada, ubistava i sve češćih napada u turističkim mestima, lokalno stanovništvo je zahtevalo od policije dodatnu kontrolu kako ovakav trend ne bi uticao na bezbednost i turizam.
Srpski kriminalci, bilo da je reč o ozbiljnim narko-dilerima ili sitnim prekršajcima, potisnuti raznim poternicama ali i opasnosti koja vreba od suparničkih grupa, često odlaze u Španiju gde, koristeći se novim, lažnim identitetom, započinju nove života. Mahom ostanu u kriminogenoj sredini, radeći različite poslove u proizvodnji, ali rade i kao kuriri, obezbeđenje, bave se logistikom, prevozom robe i slično.
Poslednji primer zaplene i hapšenja Srba dobro ilustruje zbog čega se Srbi kriminalom bave radije u Španiji nego na rodnom Balkanu – od ukupno šestoro uhapšenih, trojici je nakon dva dana određen pritvor, dok su trojica puštena na slobodu.
Kada jedan srpski kriminalac odluči da se otisne put Pirejskog poluostrva po dolasku na svoju destinaciju sasvim sigurno će se lako spojiti sa Srbima i drugim Balkancima koji tamo „operišu“. Nije nepoznato ni da u srpskom podzemlju kruže priče da određene veće kriminalne grupe tamo pružaju zaštitu manjim kriminalcima i na taj način ih uvlače u svoje kriminalne organizacije, gde vremenom postaju potpuno podređeni bosu.
Jedan od Srba koji je tamo svio sigurno gnezdo je i Luka Bojović, naslednik zemunskog klana i bliski saradnik škaljarskog klana, a tamo su boravile i njegove „starije kolege“ Zemunci. Neki su tamo ubijeni, a neki, kao i Bojović, uhapšeni u osuđeni.
Akcija hapšenja Bojovića u Španji odigrala se u jednom restoranu, u Valensiji, kada se sastao sa Vladimirom Milosavljevićem (Vlada Budala) i Sinišom Perićem. Akciji je prethodilo duže praćenje u istrazi koju je španska policija u saradnji sa srpskom i holandskom vodila više od 20 meseci o osobama sa Balkana osumnjičenim za najteža krivična dela.
Doznali su da su Bojovićeva porodica, žena i deca, kao i njegov najbliži saradnik, na teritoriji Španije i tako su se agenti tamošnje policije bacili na praćenje. Veruje se da ih je na sastanak doveo upravo Milosavljević koji je došao iz Las Palmasa.
„Nostros somos soldados“ uzvikivao je Bojović na, kako su tada ocenili izveštači španskog El Paisa, vrlo korektnom španskom jeziku, pravdajući se da su njegovi pajtosi zapravo vojnici, a ne kriminalci. Ipak, osuđen je na višegodišnju kaznu zatvora zbog organizovanog kriminala, a na internetu se još mogu naći snimci njegovog hapšenje na kom se vidi kako policija u stanu pronalazi ogromne količine novca i oružja, dok Bojović sedi na stolici sa lisicama.
Osim veza koje srpski mafijaši međusobno učvršćuju sve više sa godinama, primećuje se i da su ostvarili odlične kontakte na izvoru kokaina, u Južnoj Americi i zemljama poput Kolumbije, Perua…
Izveštaji svetskih organizacija koji se bave praćenjem tokova trgovine narkoticima i izgledima u podzemlju jednoglasno ukazuju na to da su poslegnjih desetak godina srpski kriminalci vrtoglavo skočili u hijerarhiji, da više nisu samo kuriri i „gorile“, već i ozbiljni trgovci, organizatori i transporta droge.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare