4
Kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 2012. godine došao na vlast, oštra borba protiv korupcije i organizovanog kriminala bila je u fokusu, ispostaviće se, isključivo njegove kampanje. Preko televizija sa nacionalnom frekvencijom prozivao je tajkune, narkodilere, ali i bivše partijske poslušnike, koji su gotovo uvek nakon njegovih reči bili hapšeni. Sve te borbe završavale su se neslavno i obijale po već dovoljno isšpražnjenim džepovima građana Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na vlast je došao stalno ponavljajući kako se on bori protiv tajkuna, organizovanog kriminala i korupcije, što mu je donelo veliku političku popularnost, desetogodišnju vlast i apsolutnu moć.
Sve je počelo sa „prozivkom“ biznismena i vlasnika „Delta holdinga“ Miroslava Miškovića, nastavilo se „predajom“ Darka Šarića, a potom teškim optužbama na račun Dragoslava Kosmajca i Filipa Koraća, koje je nazivao najvećim narko-dilerima u zemlji. Poslednjih meseci, u iste svrhe počeo je da upotrebljava i svoje kadrove, poput Dijane Hrkalović, iako je celokupnoj javnosti dobro poznato da niko iz njgegovog okruženja nije mogao da radi apsolutno ništa, a da prethodno od njega nije dobio (la) zeleno svetlo.
Decenija progona Miroslava Miškovića
Prva Vučićeva meta na „tajkunskom nebu“, a zapravo projekat za dodvoravanje glasačkom telu bio je vlasnik „Delte“ Miroslav Mišković. Njegovo hapšenje iz sredine decembra 2012. godine je doveo rejting predsednika Srbije i vladajuće partije do neslućenih visina.
„Proces veka“, počeo je inače u novembru 2013. godine, nakon što je prethodno Mišković proveo sedam i po meseci u pritvoru. Da bi se branio sa slobode, položio je kauciju od 12 miliona evra u gotovini, istorijski iznos za srpsko pravosuđe.
Tokom 2015. godine, Miškovićev slučaj je spojen sa suđenjem vlasniku Nibens grupe Milom Đuraškovićem. Godinu dana kasnije, Mišković je oslobođen za malverzacije sa putarskim preduzećima, ali je osuđen na pet godina zatvora zbog pomaganja sinu da utaji 320 miliona dinara poreza, a koji je osuđen na 3,5 godine zatvora. Međutim, Apelacioni sud je presudu ukinuo u septembru 2017. godine i naložio novo suđenje.
Na kraju, sve se završilo pre nekoliko dana, kada je srpski biznismen Miroslav Mišković oslobođen svih optužbi, što je stavilo tačku na ceo slučaj, i pokazao da je od početka sve bila najobičnija predstava i marketinški trik Aleksandra Vučića, to jest da se kompkletan progon MIškovića odvijao bez ijednog relevantnog dokaza.
Darko Šarić
Kao jedan od glavnih narko-boseva, Darko Šarić je označen u međunarodnoj akciji „Balkanski ratnik“, koja je započeta 2009. godine. Januara 2010. godine, za njim je raspisana poternica a prva optužnica protiv njega podignuta je aprila 2010. godine.
Nakon gotovo pet godina bekstva, Darko Šarić misteriozno se predao dva dana nakon vanrednih parlamentarnih izbora marta 2014. godine. U zemlju je ušao zajedno sa pripadnicima BIA, a do dan danas je ostalo nepoznato u kojoj zemlji se Šarić predao. Na sudu je rekao da se predao zbog promene političke klime u Srbiji, i jer je osetio da može da ima pošteno suđenje.
Pored medijske kampanje, nakon predaje Šarića usledile su i smene i degradacije osoba zaslužnih za hapšenje Šarića. Deo kampanje bio je usmeren protiv načelnika UKP Rodoljuba Milovića, što je dovelo do njegove smene 2014. godine, ali je pod „baražnom“ vatrom tabloida bio i tužilac Saša Ivanić, čija fotografija je objavljena nakon što je procurela iz BIA.
Na kraju Darko Šarić pravosnažnu presudu isčekuju u kućnom pritvoru, nakon razmatranja žalbi na drugu prvostepenu presudu, koju je Vrhovni kasacioni sud ukinuo.
Dragoslav Kosmajac
Ime Dragoslava Kosmajca javnosti je postalo poznato u leto 2014. godine kada ga je tada premijer Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare označio kao „najvećeg narkodilera čije ime niko ne sme da izgovori“. Usledila je najava hapšenja, po oprobanom receptu, prvo tabloida, a onda i predsednika, a onda i njegovo privođenje.
Kosmajac je uhapšen novembra 2014. godine, a umesto za trgovinu drogom, za šta ga je predsednik sumnjičio, optužen je za utaju poreza i nelegalno prisvajanje državnog zemljišta. Tužilaštvo je tvrdilo da je Kosmajca utajio 4.000 evra poreza, ali je sud utvrdio da nije reč o krivičnom delu, već o prekršaju.
Kosmajac je, kako je pisao Krik, potom optužen da je uticao na zaposlene u katastru da se na njegovo ime upiše oko 7,5 ari državnog zemljišta i da je na taj način oštetio državu za oko 95.000 evra, ali je Kosmajac na suđenju dokazao da sporno zemljište nikada nije ni bilo državno. U apilu 2018, Viši sud u Beogradu oslobodio ga je ovih optužbi, a šest meseci kasnije tu odluku potvrdio je i Apelacioni sud.
Aleksandar Vučić, tada premijer Srbije, u intervjuu koji je dao za KRIK 2016. godine je rekao da istraga nije uspela zato što su pojedinci koji su učestvovali u njoj „radili sa Kosmajcem“.
Dragoslav Kosmajac preminuo je aprila 2020. godine, usled lošeg stanja zbog infekcije koronavirusom.
Filip Korać
Ime Filipa Koraća, jednog od najbližih označenih saradnika Luke Bojovića, pojavilo se u javnosti nakon sumnji da je podstrekavao na ubistvo Blaža Đurovića, ali i nakon nereda tokom fudbalskog derbija u decembru 2017. godine, kada je pokušano „preuzimanje“ južne tribine, a za šta je kao organizator označen upravo Korać.
Za njim je bila raspisana crvena poternica zbog podstrekavanja na ubistvo Blaža Đurovića 2018. godine, ali je Više javno tužilaštvo u Beogradu obustavilo istragu za njim.
Nakon obustave istrage, predsednik Srbije lično ga je označio kao jednog od trojice najopasnijih ljudi u našoj zemlji.
„Mene brine da sam tek juče saznao da za Filipa Koraća ne postoji ni valjana optužnica, ni valjana presuda pred Višim sudom u Beogradu… Taj koji truje našu decu, koji ubija našu decu po svim školama, po svim kafićima, i to svaki čovek u Beogradu zna. Samo ga se svi plaše“, rekao je Vučić januara 2020. godine.
Nakon predsednikove reakcije, Korać je postao jedan od najpoznatijih domaćih kriminalnih imena, a do dana današnjeg protiv njega ne postoji nijedna optužnica niti krivična prijava. Kako je pisao Krik, Korać u Srbiji nikada nije osuđivan.
Ipak, „hrabrost“ predsednika da izgovorio Koraćevo ime njemu je donela političke poene, ali je nepovratno oduzela borbi protiv organizovanog kriminala i pravnoj državi.
Dijana Hrkalović
Protiv nekadašnje državne sekretarke MUP Srbije Dijane Hrkalović podignuta je optužnica za trgovinu uticajem, nakon što je mesecima pod režimskom paljbom provladinih medija, gde je označena kao saradnica kriminalaca i klanova. Iako su nezavisni mediji na nju godinama ukazivali, kao u najmanje ruku „problematičnu“ osobu na tako važnoj poziciji u MUP-u, dok je bila u milosti vlasti, odnosno Vučića, policijski i pravosudni organi nisu se bavili tim sumnjama.
Međutim, desna ruka bivšeg ministra policije Nebojše Stefanovića, u međuvremenu je postala „otpisana“, što je iskoristio i predsednik Srbije, borac protiv kriminala i korupcije. Za njeno ime do danas su ostale vezane brojne i nezanemarljive afere, a mnogi u javnosti sumnjaju da je Hrkalović samo partijski vojnik, koja je zadatak, koji su za nju postavljali, samo izvršavala.
O Dijani Hrkalović mediji su intenzivnije počeli da pišu aprila 2014. godine kada je došla u srpsku policiju, na mesto zamenika šefa kabineta ministra Stefanovića.
U vreme njenog mandata, u Srbiji je porastao broj kriminalnih obračuna, a stepen rešenih slučajeva ostao je na niskom nivou.
Kriminalni obračuni eskalirali su 2015. godine – kada je u kriminalnim likvidacijama stradalo 18 ljudi, pokazuje baza žrtava mafije „Crna knjiga“.
U više navrata je u javnosti dovođena u vezu s ubijenim osuđivanim navijačem Aleksandrom Stankovićem, zvanim Sale Mutavi, međutim, na te okolnosti nikada nisu ispitivane.
Koja je njena sudbina, i da li će biti i ona oslobođena optužbi pred sudom, ostaje da se vidi.
BONUS VIDEO: Mrdalj: Vučić kriminalac koji nas vodi u tragediju
Pratite nas i na društvenim mrežama:
