25
Samoubistvo srpske influenserke Kristine Kike Đukić (20), čije je telo pronađeno u stanu u Beogradu, potreslo je srpsku javnost i još jednom pokrenulo pitanje nasilja na internetu i svih opasnosti koje vrebaju u vrituelnom prostoru. Dok stručnjaci ukazuju da ovaj oblik nasilja često može proći neprimećeno kod okoline, advokat smatra da bi trebalo ispitati sve okolnosti tragičnog događaja.
Vest da je mlada influenserka oduzela život najviše je, čini se, zatekla mlade korisnike društvenih mreža na kojima je Đukićeva objavljivala svoj sadržaj i komunicirala sa publikom mlađeg uzrasta.
Teorije o tome šta se krije iza ovakve teške odluke odmah su počele da se razvijaju upravo među najmlađim korisnicima, koji su žustro ukazivali na to da je Đukićeva duži vremenski period trpela nasilje na internetu, takozvani „sajberbuling“ iako je, na prvi pogled, ostavljala utisak mlade, srećne, zadovoljne i uspešne devojke. Ipak, bilo je i trenutaka kada je u svojim video-snimcima i sama govorila da trpi nasilje od pratioca drugih influensera sa kojima se i javno sukobljavala.
Međutim, i pored toga, piholog dr Marina Videnović, naučna saradnica Instituta za psihologiju objašnjava za list “Nova” da je pitanje koliko su mladi danas svesni da su žrtve. Istraživanja su, kaže, pokazala da ovaj oblik povređivanja njih dosta zaboli i uznemiri.
„Sa razvojem digitalnih tehnologija dobili smo oruđe koje možemo korisno upotrebiti, ali i zloupotrebiti. Digitalno nasilje podrazumeva zloupotrebu digitalnih tehnologija tako da se druga osoba povredi, ponizi, uznemiri ili joj se nanese bilo kakva šteta. Predstavlja novo odelo starog problema, a to je vršnjačko nasilje“, objašnjava doktorka. Pitanje koje se paralelno sa ovim gotovo uvek otvara jeste da li su deca, sa razvojem tehnologije, postala brutalnija.
„Deca nisu postala brutalnija, ili bar nemamo jasne podatke koji govore u prilog tome. Deca samo moraju da se uklope u svetu koji, u odnosu na naše detinjstvo, pruža razne nove divne mogućnosti, ali i specifične opasnosti. Kod digitalnog nasilja postoji više specifičnosti koji ga čine dodatno opasnim. Pitanje je koliko odrasli mogu da isprate ono što se dešava u virtualnoj komunikaciji deteta sa vršnjacima. S tim u vezi, ovaj oblik nasilja češće može da prođe neprimećen. Mnogo je lakše opaziti na primer, tuču u školskom dvorištu ili glasnu svađu dve drugarice, nego nešto što se dešva tamo negde izvan neposrednog kontakta. Takođe, ta udaljenost čini da su deca nesvesnija toga koliko mogu povrediti drugu osobu i koliko je bola nanose. Kada se prema nekim ponašate loše u direktnom kontaktu, vi možete na izrazu lica te osobe da prepoznate da je povređena, što može biti razlog da stanete. Ovde to izostaje“, kaže psiholog i dodaje da je zbog toga potrebno podizanje svesti o ovoj problematici, i kod odraslih i kod dece.
Kaže i da bi roditelji trebalo da se koliko-toliko upoznaju sa opasnostima na koje dete može da naiđe, koristeći digitalne tehnologije, ali da svakako nije za zabranu, niti za strogu kontrolu, posebno u adolescentskom uzrastu, jer ona može biti kontraproduktivna.
„Međutim, ono što ne bi trebalo da izostane, kao i za sve druge segmente života deteta, jeste upoznatost roditelja sa bitnim momentima, promenama u vršnjačkim odnosima njegovog deteta. Otvoren odnos, slobodan razgovor o tome šta je na primer trolovanje i ko to radi i zašto, kako se oseća neko ko je trolovan, može da bude dobar početak“, zaključuje.
Bonus video: Preminula jutjuberka – Od devojke koja je promašila školu, do internet zvezde
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
