Više od 200 krivičnih prijava protiv policajaca, a ključne afere i dalje bez epiloga: Gde su zapeli slučajevi Dragijevića i Krička?

Kako je Nova.rs pisala, prema izveštaju o radu Sektora unutrašnje kontrole (SUK) za 2025. godinu, ova služba primila je ukupno 6.292 predmeta, koji uključuju pisane pritužbe građana, službene beleške, informacije i druga dokumenta u kojima se ukazuje na nezakonito ili neprofesionalno ponašanje policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Tokom godine podneto je više od 200 krivičnih prijava protiv 210 policajaca i zaposlenih, a gotovo 47 odsto svih otkrivenih krivičnih dela imalo je elemente korupcije.

Međutim, uprkos tim brojkama, gotovo da nema informacija o tome da je SUK napravio konkretan pomak u pojedinim slučajevima koji su mesecima u fokusu javnosti. U pojedinim nema pomaka već dve godine.

Jedna od ključnih istraga jeste ubistvo Dalibora Dragijevića u policijskoj stanici u Boru. Dragijević, rođeni brat jednog od osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić, koja je nestala u Banjskom polju kod Bora 26. marta 2024. godine, priveden je ubrzo nakon hapšenja svog brata Dejana zbog sumnje da mu je pomogao da sakrije telo deteta.

On je 6. aprila 2024. doveden u policijsku stanicu u Boru, a policija je narednog dana saopštila da je preminuo tokom zadržavanja, navodeći da je smrt nastupila prirodnim putem. Ubrzo se ispostavilo da to nije tačno i da je on kobnog dana pretučen u policijskoj stanici.

Portalu Nova.rs je krajem marta ove godine odgovoreno da tužilaštvo i dalje čeka informacije, jer pripadnici Sektora unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije nisu postupili po nalozima postupajućeg javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Nišu, te su tražili još vremena.

Sa druge strane, nema informacija o tome šta je Sektor unutrašnje kontrole uradio po pitanju prijava koje su podnesene protiv nekadašnjeg komandanta Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata (JZO), sada načelnika Uprave kriminalističke policije (UKP) Marka Krička.

Krička su građani optuživali za zlostavljanje, a studentkinja Nikola Sinđelić izjavila je da joj je upravo Kričak pretio silovanjem.

Umesto da Kričak bude suspendovan do okončanja postupka, on je u međuvremenu samo napredovao.

Identična situacija je i sa policajkom Tanjom Drobnjak, koja je usnimljena kako maltretira studentkinju ispred Pravnog fakulteta u Beogradu, odnosno čupa je za kosu.

Naprotiv, u velikom broju takvih predmeta upravo je Sektor unutrašnje kontrole često bio označen kao institucija koja je postupke usporavala ili ih držala u zastoju, zbog čega je teško očekivati da su neke od najosetljivijih istraga zaista privedene kraju.