Odbrana bivšeg oficira OVK Kadrija Veseljija (Veseli) zatražila je od suda za zločine OVK u Hagu da zbog nenadležnosti odbaci tačke optužnice koje Veseljija terete za ratne zločine na Kosovu posle 10. juna 1999. i za ratne zločine u Albaniji. U opširnom podnesku sudu, Veseljijev branilac Ben Emerson (Emmerson) tvrdi da sud nema nadležnost za navedene ratne zločine zato što je rat na Kosovu bio okončan Kumanovskim sporazumom i prestankom NATO bombardovanja, 10. juna 1999. i zato što Albanija nije učestvovala u tom ratnom sukobu.
Osporavajući navod optužnice da je rat između OVK i snaga SR Jugoslavije na Kosovu počeo u martu 1998, branilac Emerson je zatražio i da budu odbačene sve optužbe protiv Veseljija za ratne zločine pre „sredine 1998“.
Bivši šef obaveštajne službe OVK, Veselji je optužen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti nad Albancima, Srbima i Romima u pritvorima na Kosovu i u Albaniji, između marta 1998. i septembra 1999.
Zajedno sa Veseljijem, optuženi su i tadašnji komandant OVK Hašim Tači (Hashim Thaci) i članovi Glavnog štaba OVK Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) i Jakup Krasnići (Krasniqi).
Zastupnik Veseljijeve odbrane tvrdi da je sudija za prethodni postupak Nikola Giju (Nicolas Guillou) pogrešio kada je potvrdio optužnicu u kojoj piše da su ratni sukobi na Kosovu potrajali do 16. septembra 1999.
„Sveopšte je prihvaćeno da su i unutrašnji oružani sukob (između OVK i snaga SRJ) i međunarodni oružani sukob (između NATO i snaga SRJ) bili okončani sa obustavom NATO bombardovanja, 10. juna 1999.“, tvrdi Emerson, pozivajući se na presude Haškog tribunala, ali i srpskih sudova.
Veseljijev branilac osporio je i nadležnost suda za zločine počinjene pre „sredine 1998“, kada je, po presudama Haškog tribunala, počeo rat između OVK i snaga SRJ.
Po Emersonu, činjenice pokazuju i da u Albaniji nije bilo rata zbog čega Veselji ne može biti optužen za ratne zločine u dva logora na severu Albanije.
„Nema dokaza da su se oružana neprijateljstva izmedju OVK i srpskih snaga prelila unutar teritorije Albanije. Takodje, nije dokazano da je OVK imala efektivnu kontrolu nad Albanijom“, naglasio je Veseljijev advokat.
Emerson je, stoga, zatražio da iz optužnice budu izbrisani navodi koji Veseljija terete za ratne zločine pre „sredine 1998“ i „posle 10. juna 1999“ na Kosovu, kao i u Albaniji. To su: „nezakonito ili proizvoljno hapšenje i pritvaranje, okrutno postupanje, mučenje i ubistvo“.
Prethodnim podnescima, Veseljijev branilac tražio je odbacivanje tački optužnice koje Veseljija terete za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, nezakonito pritvaranje kao ratni zločin i nasilni nestanak osoba kao zločin protiv čovečnosti.
Odbrana tvrdi i da sud nema nadležnost da Veseljiju sudi kao komandno odgovornom za zlodela, zbog čega je zatražila odbacivanje tačaka optužnice koja ga terete po tom principu.
Ukoliko bi sudija za prethodni postupak Nikola Giju (Nicolas Guillou) usvojio sve zahteve Veseljijeve odbrane, praktično bi bila odbačena cela optužnica, zasnovana na navedenim krivičnim delima i oblicima odgovornosti.
Rasprava o stanju u postupku protiv četvorice vodja OVK zakazana je za sutra, ali na njoj neće biti reči o zahtevu odbrane optuženih za odbacivanje optužnice.
Ranije su, uz slična obrazloženja, odbacivanje optužnice zatražile odbrane Tačija, Seljimija i Krasnićija.
O tim zahtevima odluku će doneti sudija Giju, pošto na podneske odbrane odgovori tužilaštvo.
Tači (52), Veselji (53), Seljimi (49) i Krasnići (69) optuženi su za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.
Optužnica Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija u 10 tačaka tereti za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke, kao ratni zločini.
Oni su optuženi i kao učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio da OVK nasilno ostvari kontrolu nad celim Kosovom.
Svi optuženi, koji su na Kosovu uhapšeni 4. i 5. novembra, u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.
Tužioci traže da suđenje počne u septembru ove godine, a odbrana tvrdi da proces ne može početi do leta 2022.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar