Suđenje Urošu Blažiću (22), optuženom za ubistvo devetoro ljudi i teško ranjavanje još 12 osoba 4. maja prošle godine, danas se nastavlja u Specijalnom sudu u Beogradu. Svi svedoci su prisustvovali današnjem suđenju i dali su iskaze, dok je porodica okrivljenog Blažića odbila da svedoči.
Za sudsku govornicu pristupio je svedok Svetozar Miletić, vojno lice i kolega Radiše Blažića, oca optuženog ubice.
Odgovarajući na pitanja tužioca Ivana Konatara, rekao je da poznaje Radišu Blažića od 1997. godine, kada su zajedno služili u Rumi, gde mu je Radiša bio nadređeni.
„Kada su u pitanju nestale bombe, to se dogodilo u Buđanovcima 1999. godine. Blažić je bio komandir čete i dobio sam naređenje da zadužim dve ručne bombe i 150 metaka za automatsku pušku, kako bi on imao sredstva za ličnu odbranu na terenu. Otišao sam sa dvojicom vojnika koji su bili na odsluženju vojnog roka do magacina. Video sam da su u jednom sanduku bombe bile pokidane i prevrnute, ali nisam odmah shvatio da nedostaju. Kasnije sam primetio da su neke nestale sa kutijom, dok je negde ostala kutija bez bombe. Čini mi se da je nestalo 11 komada“, rekao je on.
Rekao je da su pred sudom bila četiri lica, među kojima je bio i on, dok Blažić nije bio prisutan. Međutim, istakao je da ima saznanja da se i protiv Radiše Blažića vodi postupak.
„Radiša Blažić je kao i sve starešine imao zaduženu automatsku pušku i pištolj. Ja sam mu to izdavao i ja sam bi zadužen i za vraćanje, to je stajalo u magacinu. Pomenute bombe spadaju u vojno naoružanje, ali moja jedinica je raspolagala samo sa M-75. Radiša je u Rumi bio komandir artiljerije. Kao starešini bili su mu dostupni magacini sa naoružanjem, ali uglavnom uz moje prisustvo“, ispričao je svedok.
Dodao je da su novčano kažnjeni zbog nestanka bombi.
„Disciplinski postupak pokrenula je brigada iz Sremske Mitrovice. Blažić se nije uzbudio zbog nedostataka, a na moje insistiranje da se pokrene postupak, učinio je to tek sedam dana kasnije, kada smo izvestili o nestanku. U kasarni je bilo preko 200 ljudi. U trenutku nestanka, sva ubojna sredstva bila su kod mene, nisu bila zaključana, pa je svako mogao da dođe do njih“, kaže Miletić.
Tužilac je naglasio da je Radiša Blažić tvrdio da mu ništa o nestanku oružja nije poznato, a da iskaz svedoka sugeriše da njegov iskaz nije bio iskren.
Za govornicu je potom pristupio Stefan Marković, kome je Uroš Blažić ubio dvojicu braće.
„Poznajem ih svoj ceo život, nisamo se družili. Živim nekih 600 metara od njih. Nismo bili nikada u sukobu. Svaki Božić, Nova godina, pucalo se kao da je ratno stanje. Bio sam na svadbi Uroševg brata, tada se takođe pucalo, bio sam tamo. Bili su svi tu, pucali su svi. Uroš je još kao mali pucao iz pištolja, ja sam to lično video. Pucnjava je bila kada su slavlja i praznici, pucalo se rafalno i pojedinačno. Svi su se plašili, pucali su signalne rakete, ljudi su se plašili da im ne zapale seno. Njiva mi je preko puta njihove kuće“, ispričao je Marković.
Marković je naglasio da je kobne večeri video nižu mušku osobu sa tetovažama zajedno sa Blažićem.
„Bio sam u prodavnici kada je izašao momak niži od mene, tetoviran. Uroš je bio u kolima, to se desilo u noći masakra oko pola devet, devet. Momak je bio nabildovan, nosio je kačket na glavi, a ušao je u sivi „mercedes““, ispričao je svedok.
Svedok Aleksandar Savić, policijski službenik iz Mladenovca, na početku svog svedočenja istakao je da radi kao forenzičar i da je učestvovao u oduzimanju oružja Radiše Blažića.
„Došlo je do narušavanja reda i mira, pa smo odlučili da oduzmemo oružje do kraja postupka. To se dogodilo u decembru 2021. godine. Ako neko poseduje oružje na toj adresi, ono se oduzima i predaje u stanici uz izdavanje potvrde. Bio sam na licu mesta, ali lice nije bilo zatečeno tamo, bio je na poslu. Nakon nekog vremena, pronašli smo ga kod majke u Duboni, ispod crkve, gde je rekao da mu oružje nije tu. Na kraju je došao u stanicu i doneo dve lovačke puške. Nije tačno da je doneo pušku, lovački karabin M-48 mi nije donesen. Naknadno se vrši bezbednosna procena da se utvrdi da li je bezbedno da se licu vrati puška,“ kaže Savić.
Nakon njega, za govornicu je pristupio Predrag Puhać, zaposlen u Vojsci.
„Sada sam potpukovnik. 1994. godine, potpukovnik je došao na privremeni rad i tada sam ga upoznao. Tada sam čuo od Radiše da je bio u Istočnoj Slavoniji, gde je vladao haos i da je mogao da uzme šta god hoće, uključujući oružje koje je Vojska Jugoslavije proglasila nekorisnim. Prema mojim saznanjima, kod njega su pronađene dve puške“, rekao je Puhać.
Naglasio je da se Radiša Blažić hvalio da može da uzme koliko god oružja želi, kao i da je čuo od vojnika da se bavio švercom oružja. Puhać je zatim naglasio da je Radiša Blažić bio arogantan, često na bolovanjima i da je retko izlazio iz kancelarije, živeo je u svom „svetu“.
„Ako narušiš taj svet, njegov pogled je bio strašan. Znam da je imao sukob sa kontrolorom u prevozu i da je pokrenut postupak, došlo je do fizičkog kontakta. Čudio sam se kada je Blažić došao u arhiv, jer tu ima puno poverljivih dokumenata. U Vojsci Srbije, gde god da je Radiša Blažić radio, niko nije imao pozitivno mišljenje o njemu“, navodi svedok.
Svedok Milan Vesić, drug Uroša Blažića, onesvestio se tokom davanja iskaza i bio je izveden iz sudnice. Ipak, vratio se i nastavlja svedočenje.
„Nisam se čuo s Viktorom Đorđevićem nakon masakra, a Uroš mi je rekao da bi trebao da počne da koristi trembolon,“ kratko je rekao Vesić.
Tužilac je predložila produživanje pritvora Urošu i Radiši Blažiću.
Sudija je napomenula da traženi izveštaji Vojske Srbije još nisu pristigli.
Suđenje će biti nastavljeno 21. i 28 oktobra.
Bonus video: Roditelji nastradale dece žele pravdu za zločin koji je počinio Uroš Blažić