Tužilaštvo čeka, SUK ne dostavlja podatke o smrti Dragijevića: Pokušali smo da saznamo šta se dešava sa ubistvom u policijskoj stanici, evo šta nam je rečeno

Dalibor Dragijević, rođeni brat jednog od osumnjičenih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić, koja je nestala u Banjskom polju kod Bora 26. marta 2024. godine, priveden je ubrzo nakon hapšenja svog brata Dejana zbog sumnje da mu je pomogao da sakrije telo deteta.

On je 6. aprila doveden u policijsku stanicu u Boru, a već narednog dana Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je preminuo tokom zadržavanja, navodeći da je smrt nastupila prirodnim putem. Tada je saopšteno i da su policijski službenici pokušali da mu pruže pomoć, ali bez uspeha.

Međutim, te tvrdnje ubrzo su dovedene u pitanje.

Portal Radar.rs objavio je da je Dragijević preminuo nasilnom smrću, kao i da su na njegovom telu uočene brojne povrede. Prema tim navodima, on je teško pretučen dok se nalazio u prostorijama policijske stanice.

Tužilaštvo: Predistražna faza, čekamo SUK

Dve godine su prošle, a ovaj slučaj i dalje je u predistražnoj fazi. Iz Višeg javnog tužilaštva u Nišu odgovoreno je za portal Nova.rs šta se dešava sa slučajem.

"Obaveštavam vas da je u predmetu formiranom povodom događaja u vezi koga tražite informacije još uvek u toku predistražni postupak, jer pripadnici Sektora unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije nisu postupili po nalozima postupajućeg javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Nišu, te su poslednjim obaveštenjem od 05.03.2026. godine, koje je ovom tužilaštvu dostavljeno dana 09.03.2026. godine obavestili Više javno tužilaštvo u Nišu da im je potrebno dodatno vreme za postupanje po nalogu tužilaštva", navodi se u saopštenju.

Čini se da Sektor unutrašnje kontrole koči istragu koja se odnosi na službenike Ministarstva unutrašnjih poslova koji su kobnog dana ispitivali Dragijevića.

Niz pitanja

SUK, ali i Tužilaštvo koje ispituje slučaj moraju dati odgovore na sledeća pitanja: Šta su policajci izjavili nakon smrti Dragijevića, kao i odakle mu povrede na telu, a koje nije imao pre ulaska u stanici? Takođe, šta je po dolasku na lice mesta zatekla dežurna ekipa Hitne pomoći i da li je o tome sastavila izveštaj? Potom, zbog čega je MUP Srbije lagao u vezi sa uzrokom smrti čoveka?

Ovo su neke od pitanja na koja javnost Srbije zahteva odgovore. Ono što dodatno zabrinjava javnost jeste ćutanje, te do danas nije poznato da li su uopšte suspendovani policijski inspektori koji su učestvovali u ispitivanju Dragijevića.

U nalazu opisane stravične povrede

Radar.rs je ranije otkrio detalje odbukcionog nalaza ubijenog Dalibora Dragijevića. Reč je o zapisniku koji je sastavljen nakon pregleda 8. aprila, dan nakon što je konstatovana smrt Dragijevića, na deset strana opisane su njegove povrede.

„Praktično nema dela tela bez povreda. U praksi, ovakvi nalazi su veoma retki. U veštačenju od 8. jula, tri lekara Instituta za sudsku medicinu u Beogradu, koji su obavili i obdukciju, opisane su veoma detaljno sve povrede i mehanizam njihovog nastanka. Navodi se da ih je veliki broj i da su nastale u kontinuitetu. Krvavi podlivi oko ušiju, povrede na testisima i tabanima, zatim one po telu zadobijene „obličastim i čvrstim predmetom“ svedoče o prebijanju Dragijevića. Za povrede na tabanima se navodi: „Potkožno masno tkivo oba tabana najvećim delom razoreno i nagnječeno, prožeto tamnocrvenom krvlju, tako da je koža tabana oguljena od opnice“. Ne isključuje se i da su prelomi većine rebara sa leve i desne strane posledica prebijanja. Radar je obdukcioni nalaz, koji nisu mogli da dobiju zastupnici oštećenih, ustupio i Beogradskom centru za ljudska prava koji je takođe večeras izneo detalje“, otkrio je Radar.

Propusti u istrazi

Ne treba zanemariti jednu pitanju činjenicu, a to je da je ceo slučaj nestanka devojčice Danke Ilić u senci propusta koje je policija učinila.

Do danas nije pronađeno telo devojčice, a ključni dokaz protiv osumnjičenih Srđana Jankovića i Dejana Dragijevića su otpala. Oni su najpre priznali ubistvo deteta, da bi potom ista povukli, tvrdeći da su ih dali pod prisilim.

DNK devojčice do danas nije pronađen na mestu nestanka, kao ni u vozilu osumnjičenih, koje su kobnog dana vozili.