Vest da je republička tužiteljka Zagorka Dolovac bila jedini kanditat na izborima za tu funkciju, na kojoj će od kraja godine uživati svoj treći mandat, nije preterano iznenadila stručnu javnost, koja mahom deli mišljenje da fotelja glavnog tužioca u zemlji, u ovom trenutku, nije nimalo atraktivna ni reprezentativna zbog sistematski narušavanog ugleda. Ipak, iz čitave javnotužilačke organizacije u zemlji, postojala je nekolicina onih koji su bili spremni da se uhvate u koštac sa tom funkcijom i dokažu da mogu biti bolji i istaknutiji u sopstvenoj neobaveštenosti, nenadležnosti i ćutanju od Zagorke Dolovac, ali je ona na vreme, i gotovo olako, uspela da ih zaustavi.
Naime, kako saznajemo, na mesto republičkog tužioca pretendovalo je nekoliko istaknutih partijskih javnih tužilaca, koji su podršku i vetar u leđa dobijali od različitih struja unutar izvršne vlasti.
„U pitanju su oni koji su prethodnih godina svojim „postupanjem“ dokazali lojalnost vladajućoj partiji, što je ujedno i bila najbolja preporuka i kvalifikacija za RJT. Dolovac je unapred znala da nije ona jedina koja ćuti na svom radnom mestu i prima platu, kao i da fotelja lako mogla da joj bude izmaknuta, ukoliko se neki javni tužilac iz redova partija upusti u trku. Zbog toga je odlučila da deluje preventivno“, kazao je za Nova.rs izvor upućen u dešavanja u RJT.
On dodaje da je preko svojih najbližih sradnika dobijala informacije ko namerava da se kandiduje, da bi onda, preko tih istih saradnika, slala naizgled benigne poruke.
„Do tih pretedenata stizale su informacije da je Zagorka „zgrožena“ ili „razočarana“ što oni uopšte o tome razmišljaju, da se pita „kako ih nije sramota da žele funkciju koju samo ona zaslužuje i na koju samo ona ima pravo“, ili „zar posle svega što sam za njega(nju) učinila“….Iako to prosečnom građaninu ne izgleda kao nešto toliko problematično, kada ste javni tužilac koji dobija poruke o negedovanjima svog prvog šefa, to jeste problematino i zabrinjavajuće, imajući u vidu njena ovlašćenja i uticaj koji u tom trenutku ima na profesionalni nživot i akrijeru svakog ponaosob“, dodaje naš sagovornik.
Svesni da nemaju garancije da će biti izabrani, a da bi samom kandidaturom mogli da navuku na sebe bes republičke tužiteljke, koja bi onda novi mandat mogla da posveti obračunu upravo sa njima, gotovo svi pretedenti su odustali od trke, pre nego što je ona uopšte i započela.
„U procenjivanju šta bi moglo da mu se dogodi ukoliko ne prođe na izborima bio je najlošiji Stanislav Dukić, do nedavno zamenik višeg javnog tužioca u Beogradu, koji je uredno podneo prijavu. Ubrzo je međutim, povukao, a priča se da ga je lično Doilovac naterala to da uradi“, kaže naš sagovornik i završava:
„Činjenica je da Dolovac nije morala mnogo da se pomuči kako bi ostala jedini kanditat na konkursu, ali je isto tako činjenica, da je znatan deo javnotužilačke profesije poslao jasnu poruku da ne želi da bude instrument vlasti i učestvuje u konstantnom unižavanju i obesmišljavanu pravne države“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare