Srbija je zemlja u kojoj su policija, pravosuđe i bezbednosne službe skršeni: Zaključak Rezolucije Evropskog parlamenta

Evropski parlament u Strazburu izglasao je Rezoluciju prakrično u trenucima dok je u Beogradu, u Pionirskom parku, goreo Ćacilend, utvrda režima formirana kao zaštita Andrićevog venca pred 15. mart, najveći politički skup u istoriji zemlje. Nikad oštriji akt, za koji je glasalo 457 poslanika EP (protiv je bilo 103), broji 31. tačku. Od tog broja, makar je osam direktno vezano za ponašanje vladajućeg režima prema sudovima, tužiocima, policajcima, studentima, političkim rivalima i aktivistima, a u kontekstu zloupotreba i otvorene represije.

Prođimo, zato, redom kroz pomenute tačke i pogledajmo kako Evropski parliament video stanje u bezbednosnom sektoru u Srbiji.

Član 3 - Hapšenja "odokativno"

U članu 3 Rezolucije skreće se pažnja na postupanje policije prema demonstrantima na brojnim skupovima koji se poslednjih gotovo godinu dana održavaju sa ciljem da se skrene pažnja na istragu pada nadstrešnice na Glavnoj železničkoj stanici u Novom Sadu.

U njoj se osuđuju nezakonita hapšenja studenata i aktivista koji su u protestima učestvovali, ali i napadi na novinare koji ne jenjavaju. Ta nezakonita postupanja nazivaju se bukvalno "talasom nasilja". Takođe, osuđuje se upotreba špijunskih softvera poput Pegasus aplikacije za nadziranje aktivista (a takvih slučajeva bilo je i kod novinara). Pominje se i upotreba zvučnog topa, i traži usvajanje pravilnika kojima bi se ograničila upotreba ovakvih sredstava kontrole masa.

Član 5 - Zabrana protesta

Ovde se upozorava na zloupotrebu krivičnog prava radi suzbijanja građanskog učešća, sa posebnim akcentom na izmene Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o maloletnim učiniocima. Za njih u EP kažu da "ne smeju rezultirati kriminalizacijom mirnog ponašanja ili nenasilnih oblika protesta".

Podseća da je proporcionalna primena krivičnih sankcija kamen temeljac vladavine prava i obaveza Srbije prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.

Član 6 - MUP u službi tabloida

U ovom se članu fokus stavlja na proces za takozvani "državni udar", započet hapšenje aktivista u Novom Sadu. Ta se hapšenja nazivaju "nezakonitima", a curenje snimaka navodnih zaverenika i njihove navodne zavere - objavljenih kako i EP kaže u "provladinim medijima" - se osuđuje.

Poziva se i na hitno oslobađanje pritvorenih (što je delimično obavljeno neposredno pred posetu Ursule fon der Lajen) i skreće pažnja na stanje onih koji su u ugezilu (poput aktivistkinje Mile Pajić).

Član 7 - Kričak

U ovom se članu skreće pažnja na navode o "nepotrebnoj i neproporcionalnoj upotrebi sile, samovoljnim hapšenjima, zadržavanjima, torturi, seksualizovanom nasilju nad pritvorenima, politički motivisanim gonjenjima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava, uključujući pljuvanje i prebijanje vezanih pritvorenika, verbalno ponižavanje i pretnje smrću".

Jasno je na šta su evroposlanici ciljali, ali je, da ne bi bilo sumnje, u sledećoj rečenici i pomenuto ime Marka Krička, šefa JZO, koji je pod (navodnom) istragom zbog zlostavljanja studentkinje Nikoline Sinđelić. Ponavlja se da "takve radnje mogu predstavljati nehumano i ponižavajuće postupanje zabranjeno međunarodnim pravom i policijskim protokolima".

Član 9 - Nadstrešnica, opstrukcije

Sudeći po ovoj tački, EP jasno prepoznaje da je istraga u slučaju Nadstrešnica ugrožena "opstrukcijom pravde" u pozivanju na odgovornost ne samo ministara u Vladi nego svih odgovornih za smrt 16 osoba. EP "osuđuje kampanje blaćenja na provladinim kanalima protiv sudija i tužilaca koji rade na sprovođenju vladavine prava".

Član 13 - Vučićeva pomilovanja

U članu se jasno navodi da EP "osuđuje proizvoljnu upotrebu predsedničkih pomilovanja za lica osuđena ili procesuirana zbog nasilja nad studentima i drugim građanima koji učestvuju u mirnim protestima, smatrajući da takve radnje predstavljaju direktno mešanje u pravdu i ozbiljno podrivanje vladavine prava". Teško može jasnije.

Član 15 - Progonstvo kritičkih glasova

Evroposlanicima nije promaka ni prolečni talas proterivanja stranih državljana koji su podržali ili pomogli studentske proteste, poput slučaja hrvatske državljanke Arien Stojanović Ivković.

"Najoštrije osuđuje nezakonita hapšenja i proterivanja državljana EU koji su davali izjave u znak podrške protestujućim studentima, kao i javno objavljivanje ličnih podataka građana EU od strane osuđenih ratnih zločinaca; izražava zabrinutost zbog rastućeg broja slučajeva zadržavanja državljana EU na granicama Srbije", navodi se u ovom članu.

Član 17 - Obojena revolucija

Značajan član, s obzirom da se u njemu konstatuje da je Rusija imala direktan uticaj na proteste u Srbiji putem izjava svojih visokih zvaničnika, koji okupljanja studenata i građana nazivaju "obojenom revolucijom".

"Osuđuje otvoreno mešanje Ruske Federacije u srpske proteste putem dezinformacija njenih zvaničnika, uključujući Vladimira Putina, tvrdeći da je reč o „obojenoj revoluciji“ koju podržava Zapad; odbacuje sve tvrdnje srpskih zvaničnika i provladinih medija da su EU i neke njene države članice bile uključene u organizovanje studentskih protesta s ciljem pokretanja „obojene revolucije“; poziva srpske vlasti da preduzmu mere protiv takve zlonamerne propagande u domaćim medijima, umesto da učestvuju u njenom širenju". navodi se u ovom članu.

U istom članu, EP iskazuje zabrinutost zbog nacionalističkih narativa (vidi pod "Srpski svet"), koje su u prošlosti promovisali pojedini članovi srpske vlade (vidi pod Aleksandar Vučić).

"(...) Takva retorika nema mesta u odnosima EU–Srbija i narušava regionalnu stabilnost".

Šta je kome poručeno

Svakome koji je ovaj tekst pročitao jasna je teza iz lida ovog teksta: Srbija, njne bezbednosni i pravosdni sektor, slomljene su u prethodnih 12 meseci delovanjem razobručenog režima, koji na taj način čuva svoju moć. Taj zaključak je jasan.

Suptilno (ili više i ne toliko suptilno) Evropska unija ovim dokumentom šalje poruke policiji, tužilaštvima i sudovima, ali i bezbednosnim službama, da njihovo postupanje nije dozvoljeno među narodima koji su članovi EU ili tamo žele da stignu.

Policiji - da mora da ograniči silu koju koriste njeni službenici protiv demonstranata; da mora da istraži ko to pod njenom značkom muči ljude; da prestane da koristi nedozovljena sredstva praćenja građana; da prestane da se pravi da podaci iz istraga slučajno cure iz MUP.

Sudijama i tužiocima - da ne dozvole politička mešanja u istrage protiv najviših državnih činovnika,

Bezbednosnim službama - vidi pod "obojena revolucija".

Ignorisanje ovih primedbi vodiće Srbiju u izolaciju. To ne kaže Evropski parlament, nego autor ovog teksta, i to kaže bez sumnje.

Šta je Vučić komentarisao

Vučić je rekao da pomenutu Rezoluciji nije u potpunosti počitao, ali da je veoma zadovoljan raspravom u Evropskom parlamentu, jer se „videlo ko su lica koja seju mržnju protiv Srbije“.

„Najviše se javilo Hrvata, njih šest, sve u skladu sa obojenom revolucijom. Mi smo imali i mnogo oštrije rezolucije. Ovde su se EPP i neke druge patriote pobrinule da ton rasprave i sam tekst budu druugačiji. Mene brine to kada kažu da imaju relevantne izvore koji kažu da je upotrebljen zvučni top. To govori da tamo ima patoloških lažova, a to imate u svakom društvu. Ali da imate nivo patološkog laganja sa nivoa EP, to nisam očekivao“, rekao je Vučić, a zatim se dao u odbranu komandanta JZO.

„Taj nivo neozbiljnosti, da vi prepisujući medije United grupe pominjete po imenu gospodina Krička to je već teška i opaka bolest. I danas je gospodin Kričak bio prvi na licu mesta, doleteo i doprineo da se stvari raščiste i budu jasne. Borac bez straha i mane, zato mnogima smeta. Kao i gospodin Repac i mnogi drugi. Ljudi koji se drže zakona kao pijan plota, koji poštuju svoju zemlju i Ustav Republike Srbije“, rekao je Vučić.