3
Beogradski centar za ljudska prava podneo je 10 krivičnih prijava protiv službenika MUP Srbije koji su u raznim slučajevima prekoračivali svoja ovlašćenja, prekomerno upotrebljavali silu, zlostavljali već uhapšene ljude. Iako su slučajevi različiti, odgovor Sektora unutrašnje kontrole (SUK) MUP Srbije je isti, tipski i pokazuje da ni nadležna tužilaštva, ni policija nemaju nameru da bilo šta urade u ovim slučajevima grubog kršenja zakona.
Beogradski centar za ljudska prava (BCLJP) podneo je 10 krivičnih prijava zbog policijske brutalnosti, najčešće se radi o slučajevima čiji snimci su se pojavili na društvenim mrežama, a na kojima se vide policajci kako nemilosrdno prebijaju ljude na zemlji, šutiraju ih, ponekad dok su žrtvama lisice vezane na rukama, skaču im po glavi, tuku već onesvešćene…. Repertoar zverstava koja su dozvoljena srpskoj policijI u obračunu sa političkim neistomišljenicima je širok, a svi ti slučajevi grubog kršenja zakona od strane osoba koje bi taj zakon trebalo da štite, ostaće, makar do promene vlasti, nekažnjeni.
Pročitajte još:
3
0
0
Krivične prijave se odnose na događaje u Beogradu, Valjevu, Nišu, Čačku, a podnete su nadležnim okružnim javnim tužilaštvima i Sektoru unutrašnje kontrole MUP Srbije. Odgovori SUK počeli su da stižu, ali se iz njih jasno vidi da „policajci za policajce“ nemaju nameru da bilo šta urade po tom pitanju. Ono što je najčudnije je što se odgovori na različite slučajeve iz četiri Policijske uprave završavaju istim, tipskim odgovorom, koji, preveden sa pravno-policijskog jezika znači: ne radimo ništa i nećemo raditi ništa. Odgovor iz Beograda, Čačka, Valjeva i Niša glasi:
„Ukoliko nadležno tužilaštvo dostavi Zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja i naloži Sektoru unutrašnje kontrole da preduzme određene mere i radnje u skladu sa članom 285 Zakona o krivičnom postupku, ovaj Sektor će postupati po istome“, navodi se u odgovorima Sektora unutrašnje kontrole.
Da nadležna tužilaštva žele nešto da rade, reagovala bi sama, bez ikakve krivične prijave bilo koga, pa ni BCLJP, jer tužilaštvo, po zakonu, ima pravo i obavezu da reaguje po saznanjima da je izvršeno krivično delo i kada ona dolaze iz sredstava javnog informisanja, a nažalost bilo je mnoštvo tekstova na sajtovima i novinama kao i televizijskih priloga da do tih saznanja dođu.
Problem je što i SUK krši u ovom slučaju Zakon o policiji, iako se „vade“ na tužilaštvo.
Naime u članu 225. tog Zakona piše da „Sektor unutrašnje kontrole preduzima mere i radnje u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični postupak na otkrivanju i suzbijanju krivičnih dela korupcije i drugih oblika koruptivnog ponašanja, kao i drugih krivičnih dela policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu, izvršenih na radu ili u vezi sa radom“, a u članu 227 se dodaje: „Sektor unutrašnje kontrole postupa po sopstvenoj inicijativi, na zahtev nadležnog javnog tužioca, na osnovu prikupljenih obaveštenja i drugih saznanja, obraćanja zaposlenih u Ministarstvu, građana i pravnih lica u slučajevima koji nisu predviđeni odredbama kojima se reguliše pritužbeni i skraćeni postupak ili odredbama drugih zakona“.
Teško je i pomišljati na sopstvenu inicijativu Sektora unutrašnje kontrole dok na čelo tog Sektora dolaze politički podobni poslušnici a ne profesionalni policajci. Zapravo već duže od decenije i SUK i ceo MUP rade po jednostavnom principu, jedna pravila važe za političke slučajeve i članove Srpske napredne stranke, a drugi za obične građane.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare