Slučaj Krušik: Obradović ključne dokaze čuva za sud

Hronika 17. jun. 202021:14
Podeli:
Aleksandar Obradović Foto: N1

Aleksandar Obradović, uzbunjivač i zaposleni u fabrici naoružanja "Krušik" po prvi put progovorio je sinoć na televiziji N1 u emisiji "Krušik (Ras)prodaja oružja" o tome kako je zaista uhapšen i kako je važnu ulogu u hapšenju imao operativac BIA koga je prepoznao na televiziji tokom poslednje posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Krušiku marta ove godine. Obradović je takođe rekao i da javnosti nije predočio sve informacije o ovoj aferi i da postoji nekih 20 posto stvari koje nisu rečene i da je bolje da se za njih ne sazna jer bi mogle da naprave velike probleme Srbiji. Ubrzo su svi postavili pitanje, šta to nije još rečeno o aferi "Krušik"?

Advokat Vladimir Gajić, branilac Aleksandra Obradovića u razgovoru za Nova.rs ponovio je ono što je rekao i u emisiji na N1, a to je da su Obradoviću u trenutku hapšenja oduzeli sve ono što se nalazilo na njegovoj računarskoj opremi.

„Prema tome, tu dokumentaciju poseduje policija, posedujem ja kao njegov branilac i on. Postarali smo se da ta dokumentacija bude na više mesta , tako da je bilo kakav pokušaj manipulacije tokom krivičnog postupka nemoguć. Dvadeset posto dokumentacije o kojoj on nije govorio javno i jasno je rekao da bi saznanja o toj dokumentaciji mogla da nanesu ozbiljnu štetu Republici Srbiji , jer on misli da ta dokumentacija ne treba da bude dostupna tek tako javnosti, to podrazumeva i vi ne možete da je dobijete.

Vladimir Gajić, advokat uzbunjivača Aleksandra Obradovića  Foto: N1

Na pitanje da li mogu Novoj da ustupe jedno od Obradovićevih pisama koje je uputio vlastima, advokat Gajić kaže:

„Da vam damo dokumentaciju koju spremamo za sud, takođe, ne možemo . Ne možete da dobijete nešto za šta mi čekamo priliku, da ako dođe do suđenja iskoristimo za njegovu odbranu“.

Gajić je spomenuo da je Obradović pisao nadzornom odboru „Krušika“, koji je sastavljen od osoba koje je imenovalo Ministarstvo odbrane, a koje upravlja Krušikom.

„Obraćao se Vučiću dok je bio premijer, a ne predsednik republike i on nije davao ni pet para na to. Podcenjivali su ga,  smatrali su da nemaju potrebu da sa njim održavaju bilo kakvu komunikaciju , što nije učino da bi zaštito svoju fizičku bezbednost, nego je išao na to da obavesti širu javnost što je na kraju imalo efekta. Da je pokušao da postane uzbunjivač, prosto ne bi uspeo, a drugo, direktno bi sebe ugrozio“, rekao je Obradovićev branilac.

Foto:Nemanja Jovanović

Na pitanje da li je dobio ikakvu informaciju o pokretanju postuka protiv Obradovića, Gajić dodaje:

„Istraga je u toku, a tužilac će da odluči kad da okonča istragu  i da li će da podigne optužnicu. Za sada se u tom postupku ne događa ništa. Izgleda da državni organi kriju dokaze ne samo od odbrane, nego i od tužioca. Ja mislim da se tužiocu, ali i vlastima ne isplati da s tim postupkom izađu pred sud, zato što će to biti prilika da se Aleksandar sa lakoćom odbrani od onoga za šta ga terte, ali ne znam kako bi se oni odbranili od onog što će on da iznese i što budem rekao ja kao njegov branilac na suđenju. Ja pretpostavljam da im se to ne isplati i oni sada pokušavaju kao da daju eutanaziju tom postpuku“, kaže Gajić za Novu i dodaje:

„Ja mislim da tužilac od februara meseca nema predmet kod sebe. On je dao predmet na veštačenje, a veštak mu ne vraća predmet, ne može da završi veštačenje. Do sada bi završili istragu o padu Boinga 747, a oni nisu u stanju da završe ovu istragu. Mislim da je  tužilac odustao od kvalifikacije krivično delo odavanje državne tajne i sada pokušavaju da na drugi način dođu do dokaza, da se radi eventualno prekvalifikuje u odavanje službene tajne. Pošto se nešto proglašava tajnom mora da bude uređeno zakonom, a pošto ovde nema govora da su ti komercijalni ugovori službena tajna, oni pokušavaju preko ministarstva da dođu do nekog tumačenja da je neka dokumentacija tajna. To je pogrešan način i nezakonit jer tajna može da bude ono što je na zakonit način utvrđeno kao tajna. Ne može neko da daje mišljenje da je tajna nešto što u skladu sa zakonom ranije nije proglašeno tajnom. Tako da oni imaju čitav niz problema u procesnom smislu, koje ne mogu da reše i ja lično mislim da njima najviše odgovara da se u tom postupku ne događa ništa, nego da se taj postupak da kažem na neki način ucrvlja“.

Aleksandru Obradoviću 18. decembra prošle godine ukinut je pritvor u potpunosti, ali Krušik je njegovu supenziju produžio na neodređeno vreme, što je, kako Gajić kaže, direktno kršenje njegovih radnih prava.

„Nismo hteli da se žalimo, baš nam je odgovoralo da to ostane tako kao jedan dokaz u kojoj meri se krše njegova elementrana ljudska prava, a u međuvremenu ono što je za njega važno, njegov postupak je dobio međunarodnu dimenziju, svi svetski listovi su pisali o tome i „Figaro“ i „Špigl“ i američke novine . Sad poslednje ovo što je objavio „Amnesti internešnel“ u svom francuskom izdanju: „Obradović srpski Snouden“, e sve to pravi ozbiljne probleme režimu u vezi Obradovića, kaže Gajić na kraju razgovora.

Ubunjivač Aleksandar Obradović Foto: N1

Podsetimo, Aleksandar Obradović uhapšen  je 18. septembra 2019. godine u 14.40 časova, kada je u krug fabrike “Krušik” upala grupa naoružanih ljudi, za koje je prvo mislio da hapse odgovorne za propadanje fabrike i korupciju. Došli su po Aleksandra Obradovića, onog koji je umesto policijskih inspektora razoktrio malverzacije.

Ministarstvo unutrašnjih poslova odgovorilo je da je u Obradovićevom hapšenju učestvovalo tek nekoliko policajaca, međutim Obradović je televiziji N1 taj događaj opisao potpuno drugačije.

„Ušli su u moju kancelariju, tu su bili inspektori za Visokotehnološki kriminal, inspektori BIA-e i pripadnici Vojnobezbednosne agencije. Sve tri službe, svi su oni došli. Glavni čovek u mom hapšenju bio je iz Uprave za visokotehnološki kriminal, on je vodio moj hapšenje. Rekli su – sedi, sedi, sedi. Ja sam se ponašao sasvim normalno. Negde sam u glavi znao da će nešto da se desi. Prebacili su me sa mog radnog mesta u fotelju prekoputa. Seo sam, a oni su mi rekli – Ti znaš zašto smo mi ovde? Rekao sam da znam, da sam ih očekivao. I svako je imao neko pitanje. Svi su se iščuđavali – šta ti je to dečko trebalo, znaš li ti za koga radiš, a ja sam rekao da sam svestan, jedno 10 puta sam tu rečenicu ponovio. Meni je bila samo važna želja da se sazna istina o Krušiku i ispumpavanju novca. Naivan sam, naravno, bio.“

Komentari

Vaš komentar