Sestra ubijenog sudije Simeunovića za N1: Država ga je ubila i mrtvog blatila

Slučaj Nebojše Simeunovića, kao i veliki broj političkih ubistava koja su desila tokom vladavine Slobodana Miloševića, ostao je nerešen, piše N1.Nebojša Simeunović bio je više od 20 godina istražni sudija Okružnog suda u Beogradu, gde je radio na mnogim važnim predmetima, uključujući slučajeve ubistva saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovića, pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Radovana Stojičića Badže, hapšenja osnivača JUL-a Nenada Đorđevića.Početkom oktobra 2000. godine, Nebojša Simeunović je, uprkos velikim pritiscima, odbio da potpiše nalog za hapšenje 13 rudara organizatora štrajka u Kolubari, Nebojše Čovića i Borisa Tadića, navodeći da nije ispoštovana procedura u redosledu zakonskih radnji. Jelena Simeunović navodi da je prijava protiv rudara bila dopunjena i dopisom Generalštaba VJ.„To više nije bilo delo koje se kvalifikuje kao štrajk, već delo koje se kvalifikuje kao sabotaža. Teško krivično delo za koje je zakon predvideo kaznu do 15 godina zatvora. Nebojša je, i pored snažnog pritiska predsednika suda i tužioca, odbio da potpiše nalog državnog vrha. Noću, između 3. i 4. oktobra, zove ga policijski general Dragan Ilić, koji i dalje insistira da Nebojša potpiše nalog i uhapsi rudare, rekavši da je hapšenje rudara Kolubare dogovoreno na najvišem nivou. Mislio je da će mog brata zaplašiti kad je rekao da je hapšenje dogovoreno na najvišem nivou. Nebojša je drugi put odbio da potpiše nalog državnog vrha“, seća se Jelena Simeunović.Odluka da se ogluši na naredbe koje su stizale od tadašnjeg državnog vrha koštala ga je života, veruje njegova sestra.„Nebojša je doneo odluku poštujući zakon i sledeći svoju savest. Srbija bi plivala u krvi da nije bilo mog Nebojše, građani u tom trenutku sigurno ne bi mirno gledali hapšenje rudara“, podseća Jelena Simeunović na to kako su mogli da izgledaju ti oktobarski dani da je možda neko drugi bio dežuran tog dana.Mesec dana kasnije, u noći između 6. i 7. novembra 2000. godine, sudija Simeunović je nestao. Početkom decembra njegovo telo pronađeno je u Dunavu, u blizini hotela „Jugoslavija“. Okružni sud u Beogradu saopštio je da se sudija Simeunović ubio jer je bio depresivan, sklon alkoholu i težak srčani bolesnik.„Ne samo što ga je država ubila, nego ga je i mrtvog blatila“, priča Jelena Simeunović. Ona tvrdi da su njenog brata ubili ubrizgavši mu amonijak u uši i poziva se na zapisnik koji je načinjen 12. februara 2001. godine u Okružnom sudu. Tada je, kako kaže, saslušana osoba koja je bila upoznata sa dešavanjima na Institutu za sudsku medicinu, kada je na obdukciju doneto telo sudije Simeunovića.„Došlo je do intoksikacije i ugušenja, pa je nastupila smrt. Telo je zatim bačeno u reku i pronađeno. Amonijak direktno u krvi na obdukciji se odmah otkrio. Amonijak kroz uši i ušne kanale deluje na kranijalne nerve i mozak i prouzrokuje oštećenje nervnih ćelija i nedostatak kiseonika koji hrani nervne ćelije. To znači da je neko stručan dao savet ili izveo sve“, piše u zapisniku na koji se poziva Jelena Simeunović.Slučaj se tokom niza godina tretirao kao samoubistvo. Ipak, 2010. godine republička tužiteljka Zagorka Dolovac daje nalog da se pokrenu istražne radnje i otkriju okolnosti koje su dovele do smrti sudije Simeunovića. Tužilastvo tada navodi da će ovaj slučaj biti prioritet. Međutim, 21 godinu kasnije, smrt Nebojše Simenunovića nije razjašnjena, a zvanično nije utvrđen ni uzrok smrti. Za Tužilaštvo, koliko je poznato, predmet je i dalje u fazi predistrage.Sudijina sestra je jedini razlog što ime Nebojše Simeunovića nije sasvim zaboravljeno, jer je jedina koja dve decenije pokušava da sačuva sećanje javnosti na njega. Jelena Simeunović je na svaku godišnjicu smrti brata u novinama objavljivala otvoreno pismu u kome je pozivala da se reši slučaj. Nakon dve decenije nije sigurna da ima više snage za tu vrstu borbe jer je i sama, kako navodi, bila žrtva različitih vrsta zatrašivanja. Ove godine pisma možda ne bude.„Politička ubistva iz tog perioda nisu razrešena, osim ubistva Slavka Ćurvije i to samo zašto što su novinari na tome insistirali. Nije bilo volje. Nije bilo ni lustracije, umesto toga pravili su se dogovori i paktovi sa onima koji su bili vlasti pre 5. oktobra 2000. Verujem da će doći dan kada će Nebojšina smrt biti rasvetljena. Ja to neću dočekati, ali neko drugi sigurno hoće. To mogu da rasvetle samo neki mladi ljudi, koji su sada možda u srednjoj školi, samo oni koji nisu ‘poprskani’ Nebojšinom krvlju mogu to da urade“, kaže Jelena Simeunović za N1.BONUS VIDEO: 25 godina od ubistva legendarnog muzičara

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortitupaksakurds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2413153"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram