2
Godišnjica pada vojnog helikoptera Mi-17, u kom su 2015. godine u Surčinu poginula četiri člana posade, dva zdravstvena radnika iz Novog Pazara i jedna beba stara svega nekoliko dana, obeležena je u Surčinu paljenjem sveća na mestu nesreće. Naša ekipa na mestu tragedije je zatekla tužan i strašan prizor: Umesto spomenika nastradalim vojnicima na tom mestu se formira divlja deponija.
Tog marta 2015. stradali su piloti Omer Mehić i Milovan Đukarić, mehaničari-letači Nebojša Drajić i Ivan Miladinović, dva zdravstvena radnika iz Novog Pazara – anesteziolog Dževad Ljajić i medicinski tehničar Miroslav Veselinović, kao i beba iz porodice Ademović, stara nekoliko dana.
Danas, sedam godina kasnije, na nepreglednom prostranstvu kod Surčina, na jednoj njivi, okupljaju se samo kolege nastradale posade. Kao i prethodnih godina, na pomen stradalima nije došao nijedan političar, a da se baš na tom mestu srušila vojna letelica podsećaju samo sveže zapaljene sveće.
Sa ove vremenske distance, kaže Saša Jovanović, vazduhoplovni zastavnik u penziji i kolega čitave posade koja je nastradala, ostao je osećaj velikog razočarenja.
„To je ono što svi osećamo ovde. Razočarenje u sistem – kako u sistem odbrane, tako i u sistem čitave države. Ne žalimo se na narod, naš narod je jedan vrlo savestan, ali oni koji odlučuju pokušavaju na sve moguće načine da se ovaj događaj zaboravi, jer to njima ide u korist. Našim izlaskom spasavamo i te ljude, i njihovu žrtvu, od zaborava“, kaže za list „Nova“ penzionisani pilot Jovanović.
Pilot Omer Mehić odleteo je te večeri za Rašku i do Beograda oko 22.00 sata dovezao trojicu kolega iz posade, dvojicu medicinara i bebu. Njegove kolege i danas prepričavaju da je i let do Raške sam po sebi bio kompleksan poduhvat zbog uslova tog dana, a kamoli vraćanje za Beograd i sletanje na beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ gde nikada ranije nisu sletali vojni helikopteri, što je već tešku situaciju činilo dodatno kompleksnom.
Zašto je insistirano na sletanju na civilni aerodrom „Nikola Tesla“, a ne na vojni u Batajnici ili heliodrom kod Vojnomedicinske akademije, gde se u običajenim okolnostima dovoze pacijenti, za Mehićeve kolege i danas je pitanje bez odgovora, iako se kroz sve ove godine provlači teza da je na beogradskom aerodromu letelicu sa bebom čekala svita političara.
Među kolegama stradalog Mehića i danas vlada utisak da je cela posada, zajedno sa bebom kojoj je trebalo pružiti medicinsku pomoć, nastradala jer je pilot dobio zadatak koji nije bilo moguće izvršiti.
„Danas su se okupile kolege iz eskadrile, mi smo nosioci ovog okupljanja i mi i u toku godine pričamo o ovom događaju. Najmanje što možemo je da dođemo ovde. Ne želimo da se ovaj događaj zaboravi. Ovde su i ljudi od integriteta, koji imaju savest. Napominjem da ovo nije nikakva politička organizacija, niti okupljanje, ovo je jednostavno sećanje na naše kolege koje su poginule u jednoj humanoj misiji, a poginuli su zato što su dobili nemoguće zadatke da izvrše“, kaže Jovanović.
Konačku tačku na ovaj slučaj stavilo je Više javno tužilaštvo koje je u junu 2016. odlučilo da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv onih koji su učestvovali u pripremanju i izvršenju spasilačke misije.
„Bili su sudski postupci koji su pokazali da niko nije kriv. Odgovorni ljudi koji su trebali da izađu pred kamere i najmanje što je moglo da se uradi jeste da kažu – ja sam inicijator te ideje da se poleti, ja sam odgovoran što su bili u vazduhu, ja sam rekao gde da slete i osećam odgovornost za to što se desilo. To je tako malo, a tako puno bi bilo rečeno. Mi ćemo i sada, u ponedeljak, ponoviti Ministarstvu odbrane, podnećemo zahtev da se na ovom mestu podigne spomenik“, kaže Jovanović.
Bonus video: Srpski piloti i vatrogasci u borbi sa požarima na Eviji
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
