"Rešenje koje predlaže nenadležni predsednik ismejala bi međunarodna stručna javnost": Advokat Terzić o Vučićevim najavama izmene zakona o advokaturi

Advokatska komora Srbije donela je odluku o trodnevnoj obustavi rada u našoj zemlji zbog hapšenja i određivanja pritvora njihovom kolegi Radovanu Novakoviću u Užicu. Naime, on je jedan od uhapšenih Užičana nakon velikog protesta i blokade magistrale od Užica prema Zlatiboru.

Odmah nakon ove odluke oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučića koji je istakao da ga obustava ne zanima i da će odgovor na nju biti izmena zakona koja će omogućavati da 10 do 15 odsto članova komore moći da osnuju svoju komoru.

Od početka studentskih protesta i blokada fakulteta, vlasti u Srbiji odgovorile su isključivo kopiranjem poteza druge strane. Na studente u blokadi, odgovor su bili studenti 2.0, na veterane, odgovor su bili veterani 2.0, pa se shodno tome postavlja pitanje i da li ove najave predsednika Srbije najavljuju i formiranje advokata 2.0. Ipak, to ostaje da se vidi u narednim danima.

Advokat Vladimir Terzić, član Upravnog odbora Advokatske komore Srbije, objašnjava da se javnosti sve češće saopštavaju ideje o osnivanju više advokatskih komora na teritoriji naše zemlje.

"Nenadležni predsednik Srbije sada nam je objasnio i da bi to moglo da učini "10 do 15% advokata članova komore" nakon izmena zakona. U praksi bi takav potez imao ozbiljne i dugoročno štetne posledice po funkcionisanje pravnog sistema i zaštitu prava građana. Advokatska komora nije udruženje u klasičnom smislu, već nosilac javnih ovlašćenja koja su joj poverena zakonom, a koja se odnose na važne oblasti poput upisa u imenik advokata, sprovođenja advokatskog ispita, disciplinskog nadzora, donošenja advokatske tarife i obezbeđivanja profesionalne etike u radu advokata", pojašnjava Terzić za Nova.rs.

On navodi da svaka jedinstvena komora garantuje pravnu sigurnost, jedinstvene standarde kvaliteta pružanja pravne pomoći građanima, jednakost u postupanju prema svim advokatima i da ove funkcije komora vrši u javnom interesu, kao deo pravosudnog sistema.

"Zagovornici ideje o osnivanju više manjih komora često zanemaruju činjenicu da bi se time stvorio institucionalni haos i fragmentacija osnovnih funkcija advokature. Više manjih komora značilo bi više različitih imenika, neujednačenu primenu pravila profesionalnog ponašanja, potencijalno različite tarife i standarde postupanja, kao i razlike u sprovođenju disciplinskih postupaka. Na taj način bi se narušio osnovni pravni princip jednakosti pred zakonom, jer bi se pravila mogla razlikovati u zavisnosti od toga kojoj komori advokat pripada", ističe on.

"Pravna sigurnost građana bi bila ozbiljno ugrožena"

Kao jedan od problema, smatra, da ostaju bez suštinskog odgovora - ko bi obavljao poverene poslove koje danas obavlja jedinstvena advokatska komora.

"Svaka komora bi morala da ima sopstveni disciplinski sud, komisije za upis, organe za sprovođenje ispita, organe za kontrolu profesionalnog rada, kao i kapacitet za organizaciju obuke i edukacije. Većina manjih komora, realno posmatrano, ne bi imala ni kadrovskih ni finansijskih mogućnosti da te funkcije vrši samostalno i odgovorno. Posledično, pravna sigurnost građana bi bila ozbiljno ugrožena. Advokatura je javna služba od posebnog interesa za pravni poredak države. Njeno delovanje mora biti ujednačeno, organizovano i zasnovano na zakonitosti, odgovornosti i profesionalnoj etici", priča Terzić.

On smatra da ovakav akt ne bi doveo do boljitka, već do institucionalnog slabljenja, podela i stvaranja prostora za arbitranost i neujednačenost primene prava.

"U uređenim pravnim sistemima, snaga advokature ne meri se brojem komora, već jedinstvom njenih principa i odgovornošću prema građanima koje zastupa. Takvo rešenje, kako ga nenadležni predsednik predlaže, bilo bi odbačeno od strane svih međunarodnih udruženja advokata, a u međunarodnoj stručnoj javnosti bismo bili ismejani kao neozbiljna država, što trenutno i jesmo usled suspenzije Ustava i zakona od strane predsednika države", istakao je Vladimir Terzić.