Pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja: U Zakonu će biti mera trajnog ili privremenog oduzimanja vozila

On je rekao da vozilo može da bude oduzeto trajno ili privremeno, pa čak i ako je pozajmljeno.

"To će ostati u novom zakonu. Privremeno oduzimanje može da traje dve godine. I tu se plaća ležarina. Bitno je da smo ušli u sam taj proces, jer to je nešto što postoji u Evropi i jednostavno postoji trajno oduzimanje. Tako da verujemo da ćemo mi prepisati taj model. To ćemo uskladiti sa evropskom praksom jer ta mera ima jako veliki uticaj", rekao je Koković.

Prema njegovim rečima, ta mera deluje preventivno na vozače koji su skloni vožnji, ne samo pod dejstvom alkohola, već i pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

Koković je istakao i da je jedna od novina koja će imati veliki uticaj preventivno na ponašanje vozača pa i putnika u saobraćaju, uvođenje crne kutije, što će proizvođači novih automobila morati da ugrađuju.

"Od 7. jula sva nova vozila, putnička M1 kategorije i laka teretna vozila, odnosno vozila do 3,5 tone nosivosti, moraće da poseduju crnu kutiju. Šta je crna kutija? Nešto slično kao u avionu, gde su iskupljeni svi podaci koliko si vozio koliko dugo i to brzo. Beleži nekoliko sekundi pre, za vreme, i nakon, pri tom ne snima se zvuk, znači beleži se brzina, položaj papučice gasa itd", rekao je on.

Ipak, naglašava, iz godine u godinu se smanjuje broj vozača koji voze pod dejstvom alkohola, pre svega jer sada lakše mogu da izgube ne samo vozačku dozvolu, već i vozilo.

Koković je naglasio i da je u odnosu na pre desetak godina više nego dupliran broj vozila u Srbiji, a da je broj smrtno stradalih 50 odsto manji, kao i da je vizija Agencije nula povređenih i stradalih u saobraćaju.

"Razlog te dobre statistike je savest ali i kombinacija prevencije i represije. Dobri putevi, vozila, promena svesti, represivne mere. Saobraćajna policija otkriva preko 1.400.000 saobraćajnih prekršaja, što znači da dobro rade svoj posao", rekao je on i ukazao da je sve više mladih početnika koji dozvoljavaju i da izgube vozačku dozvolu u probnom periodu kada važe posebna pravila.

"Problem je vožnja pod dejstvom alkohola, u svakoj devetoj saobraćajnoj nesreći. U Srbiji je negde oko 15 odsto nastradalih lica bilo pod dejstvom alkohola, odnosno svako 192. lice upravlja pod dejstvom alkohola", rekao je Koković.

Osim vožnje pod dejstvom alkohola neki od najčešćih prekršaja su preticanje kolone vozila preko neisprekidane linije, nepropuštanje vozila pod pratnjom, vožnja dece kako nije propisana.

Govoreći o kampanji "Vozi odmoran" Koković je rekao da je njen cilj da se na neki drugi način dopre do vozača, da im se promeni svest i da kada je umor u pitanju, dopremo do njih i da shvate koliko je taj umor opasan.

"U letnjim mesecima, recimo 2001. godine,nama je poginulo 245 vozača i putnika, dok, recimo, prošle godine imali smo 76 smrtnostradalih putnika u ta dva meseca. Kampanja traje od 1. jula do 10. septembra, to je period godišnjih odmora, kada imamo najveći obim saobraćaja, kako tranzitnog, tako i domaćeg i da je cilj da smanjimo broj saobraćajnih nezgoda i posledica koje izaziva umor", rekao je Koković.

Prema njegovim rečima, umor je potcenjeni uticajni faktor nastanka saobraćajnih nezgoda, jr se veliki broj saobraćajnih nezgoda dogodi upravo zbog umora.

"Svi mislimo da možemo da vozimo 10, 12 sati koliko nam treba do određenih destinacija, međutim, jedini lek za umor, jeste kvalitetan odmor, kvalitetan san u trajanju od 6 do 9 časova. Saobraćajne nezgode su događaji koji menjaju živote svih učesnika u saobraćaju, rodbine, znači treba da mislimo o svojim najbližim, tako da jednostavno moramo da slušamo, da poštujemo saobraćajne propise, a konkretno u ovom slučaju da se pridržavamo saveta da kažem, lica koja se bave bezbednošću saobraćaja. Tako da kada su umori i pad koncentracije i pospanost česti razlozi nastanka saobraćajnih nezgoda", rekao je Koković.

Dodao je da je preporuka da se putovanje planira, što znači da se pripremi vozilo, planira trasa putovanja, da se često prave pauze, odnosno na svaka dva sata u trajanju od minimum 15 minuta, da se što više hidriramo, da temperaturna razlika između unutrašnosti vozila i spoljne temperature ne bude prevelika.

"Zatim izbegavati vožnju noću i da isplaniramo unapred putovanje, odnosno da se raspitamo kolike su gužve na graničnim prelazima, da ne bi došli u situaciju da čekamo nekoliko sati i nakon toga, kada prođemo granicu, većina putnika, odnosno vozača, pokušava da nadoknadi to izgubiljeno vreme na račun prekoračenja brzine, a prekoračenje brzine, odnosno brzina je ubica broj 1 na putovima, ne samo Srbije, već i ostalih evropskih gradova", rekao je on.

Pojašnjava da se u prethodnih nekoliko desetina godina najveći broj nezgoda dešava u kasnim večernjim i ranim jutarnjim satima jer je naš organizam navikao da spava u tom periodu.

"Razumljivo je da ljudi zbog visokih temperatura i gužvi izbegavaju vožnju preko dana, ali naša preporuka je da bude od 7h ujutru ili od 18 časova, pa da se podeli putovanje. Da se prave pauze", naglasio je Koković.

BONUS VIDEO: Lančani sudar na mostu na Adi