Srđan Lalić, svedok okrivljeni Tužilaštva za organizovani kriminal koji je na prethodna dva ročišta satima govorio o najtežim ubistvima za koje je kriminalna grupa tereti, ali i onima koji nisu opisani u optužnici, govorio je mahom o do sada poznatim detaljima o kojima su govorili i drugi svedoci okrivljeni Bojan Hrvatin i Nikola Spasojević izneo je detalje koje do sada nismo čuli.
U iskazu Srđana Lalića našla su se imena osoba o čijim sudbinama se do sada nije znalo ništa, makar zvanično, a za koje je bilo poznato da su oteti, poput bivšeg policajca i suvlasnika taksi udruženja Mirka Kojića, koji se inače pominjao i u kontekstu kuma okrivljenog vođe grupe Marka Miljkovića. Lalić je ispričao da je januara 2020. godine Miljokvić došao na stadion i okupio Srđana Lalića, braću Miloša i Marka Budimira, Nemanju Đurića, Nemanju Simića i Lazara Ninkovića.
„Tu nam saopštava da njegov kum Mirko Kojić velika pretnja za njega i što zbog ubistva na šinama i zbog saznanja i učestvovanja u drugim likvidacijama, te da treba da mu pomognemo u otmici i likvidicaiji. Niko se nije protivio i ja sam pretpostavio da bi bilo štetno da ja regujem“, rekao je Lalić. Lalić tvrdi da je za namamljivanje bio zadužen Nebojša Janković (kodnog imena Hell) i to pričom da treba da opserviraju nekoga. Lalić je detaljno opisao ko je vozio koji automobil, šta je bila čija uloga, da su se kobne noći preprušili u policajce tako što su imali značke oko vrata.
Ispričao je kako su mu Miljković i Marko Budimir pričali da su Kojića hteli da ubiju produžnim kablom u Ritopeku, ali je kabl pukao, pa su mu na kraju slomili vrat. Telo su uništili sekirom i skalpelom i to je trajalo šest sati. Potom su njegovo telo bacili u reku.
Ljubomir Kića Marković, nekadašnji vođa navijačke grupe „Alkatraz“ ubijen je početkom novembra u Ulici Grčića Milenka u Beogradu, u trenutku kada je izlazio iz balona za fudbal. Već tada govorkalo se da bi se motiv likvidacije mogao tražiti u podatku da je Marković planirao da oformi novu navijačku grupu, što se Belivuku, koji je već tada gospodario tribinom, nikako nije dopalo. Lalić je sada izneo detalje o ovom slučaju rekavši da je zamoljen da pozajmi „škodu“ koju je koristio.
Miljković, Belivuk i braća Budimir su otišli na sastanak sa Dejanom Lazarevićem. Miljković mi je rekao „upecali smo Kiću“. Ja sam se najviše interesovao da li je izvršeno neko krivično delo mojim automobilom. Par dana kasnije Miljković mi je rekao da par dana kasnije budem na nekom javnom mestu sa video nadzorom kako bi ostao trag da nisam povezan sa krivičnim delom. Na internetu sam video da je Marković likvidiran, a kasnije su mi detaljno pričali Lainović, braća Budimir i Miljković“, rekao je Lalić i dodao:
„Za to je bio angaživan Lainović. Dali su mu da obuče kaput jer ima specifičan hod i veći stomak. Parkirana unapred bila je „škoda superb“ i posle ubistva je odložio oružje u skrivenu pregradu u „škodi“, a potom ga je Miloš Budimir odvezao u štek stan. Auto je bio na mestu koje nisu pokrivale kamere. Par dana kasnije Budimir je angažovao neke momke da u jutarnjim časovima odvezu to vozilo“, rekao je Lalić.
Što se tiče ubistava koja se nalaze u optužnici, Lalić je mahom ponovo već poznate detalje koje su tužilaštvu ispričali Hrvatin i Spasojević, dodajući pojedinosti nekih od njih. Tako je, recimo, otkriveno da se Miljković, preko telefona koji je oteo škaljarcu Milu Raduloviću Kapetanu nakon što su ga zarobili u Crnoj Gori, povezao sa Veljkom Banovićem koji je bio upisan pod kodnim imenom Hajduk. Banović ga je dalje povezao sa nadimkom Zvonce na Skaju i Miljković pokušava da otkrije njegov identitet.
To čini tako što mu obećava da će mu pokloniti blindirani automobil, zbog čega zahteva da mu Miljković pošalje fotografiju lične karte, kako bi napravio ovlašćenje, što Ljepoja i čini. Potom odlazi na ugovoreno mesto, gde ga pripadnici grupe savladavaju, a potom i ubijaju.
Osim Ljepoje, Lalić se osvrnuo i na ubistvo Zdravka Radojevića, govoreći u većoj meri o do sada poznatim detaljima, osim u pogledu motiva. Naime, znalo se odranije da su Belivuk i Miljković sumnjali da im preti opasnost i da mogu biti ugroženi zbog Radojevića, ali je Lalić sada otkrio i kako su došli do tih saznanja.
„Napravio sam Miljkoviću Skaj Leon. Preko tog naloga se, preko Radulovića, spojio sa svim bitnim iz škaljarskog klana. Bio je predstavljen kao najvažniji Radulovićev čovek za likvidacije. Raspitivao se škaljarima ima li ko da pripremi likvidaciju Marka i Veljka. „Barakuda“ upisan na Skaju objašnjava kako ima svoju poziciju u Krnjači i da je taj čovek već jednom namestio dečji rođendan Miloša Budimira gde su trebali da budu ubijeni, ali nisu stigli da izvrše pripremu. Miljković je počeo da razmišlja ko je i posumnjao da bi to mogao da bude Zdravko Radojević, kum Budimira. Našao je mlađe momke da prešvrljaju grafit brata Radojevića, da bi ga isprovocirao. Posle švrljanja grafita, Radojević odmah piše i „Barakudi“ i drugima i tu se razotkriva“, kazao je Lalić.
Govoreći o zločinima koji nose potpis ove kriminalne grupe, Lalić je spomenuo još jednu likvidaciju o kojoj je svojevremeno saznao u Turskoj. U svom iskazu Lalić navodi da se ona dogodila 2016. godine, u periodu koji nije opisan u optužnici jer ona počinje 2019. godinom. Prema sopstvenom priznanju, on je tada za račun Veljka Belivuka i Aleksandra Stankovića obezbedio plac za neko paljenje dokumentacije.
“ U stvari je tu ubijeno nepoznato lice, spaljeni su ostaci. To sam saznao kada sam bio sa Veljkom u Turskoj, on mi se poverio“, kazao je Lalić i spomenuo da je to učinio zajedno sa Pavlom Đurićem.
O kom ubistvu je reč nije poznato, niti se može pretpostaviti o kom placu se radi, a da li će se tužilaštvo dalje baviti istraživanjem pojedinosti ovog slučaja, ostaje da vidimo.
Na samom početku svog iskaza, Lalić se osvrnuo na ubistvo Vlastimira Miloševića, takozvano „ubistvo na šinama“, tvrdeći da je lično bio angažovan na postavljanju GPS lokatora ispod Miloševićevog automobila. Jedan od branilaca rekao je da nema potrebe da se sluša o tom ubistvu jer je taj slučaj već presuđen, ali je Lalić objasnio da o tome govori da bi objasnio kako je sarađivao sa klanom i da je nekoliko dana posle tog krivičnog dela napustio zemlju, a u inostranstvu se bavio drogom i postao je distributer za aplikaciju Skaj.
„Otvorio sam firmu sa sedištem u Pragu. Ja sam bio vlasnik, a moj prijatelji saradnik, a kasnije i član grupe je bio direktor. Po izlasku iz zatvora Veljka i Marka, posle ubistva na šinama, ponovo smo stupili u kontakt i to putem Skaj aplikacije. Dogovorili smo se da se vidimo. Belivuk je bio sprečen, ali Miljković i ja smo se dogovorili da se početkom 2019. vidimo u Barseloni. Tamo smo se sreli i upoznao sam Marka Budimira, Nebojšu Jankovića, Luku Živanovića i još jednog momka za kog mislim da se zove Duško, ali on je posle uhapšen u Barseloni zbog ubistva Peruničića u Marbelji. Boravili smo u njegovoj kući koja je bila laboratorija za proizvodnju skanka. Luka je obavljao transport narkotika uglavnom za kavački klan, ali i za druge kriminalne grupe. Pevozilo se na desetine kilograma narkotika po evropskim gradovima“, rekao je Lalić.
Bonus video: Parking u Radničkoj 30 u Beogradu, mesto gde je klan Veljka Belivuka otimao zrtve
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar