0
Ni posle dva i po meseca od masovnih zločina i ubistava 19 mladih osoba u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i selima u okolini Mladenovca, javnost u Srbiji nije uspela da dobije kompletnu sliku kako o tragičnim događajima iz 3. i 4. maja, tako i o njihovim okolnostima i posledicama, kao i reakcijama države i njenih zarobljenih institucija.
Dok vlast uporno pere ruke od odgovornosti i horski ponavlja da „sistem nije zakazao“, od traumatizovane nacije se očekuje da ćutke posmatra rasplet u vidu postupaka koji se vode pred nadležnim tužilaštvima i ne postavlja previše pitanja. Činjenica da su upravo ovi događaji posle višegodišnje apatije i anesteziranosti čitavog društva, „probudili“ Srbiju i izveli građane na ulice, formiranje Anketnog odbora bila je neminovno i nužno, upravo kako bi građani mogli da sagledaju širu sliku i raspolažu tačnim, zvaničnim i preciznim informacijama.
„Na predstojećim sednicama biće otvorena pitanja koja se nisu mogla čuti u plenumu niti u izjavama predstavnika vlasti, zbog čega je jako važno da se građani uključe u rad Anketnog odbora i pomno isprate sve ono o čemu će se narednih mesec dana govoriti“, kazala je predsednica Odbora i poslanica SSP Marinika Tepić.
Ono što je vlasti poslužilo kao kišobran i bedem za odbranu jeste činjenica što se protiv maloletnika neće voditi postupak, te je od starta ta okolnost korišćena da se kontrolišu informacije koje su dolazile do građana. Imajući to u vidu, čini se jasnijim i to zašto je sve vreme u jačem fokusu „Ribnikar“ nego zločin u Mladenovcu.
0
1
7
Uprkos podeljenim reakcijama na osnivanje odbora i mahom pesimističnim prognozama rezultata njegovog predstojećeg rada, nemoguće je ne primetiti da su određena komešanja i uznemirenosti u institucijama i oko njih započeli i pre nego što je odbor zvanično formiran.
Tako je pre dva dana, beogradsko Više tužilaštvo saopštilo javnosti da je putem video-linka obavljeno saslušanje maloletnog ubice iz „Ribnikara“ u postupku koji se vodi protiv njegovog oca, iz čijeg sefa je ukrao oružje i počinio masakr. To je bilo prvo saopštenje VJT posle dužeg perioda o toku istrage protiv oca dečaka, dok su prethodno saopštavane samo informacije o produžetku pritvora i zabrani upravljanja imovinom.
Osim što su pojedini mediji preneli tačna pitanja koja će biti postavljena dečaku u okviru istrage, koja bi trebalo da bude tajna, ovo saslušanje, koje se „spontano“ obavilo baš na dan formiranja Anketnog odbora, rezultiralo je još nekim neobičnostima. Naime, od advokata odbrane smo saznali da je dečak u svom svedočenju faktički potvrdio ranije iznetu odbranu svog oca o tome da oružje nije stajalo „na izvol’te“ , kao i da nije on osoba koja ga je učila da puca. Sve to je dan kasnije demantovala zastupnica jedne oštećene porodice, dok je ključno pitanje, kojim bi sada morao da se pozabavi Anketni odbor ostalo u senci – zašto je dečak saslušavan dva i po meseca nakon događaja i hapšenja oca, da li bi njegov iskaz bio identičan i da ga je izneo, recimo, tokom maja, kao i da li je, koliko puta, po kom osnovu i čijom naredbom policija posećivala dečaka u zatvorenoj ustanovi i uzimala od njega izjave.
Iako je Vlada više puta pokušala da obmane javnost tvrdnjama da su ispunjeni gotovo svi zahtevi roditelja iz „Ribnikara“, nesporna je činjenica da otvoreno nije ostalo samo očigledno pitanje „spiska za odstrel“ koje je u prisustvu ministra policije javnosti predstavio načelnik beogradske policije Veselin Milić, već i oni zahtevi koji su bili na vrhu njihove liste. Roditelji su najpre zahtevali da im se predstavi kompletna rekonstrukcija događaja od trenutka kada je naoružani dečak ušao u školsku zgradu.
To se do danas nije dogodilo, a izostalo je objašnjenje drugog zahteva o garancijama da se on neće naći na slobodi. Osim „časne reči“ predsednika i njegovih saradnika, javnost do danas ne zna na osnovu čega će dečak biti zadržavan u specijalnoj ustanovi. S obzirom na to da ne podleže krivičnom zakoniku, da li podleže nekom drugom (Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, pravima pacijenata) ili nekim drugim uredbama i protokolima koje garantuju njegovu trajnu hopitalizaciju i u kojoj ustanovi?
Marinika Tepić najavila je da će otići i korak dalje u ispitivanju odgovornosti Veselina Milića i postaviti pitanje koji tužilac je, kao rukovodilac istrage, dao dozvolu da se pokaže „spisak za odstrel“ i iz kojih pobuda, imajući u vidu da tako nešto ne predstavlja informaciju od javnog značaja. Najavila je da će se ispitivati odgovornost policije u Mladenovcu i VJT zbog „pomilovanja“ ubice iz Mladenovca, koji je još kao maloletnik maltretirao stanovništvo, ubijao pse i šenlučio oružjem. Poziv će uputiti i predstavnicima Višeg suda koji su osuđivanom kriminalcu Kristijanu Goluboviću odložili odlazak na robiju zbog učešća u Pinkovom rijalitiju.
Da smo opet suočeni sa slučajem „kamera koje nisu radile“ spekuliše se od prvog dana masakra u „Ribnikaru“. Do danas niko nije zvanično otkrio da li je zločin snimljen, šta je sa kamerama u školi, za koje se spekuliše da su bile direktno povezane sa PS Vračar, ali i onima na okolnim ulicama. Maloletnog počinioca režimski tabloidi su optuživali da je dva dana uoči zločina isključio kamere u školi, a ako izuzmemo da je dva dana ranije bio državni praznik, izostalo je objašnjenje kako je to uradio.
0
4
3
Pitanje koje je ostalo bez odgovora jeste zašto se majka našla pod lupom tek tri nedelje nakon zločina, u isto vreme kada su i zaplenjeni snimci kamera iz streljane u kojoj je dečak navodno učio da puca. Zašto je predmet preuzelo VJT pozivajući se na objedinjenost postupka sa ocem, kad do danas ti postupci nisu čak ni u istoj fazi? Da li je škola informisala roditelje o neobičnom ponašanju njihovog sina i ko bi iz same škole zbog toga mogao biti pozvan na odgovornost?
Bonus video: Građani odaju pomen na 40 dana od tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“