OTKRIVAMO Svi detalji režimske zavere protiv Tužilaštva za organizovani kriminal: Amandman koji raspušta tužioce i zaustavlja istrage je završni udarac

Činjenica na koju najpre treba ukaziti jeste da u JTOK, kao u tužilaštvu posebne ili specijalne nadležnosti postupa dvadesetak javnih tužilaca, od kojih samo polovina, uživa status javnih tužilaca JTOK, koji su zvanično izabrani i imenovani na tu funkciju. Preostali su javni tužioci iz drugih i mahom hijerarhijski nižih tužilaštava, koji u JTOK postupaju po takozvanom nalogu o upućivanju, a koje odobrava i potpisuje vrhovna državna tužiteljka.

Institutom upućivanja je predviđeno da se u tužilaštva specijalne nadlženosti (JTOK, Tužilaštvo za ratne zločine..), na određeno vreme šalju tužioci ili kao trenutna ispomoć tamošnjim kolegama, ili oni koji su ostvarili određene rezultate u radu i zbog toga viđeni za napredovanje, pa i da u nekom trenutku i zvanično budu izabrani i imenovani za tužioce tih specijalnih tužilaštava.

Pre ustavnih reformi iz 2022. vrhovna tužiteljka imala je mogućnost da upućuje tužioce na svim nivoima, odnosno da na primer, tužioce osnovnih tužilaštava upućuje u viša ili one iz viših u apelaciona.  Međutim, Venecijanska komisija koja je učestvovala u sprovođenju ustavnih reformi, uvidela je da se ovaj institut u tom obliku isuviše često zloupotrebljava, te da predstvlja idealan teren preko kog izvršna vlast može da "trguje" sa tužiocima koji su uživali taj status, kao i da na njih i njihov rad vrši neprimeren i nedozvoljen uticaj.

Pozadina 

Ustavne promene su tako ograničile mogućnost upućivanje samo za tužilaštva posebne nadležnosti, u još ograničenijem i kraćem trajanju nego što je to bilo ranije, a većinski usaglašenim tumačenjem novih podzakonskih ataka, doneta je odluka da sva predviđena ograničenja (mandati, trajanje upućivanja...) počinju da se računaju, odnosno traju od trenutka kad su novi zakoni stupili na snagu, dok je sve ranije faktički anulirano i  "resetovano".

To se najbolje moglo videti na primeru vrhovne tužiteljke Zagorke Dolovac, kojoj je u trenutku stupanja na snagu novih zakona, već otpočeo treći mandat, ali koji je zajedno sa prethodna dva, po tumačenjima novih zakona iz mesta bio anuliran. To je njoj, paradoksalno po ustavne reforme,  ostavilo mogućnost i da se po četvrti put kandiduje za istu funkciju.

Na identičan način, anulirane su i godine koje su pojedini tužioci proveli u JTOK u statusu upućenih, pa je novo trogodišnje i skraćeno odbrojavanje otpočelo tek krajem 2023. stupanjem na snagu novih zakona. Tako je danas, od desetak tužilaca koji u JTOK postupaju u statusu upućenih, polovina u tom statusu provela duplo i više godina, nego što je to predviđeno ustavnim reformama iz 2022.

Svi oni rade na većem broju predmeta JTOK, kako sudskih, tako i onih koji su u istražnim i predistražnim fazama, a za koje je posebno zainteresovan režim zbog neretke upletenosti najviših državnih funkcionera. U međuvremenu, situaciju po vlast dodatno komplikuje razotkrivanje  pojedinih afera, najpre dešifrovanje SKY komunikacije koju su vodili kriminalci širom sveta, te nužno pokretanje postupaka baziranih upravo na tim SKY dokazima i međunarodnoj saradnji sa Eurodžastom i Europolom.

Kulminacija pritisaka od strane predstavnika vlasti, koja s pravom počinje da se oseća ugroženo, uprkos činjenici što se na čelu JTOK nalazi njihov izbor i kadar Mladen Nenadić, dešava se nakon otvaranja postupaka u slučajevima "Generalštab" i "Nadstrešnica"- te hapšenjima ministara.

Upravo je s ovim nasleđem, JTOK ušao u Novu 2026,  suočen s najavama da će Narodna skupština ubrzo usvojiti novi set pravosudnih zakona koji će ga staviti pod kontrolu režimskog lojaliste, glavnog tužioca beogradskog VJT Nenada Stefanovića. Kada je postalo jasno da će se ta zamisao teže ostvariti, te da bi mogla da ima međunarodne posledice po Srbiju, režim očigledno menja taktiku i na Predlog izmena i dopuna pravosudnih zakona, koje danima pokušava da prezentuje poslanik SNS sumnjivog obrazovanja Uglješa Mrdić, Narodnoj skupštini podnosi i famozni - amandman.

Šta piše u amandmanu?

"Radar" je juče obajvio da podneti amandman predviđa dopunu Mrdićevog izmenjenog Zakona o javnom tužilaštvu, kojim se predviđa da polovini tužilaca JTOK koji postupaju po nalogu o upućivanju, prestaje mandat, odnosno da slučajevi koji već uveliko traju poput "Jovanjice", "Vračaraca" ili "Balkanskog kartela" ostaju bez postupajućih tužilaca koji su ih vodili od prvog dana istrage.

Utisak koji je najpre stvoren u javnosti bio je da se amadmanom predviđa novo ograničenje mandata o upućivanju, da bi se potom ispostavilo da je zamisao daleko podmuklija i strašnija - da se nakon stupanja na snagu Mrdićevih zakona, u roku od 30 dana, iz JTOK isteraju svi upućeni tužioci, bez obzira na to što im i dalje nisu istekli mandati. Budući da onim tužiocima koje je zadesilo anuliranje i koji dugi niz godina i najduže upućeno postupaju u JTOK, mandat ističe tek u oktobru ove godine, predlog da odmah budu najureni iz JTOK jasno ukazuje koliko se režimu žuri da se što pre uspore i izvesno obustave postupci koji su u toku, a posebno istrage.

Takođe, ovaj predlog naveden je u amandmanu kao pretposlednji stav člana Mrdićevog zakona kojim je predviđeno ukidanje komisije VST za odlučivanje po žalbama tužilaca na obavezna uputsva za rad, koja im mogu izdati šefovi. Preciznije, ideja da se polovina aktuelnih tužilaca iz JTOK trajno protera, ugurana je u predloge koji se odnose na neke druge izmene, ne bi li, verovatno, što lakše i nevidljivije bila izglasana.

Misteriozno ukidanje konkursa za JTOK - nakon pada nadstrešnice

U kontekstu svih ovih aktuelnih dešavanja i namere da se prevremeno proteraju svi upućeni tužioci iz JTOK, treba posmatrati još jedan događaj, koji datira iz novembra pretprošle godine - desetak dana nakon što se u u Novom Sadu obrušila nadstrešnica i ubila 16 ljudi. Pitanje koje pak, sve vreme stoji otvoreno i koje je okosnica ovog dela priče jeste- zašto je uopšte desetak upućenih tužilaca dovedeno u situaciju da postane predmet nekon amandmana, odnosno zašto su svi ovi tužioci toliko dugo u statusu upućenih iliti - zašto dosad nisu zvanično izabrani i imenovani za tužioce JTOK?

Odgovor na to pitanje trebalo bi javnosti da pruži najpre vrhovna tužiteljka Zagorka Dolovac, a potom i aktuelni odlazeći saziv Viosokog saveta tužilaštva, koji očigledno nije blagovremno i ažurno raspisivao konkurse za izbor novih tužilaca, ne samo za JTOK, već i za brojna druga tužilaštva.

Ipak, ne treba zaboraviti da je jedan konkurs za JTOK bio raspisan pre 15 meseci, kao i da je gotovo u potpunosti bio okončan. Međutim, dogodile su se očigledno neke nepredviđene okolnosti, koje su dovele do toga da umesto imenovanja novih sedmoro tužilaca za JTOK, kompletan konkurs biva ukinut, i to na dan kada je trebalo da se sprovede glasanje u VST.

Do danas taj novi konkurs nije okonačan, a da su na vrhu rang liste prethodnog koji je ukinut, na samom pragu izglasavanja bili upravo oni upućeni tužioci koji su sad dovedeni u situaciju da ih režim amandmanom trajno proteruje iz JTOK, u kom pride više nikad neće moći da postupaju, zasigurno se da lako zaključiti.

U direktnom prenosu sednice VST, javnost je tada imala priliku da vidi šta se dogodi kada članovi Saveta, podeljeni kao i danas u dva tabora, sednu za sto da glasaju za nove tužioce, a da prethodno, daleko od očiju javnosti, nisu postigli dogovor kako će glasati. Raspored snaga je u ovom odlazećem sazivu bio pola pola, tako da su "tabori" bii prinuđeni da donose kompromisna rešenja.

Sednica koje je otpočela uz vidan izostanak dogovora, bila je upravo ta iz novembru 2024. koja je zbog opšte neprijatnosti prvo utišana, a potom prekinuta. Ubrzo je saopšteno da je konkurs za JTOK ukinut, što je izazvalo tužioca Nenadića da se pismeno obrati Savetu i traži objašnjenja. Njegov dopis, očekivano, nije stigao do svih članova Saveta jer se "zagubio", da bi dva meseca kasnije predsednik VST Branko Stamenković saopštio da je raspisan novi konkurs za JTOK i to za više mesta nego prethodnog puta, budući da godinama unazad postupa s minimalnim brojem tužilaca.

Zašto je pred samo izglasavanje ukinut konkurs za JTOK, do danas nije zvanično objašnjeno, ali sudeći po tvrdnjama izvora „Nove“, pitanje podobnosti i lojalnosti vlastima opet je bilo u fokusu. Naime, na vrhu rang-liste tužilaca koji je trebalo da budu izabrani, bili su u većini oni koji već godinama unazad postupaju u tom tužilaštvu po naredbi o upućivanju, dok je, kako kažu naši izvori, preostala mesta, kako izborna, tako i ona upućena, za sebi podobne tužioce namenio niko drugi do – glavi tužilac VJT Nenad Stefanović, objavila je "Nova", u februaru prošle godine.

– Nakon što je tužilac Nenadić zatražio da mu se upute dvojica kolega, dobio je odgovor da ne mogu oni, već neko treći. On je to izneo i na konefernciji, tvrdeći da su se i on i kolegijum usprotivili „takvom pojačanju“, jer je u pitanju osoba koja se nalazi i pominje u nekim njihovim predmetima zbog sukoba interesa. Iako nije spomenuo ime, svima je bilo jasno da je u pitanju Brankica Marić, bivša desna ruka Nenada Stefanovića, koja je nakon rampe za JTOK, otišla u advokate i pod sumnjivim okolnostima postala član kragujevačke komore – tvrdi izvor „Nove“ i dodaje:

– Pored očigledno „nelojalne“ rang-liste, upravo je odbijanje Marićeve bio dovoljan povod i pravi razlog za ukidanje celog konkursa. Na javnosti je da zaključi koliko je indikativno i simptomatično to što se sve to događalo dve nedelje nakon pada nadstrešnice, a sigurno će biti zanimljivo uporediti kandidate sa novog i ukinutog konkursa - obajvila je ranije "Nova".