Oni su stradali zbog nemara države, a ko će odgovarati?

Bežeći od odgovornosti, predstavnici vlasti su često pribegavali, blago rečeno, skandaloznim objašnjenjima i navodima kad je bilo potrebno navesti razloge koji su doveli do smrti nedužnih građana

Afera "Helikopter"

Pre više od šest godina, Srbiju je potresla vest o padu transportnog helikoptera Vojske Srbije Mi-17 iz sastava 890. mešovite helikopterske eskadrile, u kome je stradalo sedam osoba na kilometar od aerodroma Nikola Tesla.

Tog 13. marta 2015. u padu vojnog helikoptera, poginuli su major Omer Mehić, kapetan Milovan Đukarić, mehaničari zastavnici Nebojša Drajić i Ivan Miladinović, lekar novopazarske bolnice Dževad Ljajić i njegov kolega anestetičar Miroslav Veselinović, kao i petodnevna beba iz novopazarske porodice Ademović, koju je trebalo da prevezu u bolnicu u Beogradu, jer je bila u kritičnom stanju.Posada je poletela 13. marta 2015. godine, a zbog loših vremenskih uslova angažovan je vojni helikopter. Helikopter se srušio nešto pre ponoći, u širem rejonu aerodroma „Nikola Tesla“ u Surčinu, a javnost je, potresena nesrećom, zahtevala odgovore zbog čega je došlo do tragedije.

Medicinski transport bebe inicirao je ministar zdravlja, Zlatibor Lončar, a vojnu akciju tadašnji ministar odbrane, Bratislav Gašić, sadašnji šef BIA.Gašić nije pozvao i obavestio kabinet načelnika Generalštaba, kako nalaže stroga vojna procedura, na šta je i upozoren, već direktno brigadnog generala, komandanta 204. vazduhoplovne brigade Predraga Bandića, koji je zatim pozvao pilota.Prva procena Vojske je bila da su meteorološki uslovi loši, pa čak i ispod minimuma za poletanje, a Bandić je potom pozvao svog komandanta RV i PVO, generala Ranka Živaka, obavestio ga o zahtevu ministra i prvoj proceni uslova.“Razmenili smo par informacija o hitnosti situacije, uslovima, ostvarenoj komunikaciji o stanju na terenu, pri čemu mi je brigadni general Bandić rekao da ima izričito naređenje ministra odbrane za navedeni zadatak”, rekao je Živak tokom istrage koju je sprovela Vojska, pisao je Insajder.Helikopter je ipak poleteo, a potom i pao. Prvo pitanje na koje je javnost tražila odgovor bilo je: Ko je odlučio da helikopter sleti na aerodrom „Nikola Tesla“ iako su kontrola letenja u Beogradu i pilot Mehić predlagali da to bude aerodrom u Batajnici ili VMA?Kako je Insajder svojevremeno pisao, samo 20 minuta pre sletanja Mehiću je rečeno da je prihvat bebe organizovan na Aerodromu „Nikola Tesla“.Ova promena odluke gde će se sleteti i dan danas otvara brojne sumnje, pogotovo što je Bandić tokom vojne istrage rekao da ga je ministar zdravlja Zlatibor Lončar obavestio da ima nameru da prisustvuje sletanju.

Sumnju da je ovaj događaj želeo da se iskoristi u političku promociju dodatno je podgrejala činjenica da su brojni portali i novine objavili da je akcija uspešno završena, a potom, nakon informacije o pogibiji posade s detetom, vest obrisali.Ipak, tužilaštvo je tokom istrage utvrdilo da nema krivične odgovornosti. Sa druge strane, tabloidi su nakon tragedije krivicu svalili na pilota Mehića, optužujući ga da je pijan vozio helikopter. Danas, više od šest godina kasnije, Zlatibor Lončar i dalje obavlja funkciju ministra zdravlja, a Bratislav Gašić je sa ministarske pozicije, nakon jednogodišnjeg “hlađenja” zbog izjave “kako voli novinarke koje lako kleknu” prešao na mesto direktora BIA.

Pogibija službenika ambasade u Libiji - bez odgovornih uz sramna pravdanja

Službenici ambasade Srbije u Libiji, Slađana Stanković i Jovica Stepić nastradali su dok su bili u diplomatskoj misiji u toj zemlji, u vreme dok je buktao rat na pomenutom području. Do dana današnjeg nadležni nisu uspeli da adekvatno odgovore na pitanje ko je odgovoran za smrt službenika ambasade i pod kojim okolnostima je kasnije nastradao i sam ambasador, Oliver Potežica.Podsetimo, Stanković i Stepić oteti su 08. novembra 2015. u gradu Sabrata, dok su se nalazili na putu ka Tunisu, a poginuli su u februaru 2016. godine – navodno nakon američkog bombardovanja.Tog novembra, Potežica se sa porodicom nalazio u koloni vozila koja je napadnuta i tada su oteti Slađana Stanković i Jovica Stepić.Kako su ranije izveštavali mediji, Stankovićeva i Stepić su se nalazili u prvom vozilu, a kad su ih napadači zaustavili, Potežica je napustio svoj automobil, sa još jednim libijskim državljaninom koji je bio u konvoju, i krenuo prema njima. To je bio razlog da teroristi zapucaju u zemlju ispred njihovih nogu, nakon čega je pomenuti Libijac ranjen, a Stanković i Stepić oteti.Nakon otmice, iz Beograda se oglasio tadašnji premijer, a danas predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, koji je rekao da očekuje pozitivan ishod u vezi ovog slučaja u narednih 48 sati.Nažalost, sve je ostalo samo na nivou očekivanja, pa je tako, tri meseca kasnije, objavljeno da su srpski državljani stradali nakon američkog bombardovanja baze Islamske države u Sabarti.Na konferenciji za medije, koju je održao nakon ove vesti, Vučić je na sraman način pokušao da negira odgovornost Vlade Srbije, tvrdeći da je sve učinila besprekorno, izbegavajući pritom da pruži koliko toliko smislen odgovor na pitanje zbog čega je naša država uopšte imala diplomatske predstavnike u ratu zahvaćenom području i ukoliko je sve ukazivalo da im je život bio ugrožen.Ministarstvo spoljnih poslova, istine radi, jeste sprovelo istragu nakon smrti Stankovićeve i Stepića, u okviru koje je i saslušan ambasador Potežica koji je u maju 2017. preminuo od povreda zadobijenih u saobraćajnoj nesreći na putu ka Tunisu i to na deonici na kojoj su prethodno stradali Stanković i Stepić. Kako se navodilo, Potežica je sam bio u automobilu koji je 02. maja sleteo s puta, a zatim vozilom udario u bankinu i prevrnuo se. Dodatnu sumnje o načinu kako je stradao srpski ambasador nastale su nakon saznanja da je vlast sedam dana nakon nesreće obavestila javnost o tome šta se dogodilo.

Država pokušala da zataška uzrok smrti vojnika s Peštera

Krajem juna ove godine, Ministarstvo odbrane je saopštilo da je vojnik Dejan Stojković preminuo pošto mu je naglo pozlilo tokom priprema za vežbu „Munjevit udar“.U šturom saopštenju Ministarstva odbrane, uz telegrame saučešća koje su uputili ministar Nebojša Stefanović i načelnik Generalštaba Vojske Srbije, Milan Mojsilović, navodi se da je Stojković “iznenada pozlilo” i da je uprkos naporima lekara preminuo.

Ubrzo nakon ovog saopštenja, pojavila se informacija da se u Stojkovićevom oklopnom vozilu aktivirao protivpožarni aparat i da je zapravo preminuo usled gušenja.Kobnog dana, kako smo u međuvremenu saznali, u Stojkovićevom oklopnom vozilu se aktivirao protivpožarni sistem usled velikih temperatura, budući da je tog dana na Pešteru bilo izmereno 43 stepena, a pored njega je dejstvovao tenk i aktivirana su druga sredstva.

On je radio vezom dojavio svojim nadređenima u kakvoj se sitaciji našao, ali mu je naređeno da vozi još 60 metera, što je on i učinio. Vozilo se ispunilo gasom, a kako smo saznali onesvestio se čak i vozač. Ipak, svi su uspeli da se spasu, Stojković je izveo ljude iz vozila, ali za njega, nažalost, nije bilo spasa.Nalazi obdukcije tela pokazali su da vojnik nije preminuo od srčanog udara i da ranije nije imao zdravstvenih problema, čime su sumnje da je vlast pokušala da obmane javnost dodatno pojačane.