Ratni sukob uvek pruža priliku za organizovani kriminal, a podela oružja, pre svega automatskih pušaka "kalašnjikov" bez ikake evidencije znači da će mnoge završiti u rukama kriminalaca i da će Evropu, pa i naše krajeve, preplaviti nelegalno oružje.
Na snimcima iz Ukrajine vidi se kako vojska deli sanduke pune automatskih pušaka građanima, bez ikakve evidencije, bez ikakve kontrole, niko od onih koji uzimaju puške i municiju ne pokazuje nikakav dokument. Iako je pomenuti potez imao za cilj da pokaže da su i obični građani, civili, spremni da brane svoju domovinu od ruske invazije, postoji i druga, mračnija strana.
„Nema sumnje da će dosta tog oružja završiti u rukama kriminalaca. To se uvek tako dešava kada se oružje deli bez kontrole. Slično se dešavalo i kod nas, kada su puške deljene teritorijlnoj odbrani u raznim delovima nekadašnje Jugoslavije i različitim zaraćenim stranama. Uvek će se naći neko ko će to oružje, ako mu se ponudi dobra cena, prodati, a u celoj toj priči uvek se pojaljuju i organizovane kriminalne grupe koji u svakoj nesreći nalaze svoj profit“, objašnjava Branko Bogdanović, stručnjak za oružje.
Osim oružja koje se delilo šakom i kapom bez ikakve kontrole, objašnjava Bogdanović, uvek je tu i odbačeno, zarobljeno, trofejno oružje, ukradeno iz vojnih magacina ili drugih objekata. U Ukrajinu će otići i mnogo dobrovoljaca, plaćenika i avanturista koji će se boriti na nekoj od zaraćenih strana. Među njima ima i mnogo ljudi sa Balkana, pa i Srba, koji se bore na obe strane, mada uglavnom u proruskim snagama samoproglašenih republika Lugansk i Donjeck.
Ukrajini takođe stiže i pomoć od zemalja članica NATO, među kojima je i najmodernije naoružanje, između ostalog i ručni raketni bacači namenjeni za uništavanje tenkova i oklopnih vozila. Realna je mogućnost da neki od tih ručnih bacača završe na ulcama Beograda ili Podgorice, a da im meta bude blindirana limuzina nekog od članova suparničkog klana.
Veliki broj izbeglica znači da policije susednih zemalja ne mogu da pregledaju svaki kofer, svaku torbu, a tu su i ilegalni prelazi koji već koriste šverceri akcizne robe, pre svega duvana, između zemalja članica Evropske unije i njihovih istočnih suseda. Granice nije bilo moguće zatvoriti hermetički ni u mirnodopsko vreme, a tek sada će to biti nemoguće.
Ono što može dodatno zabrinuti srpsku i sve druge balkanske policije je što zaraćeni narko klanovi sa ovih prostora već imaju jaka uporišta u Ukrajini i drugim zemljama bivše Istočne Evrope.
Jedan od vođa kavačkog klana, Radoje Zvicer, krio se svojevremeno u Ukrajini u Kijevu, ali su ga čak i tamo, u maju 2020. našli i pokušali da ubiju članovi škaljarskog eskadrona smrti. Uspeli su da ga teško rane, ali je Zvicer preživeo, pre svega zahvaljujući brzoj reakciji supruge Tamare, koja je potegla pištolj i počela da puca na napadače i tako ih zbunila. Oni su pobegli, ali su ubrzo uhapšeni, a nije poznato da li su i dalje u nekoj zatvoru ili su, zbog rata, pušteni na slobodu. Ispostavilo se da i Radoje Zvicer, ali i škaljarski klan, imaju dobre kontakte u ukrajinskoj vlasti i policiji. Moguće je da će sada te veze kotorski klanovi iskoristiti da se naoružaju, ali i da zarade, preprodajom oružja.
Jedna od većih zaplena kokaina u Evropi dogodila se u martu 2019. godine u Crnom moru. Tada su rumunske i bugarske vlasti, što iz mora, što na kopnu, zaplenili oko 1,1 tonu kokaina, koji je pripadao jednom od crnogorskih klanova. Zbog ovog šverca dvojica srpskih kamiondžija iz Vranja osuđena su na po 9 godina zatvora. Šverc kokaina je otkriven slučajno, jer se prevrnuo čamac kojim su narko-dileri prebacivali drogu sa broda do kopna i kamiona kojim je droga trebala da bude tranportovana dalje, najverovatnije u zemlje Zapadne Evrope.
Sve to pokazuje da postoje već dobro uhodani kanali za šverc i da su kriminalne organizacije iz Srbije i Crne Gore našle „saveznike“ i uporišta i u Rumuniji i u Ukrajini. Ne treba smetnuti sa uma i višedecenijsko iskustvo u švercu svakojake robe koje su od devedesetih stekli kriminalci zemalja bivše Jugoslavije, pre svega Srbije koja je bila pod sankcijama. U tom švercu su učestvovali Srbi, Rumuni, Ukrajinci, roba je najviše bila nafta, ali realno je da će se stara prijateljstva i poslovni odnosi sada ponovo aktivirati, ali da će se umesto nafte i cigareta trgovati oružjem, eksplozivom i municijom. A kupaca ima mnogo, pre svega tu su zaraćeni kotorski klanovi dovoljno moćni i spremni da kupe i iskoriste svaku vrstu oružja.
BONUS VIDEO: Baza klana Veljka Belivuka na stadionu Partizana
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: