NOVA BAZA Sudija čije obrazloženje jedne presude i dalje odjekuje, otkrivamo i ko je presudio u Dačićevcoj "aferi kofer": Ko u Srbiji deli pravdu (16. deo)

Zorana Trajković, sudija Specijalnog suda

U Posebnom odeljenju za organizovani krminal sudi od 2016. godine, a tokom dosadašnje karijere donosila je odluke u brojnim poznatim slučajevima. Verovatno najpoznatiji među njima je slučaj ubistva Đorđa Zarića (24), koje se dogodilo 19. marta 2009. godine na Novom Beogradu. Njega je policajac Miljan Raičević i pripadnik Interventne jedinice, prekoračenjem ovlašćenja, upucao i ubio na mestu.

Ovo suđenje pratile su brojne opstrukcije, ali je sudija Trajković pokazala izrazitu profesionalnost i optuženog ubicu osudila na maksimalnu kaznu zatvora. Ostale su upamćene njene reči tokom izricanja presude, da bi ona trebalo da utiče na sve koji vrše vlast da ne pomisle da im sila i moć koje im je dala država daje pravo i na nekontrolisano nasilje. Negde u isto vreme, dok je postupala u prvostepenom Krivičnom odeljenju Višeg suda, Trajkovićeva je sudila i Andriji Draškoviću kao i Branku Jociću.

Trajkovićeva je sudila i u jednom od najvećih slučajeva korupcije koji je nazvan „stečajna mafija“, a kome su 34 osobe bile optužene da su izvlačile novac iz državnih preduzeća.

Osim za organizovani kriminal, Trajkovićeva sudi i u postupcima koji se u Višem sudu u Beogradu vode zbog ratnih zločina. Kao članica sudskog veća je, između ostalog, sudila u slučajevima ubistava civila albanske nacionalnosti u selu Trnje na Kosovu, kao i ubistava muslimanskog stanovništva u Bosanskoj Krupi 1992. i u selu Kravica kod Bratunca 1995. godine.

Visoki savet sudstva ocenjivao je njen rad od 2015. do 2018. godine i utvrdio da je rešila većinu postupaka u ovom periodu i da je izuzetno uspešno obavljala sudijsku funkciju. Trajkovićeva je bila predsednica krivičnog odeljenja Višeg suda u Beogradu 2015. godine, a od 2018. je predsednica Posebnog odeljenja za ratne zločine ovog suda.

Uoči otpočinjanja postupka protiv ozloglašenog klana „Belivuk“, u medijima se pojavila informacija da je predmet dodeljen upravo veću sudije Trajković, ali da je ona izrazila neslaganje s tim, tvrdeći da nije ispoštovano pravilo prilikom raspoređivanja. Nesuglasice su se navodno odvijale unutar samog suda, da bi naposletku bilo saopošteno da je sudija Trajković na bolovanju, a da predmet ide u drugo veće sudije Vinke Berahe Nikičević, koja je posle dve godine otišla u penziju.

Bojan Mišić, sudija Višeg suda

U KRIK-ovoj bazi „Porosudi ko sudi“ navodi se da je sudija Bojan Mišić dospeo u žižu javnosti u aprilu 2001. godine kada je u dnevniku Radio-televizije Srbije (RTS) objavljeno navodno saopštenje pokreta „Otpor“ da je Mišić jedan od troje sudija tadašnjeg Okružnog suda u Beogradu koji su dobili mito da bi iz pritvora pustili Dragoljuba Milanovića, bivšeg direktora RTS-a. Ispostavilo se da je saopštenje bilo falsifikovano, „Otpor“ je odmah demantovao, ali sudije su tužile RTS i kasnije ih dobile na sudu.

Tokom višedecenijske sudijske karijere Mišić nije bio previše otvoren za razgovor sa novinarima – ostao je upamćen slučaj kada je 2003. dobio dozvolu predsednika suda da novinarima „Vremena“ da intervju o problemu sa čuvanjem dokaza u sudskim depozitima, a za šta je bio odgovoran, ali je on to odbio rekavši im „vi i ovako znate šta hoćete da napišete i tu vam razgovor sa mnom nije potreban“, podsetio je KRIK.

U decembru iste godine veće kome je predsedavao Mišić dobilo je predmet „Ibarska magistrala“, koji se odnosi na ubistva četvorice saradnika tadašnjeg lidera opozicionog Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića i pokušaj njegovog atentata. Suđenje je bilo burno, a strasti se nisu smirile ni nakon donošenja osuđujuće presude – kojom su porodice oštećenih bile nezadovoljne. Presudu je ukinuo Vrhovni sud, Mišić je sudio ispočetka, ali je presuda ponovo ukinuta. Tačku na ovaj slučaj stavile su sudije Vrhovnog suda koje su okrivljene osudile na značajno veće zatvorske kazne.

U januaru 2005. godine Mišić je izabran za sudiju Vojnog odeljenja beogradskog Okružnog suda, ali je u velikoj reformi pravosuđa 2009. godine kao jedan od stotine sudija koji nije prošao reizbor, ostao bez posla. Na posao je vraćen krajem 2011, nakon odluke Visokog saveta sudstva i to u Viši sud u Beogradu. U ovom sudu Mišić je od proleća 2013. do kraja 2015. bio sudija Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, u koje je ponovo raspoređen u maju 2023. godine.

Vladan Ivanković, sudija Specijalnog suda

U KRIK-ovoj bazi „Prosudi ko sudi“ navodi se da je sudija Vladan Ivanković sudio u za medije interesantnim, ali važnim slučajevima – između ostalog, bio je predsednik veća u slučaju „Pauk“, u kome je optužene oslobodio krivice da su špijunirali za francusku obaveštajnu službu, kao i član veća u postupku za ubistvo francuskog navijača Brisa Tatona u kome su navijači Partizana osuđeni na ukupno 240 godina zatvora.

Njegov rad ovom sudu u periodu od 2015. do 2017. komisija koju je formirao Visoki savet sudstva je ocenila kao nezadovoljavajući. Ivanković je uložio primedbu, da bi potom bilo utvrđeno da „izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju“. Trenutno je predsednik veća koje u ponovljenom postupku sudi narko-bosu Darku Šariću i još četrnaestorici optuženih za pranje 20 miliona evra od prodaje kokaina koje su, kako tvrdi tužilaštvo, ubacivali u legalne tokove kupovinom poljoprivrednih gazdinstava i hotela po Srbiji.

Danko Laušević, sudija Specijalnog suda

O sudiji Danku Lauševiću i svim nejgovim većim postupcima najdetaljnije je minulih godina izveštavao KRIK. Laušević je 11 godina proveo u Petom opštinskom sudu u Beogradu, a zatim je nakon nepune četiri godine u krivičnom odeljenju Višeg suda u Beogradu prebačen u odeljenje za organizovani kriminal.

Iste godine kada je postao sudija Višeg suda u Beogradu doneo je presudu u čuvenom slučaju „afera kofer“ – u kome se sudilo nekadašnjem viceguverneru Dejanu Simiću za primanje mita, kao i funkcioneru SPS-a i Dačićevom prijatelju Vladanu Zagrađaninu da je bio posrednik u primanju mita. Sudija je oslobodio optužene iako je pored njih u trenutku hapšenja pronađen kofer sa 100.000 evra.

Sam Dačić bio je prisutan prilikom predaje novca, ali je izašao pre nego što je u stan upala policija. Zanimljivo je da je ovakvu odluku Laušević doneo jer, kako je rekao, nije bilo dokaza da su optuženi primili mito, a zanimljivo je da su prethodno iz postupka izbačeni neki od ključnih dokaza, pisao je KRIK.

Laušević je sudio Dačićevim saradnicima i kada je napredovao u Posebno odeljenje za organizovani kriminal. Dačićevog šefa kabineta Branka Lazarevića, koji je bio optužen da je odavao tajne iz policije saradnicima narko-bosa Darka Šarića, oslobodio je nakon što je iz postupka nezakonito izbacio dokaze – telefonske razgovore koji su nesumnjivo ukazivali da je Lazarević sarađivao sa kriminalcima.

Iako se i sam Dačić sastajao sa Šarićevim saradnicima, Laušević ga nije pozvao na sud da svedoči. Sudio je još jednom članu SPS-a – direktoru inspekcije rada Dragoljubu Peurači – za trgovinu uticajem i osudio ga na četiri i po godine zatvora. Peurača je uhapšen deset minuta pošto je primio mito, ali novac nije nađen kod njega. On je navodno bio u društvu zamenika direktora BIA-e Dragana Markovića Markonija, još jedne politički moćne figure bliske ovoj stranci. Marković je negirao da je sedeo s Peuračom, ali je nedugo potom podneo zahtev za razrešenje.

Laušević je sudio i bivšem predsedniku Vrhovnog suda Balši Govedarici koji je bio blizak predsedniku Jugoslavije Slobodanu Miloševiću. Oslobodio ga je sumnji da je nezakonito razrešio dvojicu sudija. Sudio je i Draganu Džajiću, ali presudu nije doneo, jer je predsednik Crvene zvezde pomilovan, navodi KRIK u svojoj bazi.

Nataša Albijanić, sudija Specijalnog suda

Među najpoznatijim slučajevima u kojima Albijanićeva sudi je postupak protiv nekada jedne od najmoćnijih osoba Ministarstva unutrašnjih poslova Dijane Hrkalović, pisao je KRIK.

Ona je uhapšena 2021. godine, nakon razbijanja brutalne kriminalne grupe Veljka Belivuka, a prorežimski tabloidi predstavili su je kao saradnicu ovih kriminalaca i optuživali je za najteža krivična dela. Ipak, Hrkalovićeva je optužena da je opstruisala istrage i suđenje traje, a Albijanićeva je članica sudskog veća.

Sudija Albijanić je 2019. donela presudu koja je bila zapažena u javnosti zbog velike kazne koju je izrekla. Ona je, naime, osudila ubicu poznatog beogradskog advokata Vladimira Zreleca na 30 godina zatvora, a kaznu je argumentovala navodeći da je optuženi ubio Zreleca isključivo zbog posla kojim se ovaj bavio. Supruga je sudije Dragoljuba Albijanića, koji je bio jedan od prvih sudija Specijalnog suda, odnosno Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, po osnivanju 2003. godine, a trenutno je sudija Apelacionog suda u Beogradu.