NOVA BAZA Čija porodica dominira u niškom pravosuđu, a ko vodi istragu protiv "Rio Tinta": Ko u Srbiji deli pravdu (18. deo)

Nebojša Tasić, glavni apelacioni tužilac u Nišu

Na čelu tužilaštva koje je nadležno za čitavu nišku regiju, Tasić se nalazi poslednjih nekoliko godina, a ono što mu lokalna javnost i kolege najviše zameraju jeste to što je u vreme svog mandata, kako kažu, čitavu porodicu rasporedio po niškom pravosuđu. Naime, ćerka tužioca Tasića Bojana Anđelković izabrana je za javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu prošle godine.

Njen izbor ispratile su brojne kontroverze, jer je nekoliko meseci ranije Anđelkovićeva izabrana prvo za sudiju Prekršajnog suda u Nišu. U trenutku dok je trajao konkurs za tužilaštvo, onaj za Prekršajni sud i dalje nije bio okončan zbog podnošenja žalbi, pa Anđelkovićeva i dalje nije bila zvanično na funkciji sudije. Tokom izbornog procesa u Visokom savetu tužilaštva (VST), ona je napomenula da će u slučaju da bude izabrana za tužioca, odustati od sudijske karijere i tražiti sopstveno razrešenje, što se na kraju i dogodilo.

Takođe, na prethodnom konkursu koji je iste godine sprovodio VST, za javnog tužioca u Osnovnom tužilaštvu u Nišu izabran je njen suprug, odnosno zet tužioca Tasića – Stefan Anđelković. Sa druge strane, tužiočev sin, koji je navodno imao poteškoća sa polaganjem pravosudnog ispita, zaposlen je u BIA, a njegova supruga, odnosno tužiočeva snaja Jelena Tasić je sudija Osnovnog suda u Nišu.

Njena majka, odnosno prija tužioca Tasića je sudija Apelacionog suda u Nišu Vesna Stevanović. Zbog krajnje neuobičajenih povezanosti članova iste porodice u niškom pravosuđu, „Nova“ je prošle godine zatražila komentar i od tužioca Tasića. Upitali smo ga da li ovakva povezanost nekoliko nosilaca pravosudnih funkcija može dovesti do sukoba interesa u postupanju i da li postoje mehanizmi uz pomoć kojih se to blagovremeno može sprečiti. Takođe smo tražili komentar na kritike koje su se čule u javnosti da je "zaposlio celu familiju u pravosuđu".

„Tačno je da je Bojana Anđelković moja ćerka i da je izabrana za javnog tužioca u OJT u Nišu i uveren sam da po svojim profesionalnim i moralnim kvalitetima to mesto i zaslužuje. Bojana je Pravni fakultet u Nišu upisala i pre no što sam ja kao zamenik javnog tužioca počeo da radim u Apelacionom javnom tužilaštvu u Nišu. Isti je završila u roku, sa visokim prosekom, a potom iako je bilo prilike da pripravnički staž obavi uz neku naknadu u advokaturi, ona se opredelila da to uradi u OJT u Nišu, gde je volontirala bez ikakve naknade, pri čemu je uporedo završila i master studije takođe na istom fakultetu i sa visokim prosekom. Odmah po obavljenom stažu, u prvom roku, položila je pravosudni ispit, pri čemu ispit iz krivičnog prava sa odlikom.

S obzirom da je u to vreme bilo govora da će se ustavnim promenam propisati da će za izbor na neku pravosudnu funkciju biti potrebno da kandidati završe obuku na Prvosudnoj akademiji, to je istu upisala i završila kao jedan najboljih polaznika generacije, o čemu se možete uveriti i pregledom snimka završnog ispita. Na pripravničkom stažu, a potom do upisa Pravosudne akademije i kao tužilački saradnik, iskazala je izuzetno znanje, a o tome i njenom ponašanju svi su govorili izuzetno pohvalno, što takođe možete proveriti kod bilo kog lica sa kojim je radila. Tačno je i to da je Stefan Anđelković Bojanin suprug i da je izabran za javnog tužioca pre nekoliko godina.

Ovom prilikom ne želim da ističem i njegove kvalitete, a vi se uvidom u njegovu i dokumentaciju ostalih izabranih kandata možete uveriti da li je neko od njih imao bolje karakteristike, pa time i da li je Stafan izabran zbog tih karakteristika ili samo zato što je u to vreme bio u emotivnoj vezi sa mojom ćerkom. Samo ću da vas upoznam da je Stefan takođe završio Pravosudnu akademiju kao najbolji u klasi, a Pravni fakultet u Nišu, kao prvi u generaciji, završio sa sa prosekom oko 9,50 i da je, nažalost, vrlo malo takvih kandidata koji se u poslednje vreme opredeljuju za rad u pravosuđu, a sve više ih je u advokaturi.

Osim toga u vreme njegovog izbora, a i izbora Jelene (njegove žene, prim. aut.) za sudiju Osnovnog suda u Nišu, o čemu će u daljem biti reči, ja sam kao zamenik javnog tužioca obavljao funkciju javnog tužioca u AJT u Nišu iako sam se prijavio na konkurs koji je za to mesto bio raspisan još 2017. godine i taj kokurs je još bio u toku u vreme njihovog izbora da bi 2022. godine bio poništen i raspisan novi“, kazao je tada, između otalog, za „Novu“ tužilac Tasić.

Vladan Nikolić, predsednik Višeg suda u Zaječaru

Široj javnosti postao je poznat nakon slučaja nestale devojčice Danke Ilić iz Bora i svega što je nadalje usledilo, ali i do danas ostalo nerasvetljeno. Poslednjih dana ponovo je u fokusu zbog odbijanja žalbe opozicije na regularnost loklanih izbora, a na lokalu je označen kao jedan od najbližih saradnika gradonačelnika Boška Ničića. Prethodno je bio na funkciji predsednika Osnovnog suda, a lokalna javnost ga označava kao ključnu figuru u pravosuđu koja sa još nekolicinom sudija i tužilaca „čuva leđa“ vladajućoj kasti.

Zoran Nestorović, v. f. glavnog tužioca u Loznici

U statusu vršioca dužnosti je od 2016. godine, a na poslednjem konkursu koji se uporno minira zbog previranja unutar javnotužilačke organizacije, Nestorović je bio viđen da posle skoro decenije postane zvanično glavni tužilac Osnovnog tužilaštva u Loznici. Jedan od prvih većih slučajeva, zbog kog je Nestorović bio pod lupom javnosti, bila je tragična smrt dečaka Radenka Nikodinovića (8), koji je preminuo od sepse nakon preloma ruke, u jesen 2016.

Tužilaštvo je pokrenulo istragu protiv lekara Opšte bolnice u Loznici ortopeda Dobrivoja Bojanića, koji se ubrzo našao pod istragom zbog nesavesnog lečenja i teškog dela protiv zdravlja ljudi, jer je utvrđeno da je dečaku, na otvoreni prelom ruke, stavio gips i tako izazvao infekciju polomljene kosti. U maloj sredini kakava je Loznica bilo je gotovo nemoguće voditi neometanu istragu protiv nesavesnog lekara, ali je tužilaštvo nekako uspelo da je okonča i optužnicu uputi u sud na potvrđivanje.

Tada je usledio novi šok, jer su sve sudije krivičari iz lozničkog Osnovnog suda odbile da sude dr Bojaniću zbog sumnje u sopstvenu nepristrasnost. Predmet je zbog toga prebačen u Šabac, gde je dr Bojanić prvostepeno osuđen na tri godine zatvora, dok je još dvoje lekara iz Beograda, koje je dr Bojanić pokušao da optuži za fatalan ishod, naposletku oslobođeno.

Afera sa projektom „Jadar“ i „Rio Tintom“, nije zaobišla ni lokalno tužilaštvo. Tako je Podrinjski antikorupcijski tim (PAKT) saopštio aprila ove godine da je Osnovno tužilaštvo u Loznici odlučilo, posle četiri godine, da postupi po krivičnoj prijavi tog tima protiv kompanije „Rio Tinto“, koja planira da otvori rudnik litijuma kod Loznice.

Prethodno, tužilaštvo se iskazalo kao dosta ažurnije u postupanju i procesuiranju lokalnih aktivista i drugih građana koji se već godinama bore sa državom i stranom kompanijom. Iako je malo verovatno da će istraga protiv „Rio Tinta“ stići pred sud, činjenica da se neki dokazi prikupljaju i ispituju, jasno je ukazala da lokalno tužilaštvo nije niti spremno da zarad tuđih interesa slepo izvršava naređenja vrha izvršne vlasti.

Maja Dabić, sudija Specijalnog suda

Iz Posebnog odeljenja za maloletnike, sudija Dabić je pre dva meseca upućena u Posebno odeljenje za organizovani krminal, gde će postupati kao istražni i sudija za prethodni postupak, kao i u Posebnom odeljenju za ratne zločine. Za sudiju Dabić bi se moglo reći da je je naglo napredovala, posebno od trenutka kada je ispitivala pritužbe u vezi sa izbornim nepravilnostima iz decembra 2023.

Članica Gradske izborne komisije (GIK), kao i CEPRIS-a, pravnica Sofija Mandić je u svom autorskom tekstu „Čuvari biračkog spiska“ na „Peščaniku“, prozvala sudiju Dabić, zajedno sa Nikolom Mikićem i Bojanom Čogurić.

„Birač B. S. (u daljem tekstu: birač) pokušao je da ospori odluku Gradske izborne komisije u Beogradu o ukupnom broju birača. Birač je uredno naveo razloge zbog kojih sumnja u zakonitost odluke o upisu 1.602.112 birača u beogradski birački spisak, navodeći da postoji ozbiljna nesrazmera u broju upisanih birača i javno dostupnih podataka o građanima Beograda (broju punoletnih građana Beograda, podataka o migracijama građana u prethodnih deset godina, podataka o natalitetu i mortalitetu).

Viši sud u Beogradu zauzeo je stav da birač nema pravo, ali ne u svojim navodima, već da uopšte nije ovlašćen da prigovori Odluci Gradske izborne komisije. Sudsko veće, a zapravo troje sudija – Bojana Čogurić (predsednica Veća – još od decembra predsednica veća za tzv. specijalne sudske operacije), Maja Dabić i Nikola Mikić ovako zaključuju da su neosnovani navodi birača: „Odluka koja se prigovorom pobija nije odluka kojom se odlučilo o pravu, obavezi ili na zakonom zasnovanom interesu žalioca, već je u pitanju odluka kojom je objavljen ukupan broj birača u Gradu Beogradu, a na osnovu odluke nadležnog ministarstva koje je taj broj utvrdilo.“

Drugim rečima, Gradska izborna komisija, a zatim i sud (ili bar ono što se sudom zove), zaključili su da se broj birača u biračkom spisku ne može osporavati, jer niko, pa ni birač, na to nije ovlašćen. Kažu, time se ne dira u naša prava i interese. Ustavno pravo na lokalnu samoupravu i zvanično ne postoji. Ono što piše u odluci ministarstva državne uprave – to je jedini mogući broj birača i oko toga nema dalje rasprave“, napisala je Mandićeva u svom tekstu.