0
Pripadnici kriminalne grupe Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, Aleksa Stošić i Nemanja Lakićević, koji su prvobitnom odlukom Specijalnog suda pušteni da se brane sa slobode i iz kućnog pritvora, ponovo su vraćeni iza rešetaka odluka Apelacionog suda. Njima dvojici se na teret stavlja niz krivičnih dela među kojima je ubistvo Zdravka Radojevića, kao i silovanje mladića I. S. na stadionu Partizana.
Sudsko veće na prethodnom suđenju krajem marta ukinulo je pritvor Stošiću, dok je Lakićeviću određen kućni pritvor uz elektronski nadzor. Na ovu odluku Javno tužilaštvo za organizovani kriminal uložilo je žalbu što je drugostepeni sud usvojio i njima dvojici je odmah ponovo određen pritvor. Kako je portal Nova.rs usnimio u toku jučerašnjeg dana, jake policijske snage bile su u Šumicama, kuda je prošao čitav konvoj policijskih vozila koji ih je odmah prebacio do ustanove.
Pročitaje još:
Aleksa Stošić rođen je u Beogradu 1999. godine, živi u vanbračnoj zajednici sa devojkom A. A. Prema dostupnim informacijama ranije nije bio osuđivan, ali prema izveštaju iz kaznene evidencije, ali i po njegovom svedočenju, protiv njega se vodi još jedan krivični postupak pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Pančevu, zbog nanošenja povreda.
Na kriptovanoj aplikaciji „Skaj“ nosio je kodno ime Riven, a njemu se na teret stavlja da je imao zaduženje da prati osobe za koje se sumnjalo da su deo suparničke kriminalne grupe, kao i da vodi računa o tome da li neko prati i vodi evidenciju odlaska i dolasak u restoran koji se nalazi na stadionu Partizana, koji su pripadnici kriminalne grupe Belivuk – Miljković zvali baza.
Sledeće delo koje mu se stavlja na teret jeste da je oteo, sa drugim pripadnicima klana, mladića I. S, te da su ga potom odveli u prostorije na stadionu gde su ga vezali, pretukli, pretili mu da će ga ubiti, a potom, kako je navelo tužilaštvo, seksualno ga zlostavljali kako bi im rekao koga prati i ko ga je poslao da ih snima, te kome je javio kretanje članova kriminalne grupe i kome je pokušao da „namesti“ Belivuka i Miljkovića. Prethodno su ga zatekli kako navodno fotografiše nešto u blizini baze ove grupe na stadionu.
Osumjičen je takođe i da je sa Vladimirom Grekom bacio telefon četvrte žrtve klana Nikole Mitića sa Pupinovog mosta u Dunav.
Nemanja Lakićević, poznatiji kao Čipi, iz Beograda, vlasnik je menjačnice, živi u vanbračnoj zajednici i otac je dvoje maloletne dece. Ranije je osuđivan za dva krivična dela – nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi kao član grupe i neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga. Zbog ovih dela osuđen je na osam meseci zatvora uslovno na dve godine, kao i novčanu kaznu u visini od 100.000 dinara.
Njegov nadimak u kriptovanoj aplikaciji „Skaj“ bio je Džeri i njemu se na teret stavljaju udruživanje radi vršenja krivičnog dela i otmica i ubistvo Zdravka Radojevića, koji mu je ranije bio prijatelj. Sumnjiči se da je iskoristio prijateljstvo i da je Radojevića namamio u vikendicu u Ritopeku, gde je klan ubijao i mleo svoje žrtve u industrijskoj mašini, a potom ostatke bacao u Dunav.
Radojevića je namamio pričom o kupovini povoljnog oružje i tada su se dogovorili gde da se nađu. Na dogovoreno mesto upravo ga je odvezao Nemanja Lakićević, a potom je odveden u klanicu.
Miljković je sa Radojevićevog kriptovanog telefona slao poruke Lakićeviću, a on je potom lažno uveravao suprugu pokojnog Radojevića da se on krije. Nakon što je Radojević ubijen, Lakićević je svoj automobil odvezao sa mesta zločina kako bi ga očistio i kako u njemu ne bi mogli da pronađu DNK tragove. Sve što mu se stavlja na teret je negirao, rekavši da mu je Radojević bio prijatelj.
Tužilaštvo međutim sumnja da je igrao dvostruku igru, predstavljao se kao prijatelj, dok je sve vreme bio igrač klana Belivuk – Miljković.
Suđenje kriminalnoj grupi Marka Miljkovića i Veljka Belivuka vodi se pred Specijalnim sudom u Beogradu. Oni su u velikoj akciji MUP Srbije uhapšeni početkom 2020. godine i njima se na teret stavlja, za sada, sedam monstruoznih ubistava. Oni su svoje žrtve ubijali, mleli i mučili na nekoliko lokacija, među kojima su vikendice u Ritopeku i Surduku, dok su kao svoju bazu koristili i prostorije Partizanovog stadiona.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
