"Izvršitelj CZR mi oteo dete i dao ocu koji je zlostavlja"

U svojoj ispovesti za Nova.rs Marijeta Savić objašnjava kako joj je oduzeta ćerka i apeluje na nadležne institucijama da joj vrate dete. Ona takođe ukazuje na nepravilnosti u radu Centra za socijalni rad Rakovica koji su "gluvi" na vapaje K. P. a koja uporno želi da se vrati majci."Privremena mera po kojoj je moja ćerka morala da pređe kod njenog oca doneta je krajem 2019. godine. Preko godinu dana, dok traje sudski proces, uprkos privremenoj meri, K.P. je većinu vremena provodila kod mene, pogotovo kada je bila bolesna. Tek početkom 2021, otac počinje da insistira na striktnom poštovanju privremene mere i tada dete počinje da pati, da biva izloženo psihičkom i fizičkom nasilju i na posletku u februaru, tokom noći i na -3 stepena, beži iz očeve kuće.Ona dodaje da je neposredan povod za bežanje bilo odbijanje oca da je vodi kod lekara."Nakon bekstva, tri meseca dok je K.P. boravila kod mene, otac joj nije prilazio sa željom da izglade odnose, ali se povremeno čuo s njom telefonom i viđao u školi i kada je K.P. dolazila u njegov komšiluk na časove klavira ili kako bi se igrala sa drugarima. Iako je mogao u bilo kom momentu da dete odvede kod sebe kući, on je odlučio da pokrene postupak izvršenja nad detetom. Sam momenat izvršenja je bio veoma potresan. Na vrata nam je došao sudski izvršitelj, a iza njega i otac moje ćerke"Nakon toga, K.P. još dva puta u dramatičnim okolnostima beži od oca i oba puta biva vraćena – jednom uz nasilno odvođenje iz škole, uz zavrtanje ruke od strane oca i strica i drugi put nakon što je u bolovima pobegla kako bih je odvela kod zubara", počinje svoju ispovest Marijeta Savić.

Ističe da Uroš P. nije želeo da se K. P. rodi, da je terao da abortira, a potom je, prema rečima Marijete, 2019. godine došao do ideje da traži starateljstvo da bi je, kako navodi, na taj način naterao da bude poslušna i da slepo sluša njegove želje i naredbe."Uroš P. od početka nije želeo da se dete rodi. I on i njegova porodica su me terali da abortiram. Čak su me odveli i kod ginekologa, kućne prijateljice, koja je pokušala da me ubedi da prekinem trudnoću. Kada sam odbila, on je odlučio da prekine sve kontakte sa mnom. Narednih godina, on je samo povremeno viđao dete, isključivo kada bi njemu to odgovaralo. Kako je u više navrata objasnio mojim prijateljima, do ideje da traži starateljstvo je došao kako bi na taj način mene naterao da budem poslušna i da slepo slušam njegove želje i naredbe. Ukoliko bih mu se pokoravala, on bi dozvoljavao da viđam dete van termina koji predviđa privremena mera", kaže ova očajna majka.Ona dodaje da za sve što govori ima svedoke koji su svedočili na sudu."Tokom godina koristio je svaku priliku da me iscrpljuje beskrajnim sudskim procesima, a na kraju je i uspeo u svojoj nameri – dok sam se ja bavila vaspitanjem i odgajanjem deteta, on je u dogovoru sa rakovičkim GCSR izdejstvovao nezakonitu preporuku zasnovanu na neistinitim podacima da se njemu dodeli privremeno starateljstvo", priča Marijeta koja je, kaže, stekla utisak da je otac njenog deteta u "nekakvoj sprezi sa Centrom za socijalni rad Rakovica".

"Nisam u mogućnosti da kažem u kakvoj vrsti odnosa su otac mog deteta i GCSR Rakovica, ali je on definitivno saveznički i sinergistički. Dok se moji iskazi automatski odbijaju, sve što otac kaže se prihvata kao istina bez ikakve provere. Nakon što tri lekara daju uput za lečenje moje ćerke, otac, po zanimanju stolar, to odbija jer on „stručno“ smatra da lečenje nije potrebno i tu odluku GCSR podržava. Takvih slučajeva je bezbroj. A kakva je sprega u pitanju – ne znam. Ono što znam je da je i meni, ali i mom vanbračnom partneru i najboljem prijatelju nudio 1000 evra, kako bih ja odustala od borbe za starateljstvo, što je skandalozno", tvrdi majka maloletne K. P.Ona ističe da K. P. trpi torturu, dobija batine, da joj otac i stric ulazio u kupatilo dok se tušira, te da je ne vode kod lekara, ne daju joj da ide u školu...

"Njen život kod oca se može opisati kao – izopštenost. Izopštenost iz škole, muzičke škole, sportskih treninga, časova nemačkog jezika, druženja sa drugaricama i drugovima, viđanja sa bakom i dekom, ostatkom familije. Ceo život koji je imala 8 i po godina joj je otrgnut u sekundi. U kući oca je zatvorena, pod ključem i stalnim nadzorom, često se žali da je gladna i da neće niko da je vodi kod lekara. Sobu i krevet deli sa bratom i sestrom od strica i živi u pravoj komuni. Devojčica u najosetljivijim godinama, bez ženske figure kraj sebe. Stic i otac su preuzeli roditeljske uloge. Sa mnom ne sme da komunicira sem iz WC-a, a od skora ni tako, jer joj otac i stric upadaju u kupatilo kako ne bi pričala sa mnom. To ide toliko daleko da stric traži da prisustvuje kupanju moje ćerke, što je duboko uznemirujuće, najblaže rečeno. U nekoliko navrata je i fizički povređivana, jer je želela da razgovara telefonom sa mnom", ističe majka.

Kaže da joj je CZS Rakovica oduzeo dete pod izgovorima koji nisu u skladu sa zakonom."GCSR Rakovica od izveštaja do izveštaja menja razloge zašto predlaže da se starateljstvo da ocu. Isprva je to bilo zbog moje želje da se K.P. godinu dana školuje od kuće, što je apsolutno u skladu sa Zakonom o osnovnom obrazovanju. Ja sam taj zahtev podnela zato što je moja ćerka po procenama muzičkih pedagoga apsolutni sluhista i veoma je uspešan đak muzičke škole gde je pohađala dva instrumenta (violina i klavir).Kada je postalo jasno da taj razlog nije održiv, GCSR Rakovica me je izložio najstrašnijoj mogućoj diskiriminaciji na osnovu mog medicinskog stanja. Činjenicu da imam bipolarni poremećaj koriste kao izgovor da dete treba da pripadne ocu. Ovo ne predstavlja samo diskriminaciju koja je zakonom kažnjiva, već je i u direktnoj suprotnosti sa stavovima sudskih veštaka koji su procenili da sam apsolutno pogodan i kompetentan roditelj, te da moj medicinski problem, koji je pod kontrolom stručnih lica, ni na koji način ne utiče na moje roditeljske kompetencije", priča Marijeta Savić.Uprkos tome što je K. P. u nekoliko navrata sama zvala policiju i Centar za socijalni rad kako bi prijavila nasilje ništa se nije promenilo. Ona je u dalje "zarobljena" u domu oca Uroša P. u kojem ne želi da se nalazi.

"Poziv u pomoć deteta niko ne čuje"

"Iako K.P. sama prijavljuje zanemarivanje i nasilje policiji i radnicima GCSR Rakovica, niko iz te službe se nije time bavio niti je izvestio sud u postupku za starateljstvo o dramatičnim dešavanjima. Prijave podnosim i ja, podnela ih je sudu psiholog osnovne škole koju K.P. pohađa, policija, ali GCSR Rakovica mesecima ne postupa i tvrdi da se tu ništa strašno ne događa. Šta treba da se desi kako bi GCSR Rakovica reagovao, to je pravo pitanje", navodi Marijeta.Kaže da nije želela da ceo njen slučaj dospe do medija, ali da je to njen "poslednji spas"."Ja ni jednog jedinog trenutka nisam želela da slučaj dospe do medija jer sam svesna da je sve ovo neprimereno njenim godinama. Nakon meseci i godina pravne borbe, u momentu kada mi je ćerka psihički i fizički ugrožena, bila sam primorana da se obratim za pomoć i na ovaj način. Želim da se njen glas čuje, smatram da je to moja dužnost i obaveza kao roditelja. I sada i ubuduće ću činiti sve što je racionalno i u mojoj moći kako bi moje dete bilo bezbedno i srećno, kako bi se vratilo kući i životu koji želi i za kojim svakog dana prisilnog boravka kod oca plače. Do meritorne odluke dug je put."Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram