Ističe rok za registraciju trotineta, a vozači se hvataju za glavu: Zakon pun rupa, a sudbina pojedinih dvotočkaša i dalje neizvesna

Čitava procedura nije previše komplikovana, a ni skupa, međutim novim Zakonom ostalo je dosta nejasnoća koja vozila mogu da budu registrovana. Svi vozači trotineta moraće da podnesu zahtev za izdavanje nalepnice Agenciji za bezbednost saobraćaja. Osim regularnih ličnih podataka, kao i informacija o prebivalištu, neophodno je dostaviti podatke o samom trotinetu, odnosno marku vozila, trajnu snagu elektromotora, kao i najveću konstruktivnu brzinu i masu praznog vozila.

Kako smo ranije pisali, ukoliko se iz dostavljene dokumentacije ne mogu jasno utvrditi karakteristike vozila, neophodno je obaviti ispitivanje koje plaća onaj koji želi da registruje trotinet. Ko je za to ovlašćen i koliko košta, nije poznato.

Aleksandar Mijailović, predsednik Udruženja vozača trotineta, kaže da su zbog nejasnog zakona saglasni da je neophodno održati proteste, čiji termin je još uvek nepoznat, ali naglašava da će u pitanju biti mirni protesti kojima žele da ukažu na sve probleme koji je predlog Zakona doneo.

"Bili smo na debati u Privrednoj komori Srbije 2022. godine, a potom na sastanku u Upravi saobraćajne policije prethodne godine i čak nekoliko puta u Agenciji za bezbednost saobraćaja. Nažalost, nije imalo uspeha, taj zakon je usvojen kako je i predložen, ali on ne donosi ništa dobro za vozače električnih trotineta bez obzira da li su u pitanju manji, koji su kategorisani u zakonu, ili veći, koji su ostali izvan domašaja zakona", priča nam Mijailović.

On je istakao da su u ovom momentu vozači trotineta izuzetno zabrinuti jer se vozačima manjih lakih električnih vozila ugrožava bezbednost time što se šalju na ulicu, a da nisu ni na koji način pripremljeni za to. Pored toga, uslovi na putu su katastrofalni, rupe su velike, a šahte upale.

"Sve ove rupe najčešće se nalaze na tom jednom metru kolovoza kuda bi trebalo da se vozi. Svuda se širi određena vrsta kampanje u kojoj se navodi da vozač trotineta, ukoliko svojim vozilom usmrti nekoga, može da dobije i do 10 godina kazne zatvora. Međutim, nigde se ne spominje vozačima automobila i drugih vozila, da se na ulici pojavila nova kategorija vozila, jer biciklističkih staza vrlo često i nemamo, i da moraju povesti računa i biti oprezniji, te da su kazne rigorozne ukoliko se naudi vozaču trotineta", priča predsednik Udruženja.

Aleksandar Mijailović objašnjava da sam način ophođenja i izjave koje se pojavljuju u javnosti jako destimulišu ljude da koriste trotinete, te da većina ljudi odlaže kupovinu ovog vozila jer ne znaju šta ih očekuje u budućnosti.

"Što se tiče samih nalepnica ostalo je otvoreno 10-15 tehničkih pitanja na koje nemamo odgovore. Prisutna je velika količina nelogičnosti. Svako vozilo koje ima 600 vati znatno je brže od 25 kilometara na sat. Zakonodavac je svesno ili nesvesno dozvolio neku vrstu limitiranja, zbog kog mi postavljamo pitanje već godinu dana i ponovili smo ga pre tri nedelje na sastanku u Agenciji za bezbednost saobraćaja. Niko ne zna da li je softverski limit, hardverski limi, limit aplikacije ili da li vozilo limitira fabrika ili distributer, potom da li može biti limitirano u ovlašćenom servisu ili to sam korisnik može putem aplikacije", naglasio je.

Kako nam objašnjava, prvi put u istoriji pojavljuje se da se neko vozilo limitira po neto masi, a ne po nosivosti. Ova situacija imaće za primer da sasvim legalno osoba koja ima težinu veću od predviđene nosivosti vozila, može legalno da vozi. Kako ljudi iz Udruženja smatraju, to drastično ugrožava bezbednost svih učesnika u saobraćaju.

"Na neki način se ovde diskriminišu kvalitetniji trotineti jer su teži iz nekoliko razloga. Obično je u pitanju veličina točka, suspenzija, kapacitet baterije... Nije objašnjeno zašto se gleda samo neto masa, zašto smo došli do limita 35 kilograma kada to nije slučaj u većini evropskih zemalja. Takođe, zašto se uvodi registracija za laka električna vozila odnosno nalepnice kada to nije slučaj u većini zemalja", napominje Mijailović.

Kako ističe, zakon mora biti jednostavan i lak za razumevanje.

"U njemu ima 18 članova i to veoma teško razumljivih. U ostalim evropskim zemljama postoji limit brzine od 25 kilometara na sat, ali ne na težinu. Po logici stvari teži trotineti su bezbedniji za naše puteve jer naši putevi uopšte nisu u sjajnom stanju i imamo veliki broj udarnih rupa. Logično bi bilo da prioritetni budu ti teži trotineti koji ima veću suspenziju i veće točkove. Ovim problemom se bavimo već druže vreme, ukazali smo i Upravi saobraćajne policije, bili na sastanku sa načelnikom Slavišom Lakićevićem i njegovim zamenicima, koji je trajao tri i po sata", kaže on.

On je stava da je u kreiranju Zakona najmanje učestvovala Agencija za bezbednost saobraćaja, ali da je na nju spala najveća odgovornost u implementaciji. Sam Zakon je napisalo nekoliko ljudi sa Saobraćajnog fakulteta i iz Uprave saobraćajne policije.

"Veliki broj ljudi uzeo je snažnije trotinete, na ulicama ih ima preko 1.000 i već ih godinama voze po putevima širom Srbije. Oni se sada nalaze u nekoj sivoj zoni i neće moći da registruju vozilo. Ne znamo šta će se promeniti, jedino je jasno da onaj ko ne bude imao registrovano vozilo, kazna je 10.000 dinara. Za trotinete koji ne spadaju u ove kategorije i koji se ne mogu registrovati još uvek se ništa ne zna", rekao je Mijailović.

Kako je istakao, jačim vozilima, kojima sada nije dozvoljeno da se registruju, zapravo je bila potrebna registracija, jer bi onda kamerama mogli da kontrolišu njihovo kretanje, kojima bi bili regulisani prekršaji i samim tim bi se razdvojili savesni od nesavsenih vozača.

Kaciga, svetlo i prsluk

"Od vozača trotineta za vožnju na ulici sada traže biciklističku kacigu, svetlo i prsluk. Naše dugogodišnje iskustvo govori nam da to nije dovoljno. Neophodno je da ima kacigu preko celog lica (fulfejs kaciga), štitnike za kolena i laktove i rukavice. U takvoj opremi je relativno bezbedan, čak i usled nekog pada može da nastavi da vozi nesmetano, a ukoliko nema tu opremu dolazi do ozbiljnijih povreda. Pokušali smo da apelujemo saobraćajnoj policiji, ali ovde je nekako zakonodavac potrčao da donese što pre zakon i formalno pravno reguliše. Ali mi smatramo da će efekat takvog zakon biti suprotan bezbednosti u saobraćaju i da će imati negativan uticaj", završio je.