7
Glumica Milena Božić, koja je prošla kroz pravu dramu nakon što je policija kod nje pronašla lek "bromazepam", u intervjuu za portal Nova.rs govori o svemu što je doživela u policijskoj stanici prilikom privođenja, ali i sa kakvim se "opaskama" i neprimerenim komentarima susrela i to od strane policijskih službenika. Ističe i da je za pomenuti lek posedovala recept, koji je naknadno i dostavljen policiji, a naš portal razgovarao je sa mladom glumicom o svemu što se desilo.
Autori: Tanja Milovanović, Mona Cukić
Šta se dogodilo tog dana kada Vas je policija zaustavila?
„Vraćali smo se sa konferencije za štampu održane povodom premijere predstave ,,Ustav” na IX Anfiteatar festivalu u Kraljevu. Odmah nakon toga bila nam je zakazana generalna proba na kojoj je sledilo ponavljanje teksta koje zahteva ogromnu koncentraciju. Tokom te šetnje smo se već psihički spremali za probu koja sledi. Na putu ka prostoriji u kojoj se održavaju probe presreli su nas policajci. Pretresali su nas, a zatim mene priveli, uz neumesan komentar, koji je verovatno trebalo da bude duhovit, jer su povukli paralelu sa serijom u kojoj igram. Nakon vickaste opaske, uveli su me u auto i odvezli u policijsku stanicu.“
Kako je tekao razgovor sa inspektorima u policiji?
„Razgovor se uglavnom ticao mojih poslovnih angažmana, iako sam očekivala da će mi reći koja su moja prava kao privedene građanke. Ono na šta bih posebno skrenula pažnju je to da nisam dobila pravo na telefonski poziv na koji po zakonu imam pravo. Sem neetičnosti, svedočila sam neprofesionalizmu pripadnika policije, koji bi koliko znam trebalo da rade u službi svih građana. Naime, uzeli su mi bris, otiske prstiju i napravili su par fotografija, za šta nisu imali osnov jer nisam zatečena u izvršavanju krivičnog dela.
Pročitajte još:
Bila sam izložena komentarima na račun projekata na kojima radim i obasipana nesuvislim i neprikladnim pitanjima. Svakako ja svoj posao radim najbolje što umem, a to bih i njima preporučila.“
Sa čime ste se susreli u policiji?
„Sa diletantizmom. Zapravo sve je izgledalo kao scene iz serijala filmova iz šezdesetih godina prošlog veka “Žandar iz Sen Tropea”. Jedna od stavki koja se između ostalog promenila od tada do danas, jeste činjenica da smo prešli na digitalni sistem rada i nisam mogla a da se ne zapitam- kako bih prošla da sam imala recept u elektronskoj formi?
Onda mi je palo na pamet pitanje – Šta bi se, pobogu desilo da su mi u pregradi novčanika pronašli prezervativ?? Da li bih u tom slučaju bila privedena pod sumnjom da se bavim prostitucijom?!
Ono što bih svakako najviše volela da istaknem je da sam se susrela sa apsolutno neadekvatnim pristupom prema brizi o mentalnom zdravlju. Naime stigmatizacija i tabloidizacija te teme može ostaviti dalekosežne i kobne posledice.“
Da li posedujete recept za „bromazepam“ zbog kojeg ste se našli u nezahvalnoj situaciji?
„Da! Posedujem recept, on je u međuvremenu dostavljen policiji. Ni jednu vrstu lekova, a posebno ove koji su na listi psihoaktivnih supstanci i mogu se lako zloupotrebiti, niko podvlačim, ne bi trebalo da uzima na svoju ruku. Opet se vraćamo na važnost konsultacije sa stručnim licem kada je bilo kakva vrsta lekova u pitanju. Ipak, postavila bih pitanje: Da li su ljudi dovoljno edukovani o tome da uz posedovanje te vrste lekova uvek uz sebe moraju da imaju i recept ( u pisanoj formi ?! ) i ko je dužan da nas o tome edukuje i informiše javnost?
Mislim da nije cilj kažnjavati ljude zbog nečega što nisu ni znali da treba da poštuju.“
Da li ste se oporavili od cele situacije?
„Rekla bih da sam i dalje u procesu prevazilaženja, ali senzacionalizmu i nepotpunim informacijama nisam davala mnogo značaja. Ipak porazila me je činjenica da se interpetacija problema ovde pokazala važnijom nego problem sam. Nedovoljno informacija, nebriga o zdravlju, svođenje bitne teme na puku razbibrigu, pojačava osećaj straha u čoveku. Strah za posledicu ima stres, ljudi koji su izloženi stresu podležu pritisku i anesteziraju se lekovima u nadi da će strah biti uklonjen – prirodni perpetum mobile.
Živimo u izuzetno nesigurnom dobu, svi smo izrazito ranjivi i potrebna nam je pažnja, danas čini mi se više no ikada. Ljude samo treba razumeti, iz toga proizilazi i ljubav. E toga nam manjka. Zato bih sa sebe i ove situacije želela da skrenem pažnju na brigu o najvažnijem: svim onim malim i velikim unutrašnjim borbama, sa kojima se svako od nas nosi.“
Da li ste naišli na podršku kolega?
„Osim što su bile podržavajuće i brižne, moje kolege/ prijatelji su izuzetno bistri, maštoviti i duhoviti ljudi, sa genijalnim smislom za humor. Uz humor se lakše podnose sve nepravde na ovom svetu.“
Kako je biti mlada glumica u Srbiji? S čime se sve suočava mlada glumica na putu ka uspehu?
„Ovaj posao nosi sa sobom stres, pritisak , neizvestan je i neretko nepravedan i neprekidno zavistan od tuđeg suda i ukusa. Ipak, mi smo na to svesno pristali. Mislim da sve što sam navela zapravo nije blisko samo meni, već i većini mladih ljudi čija egzistencija i budućnost zavisi od mnogo faktora, a ne samo od njihove pameti , rada, zalaganja, posvećenosti. U poslu mi najteže padaju periodi diskontinuiteta, snalaženje sa samom sobom u takvim okolnostima i iznalaženje strpljenja koje tad predstavlja imperativ.
No, progovarati o stvarima koje vas se tiču, tretirati sve fenomene društva i konteksta u kome živimo i na kraju razumeti čovekove mehanizme, istraživati po dubinama ljudske duše, najlepša je stvar na svetu. Paradoks je da me ovaj posao čini hrabrijom, budi u meni nekakav suludi inat, istovremeno me terajući da budem iskrena prema sebi. E, to je za mene pojam uspeha!“
Koliko vam je značilo da budete deo serije „Klan“? Šta vam je to donelo?
„Pre svega saradnju i poznanstvo sa sjajnim, talentovanim i posvećenim ljudima, koji su činili ekipu ove serije. Donela mi je iskustvo, radeći na njoj sazrela sam kao osoba, a nadam se i kao glumica. Verujem da će dobar rezultat cele serije, kao posledica uzajamnog poverenja i podjednakih uloga, biti dobra preporuka za dalje angažmane.“
Vaša master predstava „Nana“ govori o brojnim društvenim problemima. Šta je ono što vam je bilo najvažnije da njome iskažete i da li vam je važno da umetnost bude angažovana?
„Predstava „Nana“ je moj master rad, koji igram pune tri godine. U njoj se bavim pitanjima žene koja je aktivni subjekat, a ne objekat u patrijarhalnom i malogradjanski postavljenom sistemu. Zastrašujuće je koliko su teme Zolinog romana aktuelne i danas, možda čak više nego ikad. Vrednosti koje predstavljaju društveno prihvatljiv kalup žene, tradicionalne definicije ženskog sveta i svi mehanizmi za kojima ona poseže, u borbi protiv istog, zarad egzistencije i uspostavljanja moći. Sa druge strane postavlja pitanja odgovornosti : lične, nasleđene, društvene. Trudila sam se da je potpuno ogolim – to nije nužno plemenito; kada se ode do kraja u ovakvim okolnostima, sve se pretvara u niskost, te je možda to i najtačnija definicija „Nane“.
Pročitajte još:
Stoga i verujem da je svaka vrsta pozorišta, ukoliko nije pamfletska, nedvosmisleno angažovana jer postavlja određena pitanja, stvara polemike i otvara dileme, tera čoveka da se nad samim sobom zapita. Važna je ta privilegija koju imamo, da javnim glasom na neki način utičemo na stvarnost. Pod ruku sa ovim ide i moja ideja da, u budućnosti, „Nanu“ igramo u nekom alternativno/ ambijentalnom prostoru.“
Na čemu trenutno radite i gde sve publika može da prati vaš rad?
„Trenutno se emituje druga sezona serije „Klan“, a uskoro nas očekuje i „Klan 3“, koji će biti dosta drugačiji od prve dve sezone. Takodje očekuje me beogradska premijera predstave „Ustav“, Reflektor teatra, u režiji Vojkana Arsića, po tekstu Minje Bogavac, zakazana za 1.septembar u Dorćol placu. Posebno me raduje i nastavak izvođenja predstave ,, 8 žena“ , rediteljke Tare Manić u NP Toša Jovanović u Zrenjaninu, kao i proces rada na predstavi za decu „Želja“, nastaloj po motivima romana „Crna ptica“, toj dirljivoj priči o gubitku i odrastanju, zbog čega sam posebno uzbuđena.“
BONUS VIDEO: Top 5 najzgodnijih mladih srpskih glumica
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
