Jutro koje je promenilo sve: Kako je Beograd surovo kažnjen

Hronika 06. apr. 202107:34 > 08:05
Podeli:
Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Na današnji dan, pre tačno 80 godina, u 6.30 ujutru otpočelo je bombardovanje Beograda od strane nacističke Nemačke, a time i slom Kraljevine Jugoslavije i početak Drugog svetskog rata na ovim prostorima. Zversko rušenje Beograda i ubijanje njegovih stanovnika na spavanju naredio je Hitler lično kao osvetu za građanske proteste, jedine antifašističke u Evropi, održane nekoliko dana ranije 27. marta. Nizom manifestacija danas će biti obeleženo osam decenija od kako je nacistička Nemačka bombardovala srpsku prestonicu 6. aprila 1941. i zauvek promenila njen život i istoriju.

U bombardovanju Beograda poginulo je 2.274 ljudi, mada neke procene idu i od 2.271 do 4.000. Porušeno je 627 zgrada, veoma oštećena 1.601 zgrada, delimično oštećeno 6.829 zgrada (uključujući deo zgrade Starog dvora). Teško je oštećena Vaznesenjska crkva u kojoj je bilo vernika koji su bili došli na jutrenje.

Najznačajniji spomenik kulture, Narodna biblioteka sa 350.000 knjiga, uništena je već prvog dana bombardovanja.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predsednica Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije Darija Кisić Tepavčević predvodiće ceremoniju polaganja venaca i odavanja počasti u Aleji stradalih u šestoaprilskom bombardovanju na Novom groblju u Beogradu.

Ministar kulture i informisanja Maja Gojković i upravnik Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo položiće u 11.00 časova vence na Кosančićevom vencu, na mestu zgrade nacionalne biblioteke koja je uništena u bombardovanju, a sa njom i neprocenjivo kulturno blago.

Pročitajte još:

U 12.00 kod Spomenika pilotima braniocima Beograda vence će položiti delegacija predvodjena ministrom odbrane Nebojšom Stefanovićem.

Na Trgu Republike u Beogradu biće postavljena izložba koja će prikazati herojstvo ruskog i srpskog naroda i njihovo stradanje u Drugom svetskom ratu, a prethodno će predstavnici ambasade Rusije i gradske uprave položiti venac na Novom groblju, na Spomen-groblje žrtvama bombardovanja.

Pomen poginulima u bombardovanju biće služen u 8.30 u Vaznesenjskoj crkvi, u čijoj su porti tokom bombardovanja poginuli civili.

U Aleji stradalih u šestoaprliskom bombardovanju ukupno je sahranjeno 1.992 ljudi. Od tog broja je identifikovana 631 osoba. Ne zna se identitet 909 muškaraca, 393 žene i 59 dece, naveli su iz Vlade.

Beograd su avioni bombardovali u rano jutro bez objave rata, u više talasa, iako je bio proglašen za otvoreni grad.

Napadu je neposredno prethodilo nekoliko dramatičnih dana – potpisivanje Trojnog pakta, puč oficira i 27-martovske demonstracije zbog čega je Adolf Hitler naredio odmazdu.

Nekoliko sati ranije, pre napada na Beograd, specijalne nemačke jedinice zauzele su noću Sipski kanal na Dunavu u Đerdapskoj klisuri kako bi onemogućile njegovo zaprečavanje kao vitalnog plovnog pravca.

Država je kapitulirala 17. aprila, vlada i maloletni kralj Petar Drugi Karađorđević izbegli su iz zemlje u London.

Nemačka i njeni saveznici rasparčali su Kraljevinu, Srbija je okupirana, 10. aprila je proglašena zločinačka Nezavisna država Hrvatska.

Uz rat protiv okupatora, besneo je i građanski, po čijem završetku je uspostavljana komunistička republika i ukinuta monarhija.

Jugoslavija se raspala u građanskom ratu započetom pola veka od početka Drugog svetskog rata.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar