Foto: Shutterstock

Do početka avgusta u porodičnom nasilju ubijena je 21 žena, dok je tokom cele prethodne godine ubijeno ukupno 19 žena. Organizacije koje se bave zaštitom žrtava nasilja upozoravaju da bi odgovarajuća procena rizika mogli da utiču na tu statistiku. Pravovremene i odgovarajuće mere zaštite, pokazalo se, mogu da utiču i da do slučajeva nasilja ne dođe, pa samim tim i onih najgorih posledica.

Strah da bi suprug od koga se razvodi mogao da na silu uzme decu i odvede ih u inostranstvo pokazao se opravdanim. Deca su oteta dok su se vraćala sa bakom i dekom, u sred noći. Iste noći, s ocem, bez pasoša prelaze granični prelaz Šid. Od tada majka, koja je štićenica Sigurne kuće, s njima više nema kontakt. Centar za socijalni rad, prethodno je dao mišljenje da njena bojazan nije realna.

„Ja jesam dobila amin odnosno saglasnost Centra za socijalni rad da mi se deca povere na staranje do okončanja brakorazvodne parnice, ali je u okviru tog izveštaja napisano da sam paranoična, da nema potrebe za izricanjem mera za zaštitu od nasilja u porodici, samim tim nema potrebe za zabranu prilaska“, navodi majka dece i štićenica Sigurne kuće.

Za razliku od sagovornice RTS-a neke žene nisu doživele da više puta upozoravaju. To je, bar kako prenose mediji, slučaj sa ženom iz Futoga koju je muž ubio istog dana kada je policija dolazila u porodicu zbog njihove svađe.

U Autonomnom ženskom centru upozoravaju da bi odgovarajuća procena rizika i primena mera mogla da spreči i neke smrtne ishode.

„Već 12 godina pratimo ubistva žena u porodično partnerskom kontekstu i vidimo da je u svakom trećem slučaju nasilje prethodno bilo prijavljivano nadležnim institucijama, u određenim broju slučajeva, možda još u 10 odsto, vidimo da su postojala saznanja ljudi iz okruženja – porodice, prijatelja o tome da je nasilje prisutno. Ali tamo gde su žrtve tražile podršku i pomoć institucije, zasiguno je da je negde sistem zakazao“, navodi Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra.

Sagovornika iz policije s kojim bismo razgovarali o proceni bezbednosnih rizika nismo mogli da dobijemo. Druga karika u lancu, tužilaštvo smatra da dobija sva tražena obaveštenja ali je pitanje da li svi tužioci traže dovoljno informacija. Značajnu ulogu u rešavanju problema ima i Grupa za koordinaciju i saradnju.

„Recimo u junu 2022. je bilo čak 47 sastanaka, a zakon kaže najmanje dva puta mesečno, što znači da su beogradska tužilaštva gotovo četiri puta više održala sastanaka. S druge strane postavlja se pitanje kvaliteta tih sastanaka – ima onih koji odlično rade, koji rade dobro i oni kojima je potrebna pomoć i podrška“, navodi Gorjana Mirčić Čaluković iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Svaka peta žena u Srbiji doživi nasilje u partnerskoj vezi pa je potrebno da rešavanju problema veći doprinos daju svi koji imaju saznanja.

U tužilaštvu podsećaju da bi osim policije i centara za socijalni rad bio značajan i veći doprinos zdravstvenog i obrazovnog sistema jer je nasilje u školskom dvorištu neretko posledica onog u porodici.

BONUS VIDEO Dragana Pandurević Jovović o pokrenutoj peticiji „STOP AKUŠERSKOM NASILJU“

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Tagovi

Komentari

Svi komentari (0)