Brisel sprema novi model za Crnu Goru: Ulazak u EU, ali bez prava veta?

Spekuliše se da bi Komisija mogla da ponudi Crnoj Gori članstvo bez prava veta, i to na period od deset godina, pišu Vijesti.

Fon der Lajen sinoć u Podgorici nije mogla da iznese detalje o "mapi puta", koja će biti predstavljena "uskoro", niti o zaštitnim mehanizmima.

Ona je na konferenciji za novinare s premijerom Milojkom Spajićem rekla da će zaštitnih mehanizama biti, ali da je potrebno sačekati da se sve članice saglase.

"Jako je važno znati da smo pri prethodnim pristupanjima imali zaštitne mehanizme. Biće ih i u novim ugovorima, bez sumnje. Jer, to je važno i za same članice - da svi oni uspesi koje smo postigli zajedno ostanu i zadrže se. Ipak, moramo sačekati da se paket završi i da se svi saglase s njim", kazala je Fon der Lajen.

"Rojters" je u sredu objavio da Komisija razmatra predlaganje novih instrumenata, uključujući "privremenu političku obavezu", prema kojoj bi nova članica dala izjavu da se, tokom ograničenog perioda, neće protiviti odlukama koje se donose konsenzusom.

Razmatra se i zaštitna klauzula koja bi, tokom određenog perioda nakon pristupanja, omogućila postojećim članicama da suspenduju prava nove članice, uključujući pravo glasa, kvalifikovanom većinom od 15 od 27 država članica, koje predstavljaju 65 odsto stanovništva Unije.

Novi ugovori o pristupanju mogli bi da sadrže i vremenski ograničene zaštitne mere u oblastima poput slobodnog kretanja radnika i poljoprivrede, navodi se u dokumentu Komisije.

"Politiko" je u ponedeljak objavio da se za Crnu Goru, Ukrajinu, Moldaviju i Albaniju razmatraju "mape puta", koje će jasnije definisati šta se tačno očekuje od svake zemlje kandidata, ali i stvoriti obaveze za postojeće članice EU, koje moraju dati saglasnost da bi proces napredovao.

Planovima bi takođe trebalo da se utvrde okvirni datumi za završetak grupa reformi, poznatih kao pregovarački "klasteri", što predstavlja važne prekretnice na putu ka članstvu.

Fon der Lajen je sinoć rekla da Komisija veruje u Crnu Goru kao 28. članicu EU do 2028. godine. Ona je navela da je država napredovala u reformama i da zato ima ovoliko zatvorenih poglavlja (18 od 33), te da je članstvo u EU nadohvat ruke što će, kako je ocenila, poslati snažnu poruku Zapadnom Balkanu.

Na pitanje da li će aktuelna politička kriza u Podgorici ugroziti plan da do kraja godine Crna Gora zatvori sva pregovaračka poglavlja, Fon der Lajen je odgovorila da je potrebna široka podrška svih političkih partija i da treba da zadrže fokus na putu ka EU.

Politička kriza nastala je nakon što prošle sedmice nije održana sednica parlamenta na kojoj bi se raspravljalo o smeni predsednika Skupštine Andrije Mandića. Inicijativu je podnela opoziciona Demokratska partija socijalista (DPS), koja sad glasanje o ustavnim promenama uslovljava održavanjem sednice o smeni Mandića.

I Spajić je imao poruku za političke aktere u Crnoj Gori.

"Vidimo da smo došli skoro do kraja puta i zašto bismo sad bilo šta napravili da to odložimo? Verujem da su sve partije okrenute ka EU članstvu. Optimista sam i ubeđen da nema razloga da ne izguramo do kraja i uđemo u EU", kazao je premijer.

Govoreći o sporovima Crne Gore s Hrvatskom, predsednica Evropske komisije je kazala da je svesna bilateralnih sporova dveju država, ali da očekuje da će se rešiti.

Među otvorenim pitanjima, zbog kojih je Hrvatska Crnoj Gori u januaru 2025. blokirala zatvaranje poglavlja 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika), su vlasništvo nad brodom "Jadran", isplata odštete logorašima iz Morinja, rešavanje pitanja nestalih osoba, promena imena bazena u Kotoru... Osim Poglavlja 31, Zagreb je u julu Crnoj Gori blokirao i zatvaranje Poglavlja 14 (saobraćajna politika).

Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman kazao je juče u Morinju da brod "Jadran" nije jedina imovina koju Hrvatska traži nazad, već da imaju dokumentaciju o svojini vrednoj više od 2,7 milijardi dolara koju će zahtevati.