0
Neki su oprezni, nigde ne mrdaju bez maski i rukavica, a neki kao da su već zaboravili na sva upozorenja i strahove od koronavirusa. Za neke vanredno stanje kao da nije ni postojalo, a neki kažu da ga je zbog naše ležernosti trebalo produžiti za još mesec dana. To su ukratko utisci Beograđana sa kojima smo popričali - zanimalo nas je koliko je korona promenila njihove živote i da li će i ubuduće uticati na njihovu svakodnevicu?
„Koliko ljudi ozbiljno shvataju sve ovo, ja mislim da bi i trebalo da se produži. Vidim gužve, ide se bez zaštite. Bojim se da nas ne vrate opet, po sili prirode u nekakvo vanredno stanje. Moglo je je još mesec dana, nego im se verovatno žurilo zbog izbora“, kaže nam Saša Ilić kojeg smo sa sinom i suprugom zatekli u blizini parka Manjež.
Njemu je, čini se, vanredno stanje pomalo i prijalo.
„Ulenjili smo se, preležali smo dva meseca. Nismo previše izraubovani. Uspeli smo da pročitamo ono što odavno nismo stigli da pročitamo. Više vremena smo provodili sa sinom, radili domaće zadatke, crtali. Odgledali smo brdo serija i filmova, može to i da se produži“, priča nam kako je za njega i njegovu porodicu izgledalo vanredno stanje.
Ipak, tu su i mnoge promene, nove navike.
„Više ništa neće bio kao pre. Makar do vakcine, koliko sam ja shvatio, a to je godinu i po – dve. Kupili smo puno rukavica, puno zaštitnih maski, spremili smo se za pranje ruku češće nego što treba, kupili smo kreme za ruke, pošto pucaju od previše pranja. Biće dobro, samo da čuvamo optimizam i biće, valjda, sve u redu“, u vedrom tonu završava Saša.
Sunčan dan, zauzete su i klupe u Manježu. Neki opušteno sede, a neki su, ipak, u žurbi, pa nam u prolazu saopštavaju svoje utiske o vanrednom stanju i skoro dva meseca svog života.
„Promena iz korena, videćemo posle izbora“, odgovara nam užurbani gospodin.
Onim starijima od 65 godina korona je posebno promenila način života i potpuno ih zatvorila u kuće.
„Ja sam mnogo aktivna, ovo što sam bila zatvorena, za mene je to bila robija. Jako teško sam podnela“, objašnjava nam naša starija sagovornica.
Ona nosi rukavice, ima i masku, ali primećuje da se mnogi, ipak, ne pridržavaju takvih mera zaštite.
„Išla sam u prodavnicu, mislila sam da moram da nosi masku i rukavice, ali vidi da narod ide i bez toga“, priča nam sagovornica.
„Svaki dan ću živeti sve bolje i brže“, tako nam objašnjava kako će njen život izgledati u budućnosti, kako će izgledati život posle vanrednog stanja.
Nekima će po kraju vanrednog stanja glavni zadatak i misija biti da pronađu posao.
„Prvo je potraga za poslom, a posle ćemo se prilagoditi situaciji“, kratko nam objašnjava naša sagovornica.
Ima i onih koji tvrde da vanredno stanje na njih nije nimalo uticalo. Bili su, kažu ratu, pa je sve posle toga neuporedivo.
„Bez rukavica, bez ičega. Pribrano, pametno, nemojte da razmišljate o tome“, kratko nam odgovara sagovornik kojeg smo zatekli kako čita knjigu i u parku uživa u lepom danu.
Na klupi u Manježu sreli smo i jednog penzionera sportskog duha, kaže da mu je tokom vanrednog stanja najviše nedostajao odlazak na rekreativni tenis.
„Promeniće se dosta toga u budućnosti. Neće moći da se putuje kao što neki želele, to će biti najveći nedostatak“, primećuje naš sagovornik.
Od klupe do klupe, nabasasmo i na one koji uz gitaru i pivo obeležavaju kraj vanrednog stanja i neki novi početak. Najviše im je, iskreni su oni, nedostajao noćni život.
„Razmišljao sama o drugim stvarima, čitao sam knjige. Trudio sam da mi korona ne remeti život. Može da se kaže da je ovo sada neka proslava kraja vanrednog stanja i neki novi početak, pa da vidimo šta ćemo dalje, kako ćemo…“, tako nam svoje karantinske dane opisuje naš sagovornik, dok nas ispraća uz gitaru i pesmu: Grli, ljubi me, makar ovu noć, ko zna da l’ ćeš mi ikad više doć’.
Nekima je, možda, baš to grljenje i ljubljenje najviše nedostajalo tokom vanrednog stanja. Ipak, lagano sa tim, tako struka savetuje…
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: