Prvomajski uranak bez gužve na izletištima, bez roštiljanja u društvu, bez okupljanja i buke. Pusti parkovi i prazne ulice. Tek pokoji penzioner, sam, ili u paru, lagano uživa u šetnji.
Ni po čemu se ovaj dan nije razlikovao od bilo kog drugog za vreme policijskog časa. Osim, možda, po građanima starijim od 65 godina koji su konačno dobili priliku da napuste privremene kućne pritvore i slobodno prošetaju tokom dana, a ne samo uoči svitanja u redovima pred prodavnicama. Ili pred sumrak kada „karantin“ počne za sve mlađe od njih.
Košutnjak, „beogradska šuma“ i mesto gde se inače, običnim vikendima pre doba korone, bitka bije za „roštiljsko mesto“ od ranog jutra, danas – zvrji prazno.
Ekipa Nova.rs danas je u ovom popularnom izletištu pronašla samo ograđena dečja igrališta, prazne klupe i stolove, dva penzionera koja su dočekala da prošetaju šumskim stazama, sablasnu tišinu i – bačeno đubre kao svedočanstvo o nečijoj bahatosti dan, dva ranije.
Na Košutnjaku se, posle duže vremena, čuju ptice. Čuje se tišina. I vetar.
Promakne pokoji automobil…
Nisu samo novinari obilazili skrivene kutke popularnog izletišta.
Tokom sat vremena šetnje, sreli smo dve policijske patrole. Voze lagano, kruže, pa odmaraju u hladovini.
I okolne ulice su puste. Kako se bližilo podne, tako je i starijih sugrađana bilo sve manje vani.
U okolnim naseljima pusta dvorišta. Sem jednog. Porodica sprema ručak – roštilj, kako dolikuje ali – na svom terenu.
Ljubazno nas primaju u svoj dom. Nude kafu, sok, ćevape.
Prvo nas dočekuje Maza. Deluje opasno, ali odmah nudi šape za druženje i pušta nas u dvorište. Njen mlađi drugar samo gleda. Stidljivo, ne opasno, iako sama njegova pojava izaziva strahopoštovanje.
Milutin, glava porodice, na roštilju okreće ćevape i mladi kukuruz. Nudi da probamo.
„Svake godine pečemo roštilj u dvorištu, uprkos kiši, koja evo i sad pada. Nekada smo išli u Košutnjak, nekad na Divčibare, evo sad već tri godine ovde, proslavljamo u dvorištu“, kaže Milutin.
Pitamo kako je u vanrednom stanju?
„Napravio sam sto za stoni tenis ovde, razvukao mrežicu i ceo dan igramo. Nikad nije dosadno. Nikada više nisam uradio radova po dvorištu. Nije loše, mada bi moglo da bude i bolje. Ja sam za to da se zatvori sve za Prvi maj, ali, trebalo je, onda, zatvoriti i za ceo vikend, da ništa ne radi. Ovako, žena mi je trgovac, sutra mora na posao“, šeretski kaže Milutin.
Verica se nadovezuje na reči svog supruga:
„Ovaj roštilj u dvorištu za 1. maj, nam je već postao tradicija. Hvala bogu, imamo troje dece, zajedno smo i uživamo, niko nam drugi i ne treba. Mada, lepo bi bilo da imamo društvo, ali tako je kako je sada zbog svega ovoga… Biće dogodine“, kaže Verica.
Pitamo je – kako je u trgovini za vreme vanrednog stanja kada trgovci podnose veliki teret na radnom mestu.
„Jeste, naporno je raditi smenu od deset sati, ali vikendi su nam bili slobodni, a dobijamo i slobodne dane preko nedelje. Na poslu smo zaštićeni maksimalno, sve plate i nadoknade smo primili regularno, ni u čemu nismo oštećeni…“, navodi Verica.
Pozdravljamo se sa domaćinima, Maza nas prati do kapije. Uspela je da se „ogrebe“ za ćevap.
Krećemo dalje.
Na pola puta shvatamo – ne pitasmo ih za prezime…
Srećan praznik, dobri ljudi.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar