Pandemija novog koronavirusa uticala je u velikoj meri i na rad gerontoloških centara i prijem novih korisnika. Međutim, u problemu su se našli i oni koji takve ustanove koriste mesecima. Marko Zelenika za N1 tvrdi da su mu nadležni iz Doma za stare na Karaburmi pre skoro dva meseca dozvolili da ustanovu napusti na dve nedelje, ali su ga u međuvremenu, kako kaže, prevarili. Zbog toga što ga ne obaveštavaju gde može da se testira, ostao je na ulici.
Godinama Marko Zelenika nema svoj dom. Zbog toga je živeo u prihvatilištima. Dom za stare na Karaburmi, pre više od godinu dana, postao je njegova druga kuća. Krajem oktobra, zbog privatnih obaveza, dom je, kako tvrdi, napustio na dve nedelje uz dozvolu zaposlenih. Socijalna radnica ga je obavezala i da, po povratku, mora da se testira, ali u ustanovi koju oni odrede
„Dešava se da treći dan kako sam izašao, telefonom me je pozvala socijalna radnica i rekla mi je – onaj papir koji sam ti dala za PCR test više ne važi, mora naša doktorka da ti zakaže taj pregled i onda ću te ja obavestiti da ideš da se testiraš i da se vratiš u dom… I ja sam rekao – dobro i javite mi što hitnije, nemam gde… Posle nekih osam dana sam opet zvao, jednostavno nisam dobio odgovor, nije mi se javljala više na telefon“, priča za N1 Zelenika.
Odgovor gde treba da se testira Zelenika još uvek nije dobio. Kaže i da je zbog toga što nadležni iz doma ćute više od mesec dana, bio prinuđen da plaća hostel. Pošto je ostao bez novca, za smeštaj se snalazio kod prijatelja. Sada je, kako kaže, prepušten ulici.
„Ja sam čovek u godinama i ja nikada nisam spao na to da idem da prosjačim… Ali ko mene čuva ovde napolju – niko, ja sam prepušten bukvalno sam sebi na ulici, bez nekih sredstava za normalan život“, naglašava sagovornik N1.
Iako su nadležni iz Gerontološkog centra Karaburma u telefonskom razgovoru rekli da će N1 dobiti odgovore gde je nastao problem, to se do emitovanja Dnevnika nije dogodilo. Odgovor nije stigao ni iz Ministartsva za rad i socijalna pitanja.
Na zatvorena vrata resornog ministarstva naišao je i sam Zelenika.
„Pre nekih mesec dana sam napisao izjavu, odneo sam na pisarnicu i onaj dečko je preda mnom lupio pečat da je to primljeno. Kaže – ja ću još danas to da prosledim gore. Ostavio sam broj telefona. Do dana današnjeg niti me je pozvao neko iz resornog ministarstva da mi kaže o čemu se radi, niti su me zvali iz gerontološkog centra Karaburma“, priča Zelenika.
I dok hladne dane provodi na ulici, sagovornik N1 ukazuje da neće odustati od borbe da se vrati u dom za stare, na koji po zakonu ima pravo. Kaže da će pomoć zatražiti i od predsednika Aleksandra Vučića, koji je više puta ponovio da najstariji građani u Srbiji moraju biti zaštićeni.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare