Novi Zakon o zašiti od buke „utišava“ proteste

Podeli:
Ekoloski protest Ustanak za opstanak
Ekološki protest Ustanak za opstanak, protestna šetnja do Brankovog mosta Foto:Goran Srdanov/Nova.rs

Srpski poslanici početkom ovog meseca usvojili su novi Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini koji je prošao u javnosti bez previše pompe. Malo ko je, osim pravnih stručnjaka, primetio da sam zakonski akt ograničava pravo na slobodu javnog okupljanja.

Pod parolom brige za „spokojan san“ naših sugrađana, vlast je odlučila da stavi tačku na decenijski problem sa bukom zbog kog su se građani često žalili, a neki tražili pravdu i pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Dok vlast ovo pretstavlja kao, kako je ranije zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, poslednji korak da se uvede red, pravna struka sa druge strane u ovom aktu vidi ozbiljne nedostatke. Naime, sam Zakon ne pravi jasnu razliku između buke na žurkama, koncertima i političkim skupovima ili protestima.

Članom 20. Zakona propisano je da opštine odlučuju o održavanju skupova koji mogu proizvesti buku koja je viša od dozvoljene.

Za održavanje javnih okupljanja, zabavnih i sportskih priredbi i drugih aktivnosti na otvorenom i zatvorenom prostoru koje mogu dovesti do prekoračenja graničnih vrednosti indikatora buke, jedinica lokalne samouprave, odlukom određuje ulice ili njihove delove i naselja i druge lokacije namenjene za te svrhe, kao i mere zvučne zaštite u vreme održavanja.

Samom ovom novinom za organizovanje skupa više nije dovoljna samo prijava MUP-u, već je neophodno zatražiti i dozvolu od jedinica lokalne samouprave.

Mere zvučne zaštite određuje opština ili grad na zahtev organizatora javnog okupljanja koji je dužan da zahtev podnese u roku koji ne može biti kraći od 20 dana od početka održavanja skupa. Na ovaj način ostaje nejasno da li ovo znači i „opraštanje“ od spontanih protesta.

Kako upozoravaju pojedini pravnici i nevladine organizacije, ograničenja buke se primenjuju i na spontana okupljanja. Samim tim ukoliko se to zaista bude sprovodilo tako, izgleda da će spontani skupovi, a posebno protesti, biti mogući samo ako budu dovoljno tihi za ovu vlast.

Iako je smisao protestnih skupova da se izrazi nezadovoljstvo, ali i prenesu poruke, ideje i apeli, ovakva tiha okupljanja bi izgubila svoju svrhu, jer ih niko ne bi čuo, ali bukvalno.

Ekoloski protest Ustanak za opstanak
Ekološki protest Ustanak za opstanak, protestna šetnja do Brankovog mosta Foto:Goran Srdanov/Nova.rs

Ako ste previše bučni možete ostati i bez pištaljki, bubnjeva, zvučnika, ali možda i bez ličnog telefona, ukoliko nadležni procene da su ovi predmeti izvor nedozvoljene buke i ove “uznemiravajuće aktivnosti”.

Ovim zakonom je predviđeno da javni skupovi, u skladu sa propisima o javnim okupljanjima, nadležni organ ne može odobriti bez akta jedinice lokalne samouprave o utvrđenim merama zvučne zaštite.

Za kršenje ovog zakona zaprećeno su i velike novčane kazne. Tako je predviđeno da se novčanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kazni za prekršaj pravno lice ako održava javno okupljanje bez odluke ili suprotno odredbama odluke jedinice lokalne samouprave, a kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu državne uprave, imaocu javnih ovlašćenja, odnosno ovlašćenom pravnom licu ako ne odredi mere zvučne zaštite ili odobri održavanje skupa bez akta jedinice lokalne samouprave o utvrđenim merama zvučne zaštite.

Inspektor zadužen za kontrolu sprovođenja ovog zakona ima pravo da zabrani upotrebu izvora buke koji emituje buku iznad propisanih vrednosti, naloži organizatoru skupa sprovođenje mera zaštite od buke u skladu sa odlukom nadležnog organa.

Na Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredine primedbe su imale i organizacije civilnog društva okupljene oko platforme “Tri slobode” koju čini 20 organizacija. Ove organizacije su složne u tome da je ovaj zakonski akt suprotan Zakonu o javno okupljanju i da ide na štetu uživanja ove slobode.

Milan Filipović iz Komiteta pravnika za ljudska prava ocenjuje za Nova.rs da se ovim zakonom dodatno ugrožava sloboda okupljanja koja je već ugrožena praksom targetiranja i prekršajnog kažnjavanja aktivista koji organizuju spontana javna okupljanja, poput Ne davimo Beograd, Krov nad glavom, i lokalnih aktivista koji brane reke od izgradnje malih hidroelektrana (MHE).

Milan Filipović, YUCOM
Milan Filipović Foto: N1

Filipović upozorava na jadnu jako važni stvar – ovo nije jedini Zakon kojim se ugrožava sloboda javnog okupljanja.

„Kao što sam i ranije isticao, povučeni nacrt Zakona o unutrašnjim poslovima je dobar primer usvajanja negativnih praksi iz sistema na koje Srbija ne bi trebalo da se ugleda. Problem koji godinama postoji u Rusiji je nemogućnost identifikacije policajaca koji upotrebljavaju prekomernu silu protiv mirnih učesnika skupova. Imali smo priliku da vidimo i kod nas nemogućnost identifikacije policajaca sa julskih protesta. Ukoliko bi ovaj zakon bio usvojen, identitet policajca bi na uniformi bi bio označen samo kombinacijom slova i/ili brojeva“, rekao je za Nova.rs Filipović.

Upitan da li građani treba da strahuju od novih ograničenja i da li je ovaj zakon predstavlja uvod u suzbijanja „glasova nezadovoljnih“, Filipović odgovara da je praksa pokazala da su vlasti u početku Zakonom o javnom okupljanju targetirale gotovo uvek jednu istu ogranizaciju.

„Odsustvo dovoljno jake reakcije građanskog društva je ovaj problem iz kruga dvojke preselio na obronke Stare planine“, rekao je Filipović.

Platforma „Tri slobode“ ranije je zahtevala da se navedeni član 20 prilagodi Zakonu o javnom okupljanju u pogledu roka za prijavu skupa i mesta održavanja okupljanja.

„Sloboda javnog okupljanja podrazumeva da su sva mirna okupljanja dozvoljena. Ograničenje okupljanja nije samo direktna zabrana nekog skupa, već i svako prekomerno i nepotrebno nametanje obaveza ogranizatorima skupa koje otežava organizovanje skupa. Donošenjem propisa koji je suprotan već postojećem Zakonu o javnom okupljanju stvara se kolizija pravnih normi koje idu na štetu slobodi javnog okupljanja kao jednog od osnovnih građanskih i političkih prava“, navela je ova platforma.

Imajuću u vidu sve gore navedeno ostaje nejasno kako će se Zakon sprovoditi u praksi, kao i koji je „dozvoljeni“ nivo buke. Nažalost, utisak koji proističe nakon usvajanja ovog zakona je da većina građana zapravo uopšte ne zna o ovom pomenutom ograničenju.

Bonus video – Dr Katarina Bajec: Kako buka utiče na naše zdravlje?

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar