Vlast po Šešeljevom receptu kreće u obračun sa fakultetima, profesori najavljuju borbu: “U Srbiji je kriminalna falanga na vlasti, a kriminalcima univerziteti nisu potrebni”

Javnost u Srbiji potrešena je smrću mlade devojke, studentkinje Filozofskog fakulteta, čije je telo prošle nedelje pronađeno ispred zgrade ove ustanove. Nakon stravične tragedije, na meti režimskih medija i vlasti našao se dekan Fakulteta Danijel Sinani, ali i rektor Vladan Đokić, za koje je ministar prosvete rekao da "nemaju svest o svojoj dužnosti" i da im je potrebna asistencija.

Upravo "pomaganje" u upravljanju fakultetima, znači preuzimanje, a samim tim ukidanje autonomije ove, možda i jedine nezavisne institucije u državi, koja je najjači stubi i štit u odbrani slobodne misli, obrazovanja i budućnosti, za koje se bore studenti i veći deo građana.

Ukidanje autonomije univerziteta, nažalost, nije nemoguć scenario, jer naši fakulteti su se već jednom u svojoj istoriji suočili sa ovakvim udarom u vreme Zakona o univerzitetu, poznatijeg kao "Šešeljev zakon", zahvaljujući kojem je Vladi omogućeno da bira dekane i upravu fakulteta.

Univerzitetske profesore pitali smo da li je sličan zakon moguć i danas i kako će se zaštititi.

“Sve što se dešava poslednjih meseci usmereno je ka ukidanju autonomije univerziteta i to je vrlo jasno. Iako ministar šalje kontradiktorne izjave, kako zakon treba da se menja, ali da to nije do njega. Ipak mislim da neće moći da izvedu ukidanje autonomije jer bi otpor javnosti bio izuzetno jak. Važno je u ovom trenutku imati u vidu da akademska zajednica uživa veliko poverenje građana, odmah uz crkvu i vojsku”, kaže za Nova.rs prof. Maja Kovačević, dekanka Fakulteta političkih nauka.

Ukoliko bi došlo do ukidanja autonomije, naglašava dekanka, država bi upravljala fakultetima.

“Imamo režim koji otvoreno govori protiv visokoškolskih institucija. Univerzitet u Beogradu ima preko dva veka tradicije, a vlast pokušava da ga uruši. To se ne radi. U školama sada vlada neka vrsta prinudne uprave, a vlast to hoće da preslika na fakultete, pa da imamo haos u obrazovanju. Borićemo se protiv toga svim raspoloživim sredstvima”, kaže prof. Kovačević.

Univerzitet je prepreka za bezobzirnu pljačku društva

Autonomija državnog univerziteta, ali i državni univerziteti kao obrazovne institucije su samo kolaterala, smatra profesor Ognjen Radonjić.

“Oni su i fasada jer, da se ne zavaravamo, mnogi profesori, rektori i dekani su eksponenti ove vlasti. Većina studenata se buni, ali profesori velikim delom ćute. Ima i onih koji daju potpis podrške studentskim zahtevima, ali se onda sakriju pod svoju senku. U Srbiji je kriminalna falanga na vlasti, a kriminalcima univerziteti nisu potrebni. Smenom vlasti se spašava obrazovanje”, kaže on.

Gašenje autonomije univerziteta nije cilj, već sredstvo.

“Cilj je trivijalizacija državnog univerzitskog obrazovanja tako što će kroz represiju i finansijske pritiske oterati najbolji kadar. Ostaće boranija, koja će dodatno dovesti svoju boraniju i dobićete nekakve koledže kao nastavne jedinice, bez naučnog rada i kritičkog promišljanja. U sadejstvu sa brojnim opskurnim privatnim fakultetima ishod je društvo zarobljeno u srednjem veku. Najbolji će napustiti zemlju. Krajnji motiv je bezobzirna pljačka društva kroz sopstveni biznis, organizovani kriminal i kolonijalni status. Univerzitet je tom cilju samo usputna prepreka”, zaključuje profesor Radonjić.

Univerzitetski profesori slažu se da ministar prosvete, odnosno vlast, radi sve kako bi dobili odrešene ruke u postavljanju dekana i rektora, što je jedino moguće ukidanjem autonomije.

“Ono što se dogodilo na Filozofskom fakultetu u Beogradu, osim tragedije samog slučaja, treba dodatno da nas zabrine jer je došlo do sinhronizovane zloupotrebe položaja policije koja je ušla na Fakultet i time narušila autonomiju fakulteta. Sve što se posle toga dešavalo je usmereno je ka urušavanju autnomije prvo ovog, a onda svih fakulteta, odnosno univerziteta u zemlji”, kaže Vladimir Mihić, profesor psihologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Aktuelni scenario, ističu profesori, vraća nas u sumornu 1998. godinu, kada je usvojen Šešeljev zakon, tačnije Zakon o univerzitetu, kojim je ukinuta autonomija visokog školstva.

Na pomolu radikalna promena zakona?

“Donošenje novog Zakona o upravljanju fakultetima, o kojem se sve više govori, podseća na Šešeljev zakon koji je propisivao da ministar postavlja dekane i rektore. Ono što vlast hoće je da nadgleda i kontroliše visoko školstvo, kao što rade u srednjim školama gde 80 odsto nastavnika nije zaposleno za stalno. Taj sistem nameravaju da preslikaju na univerzitet, što bi bilo jako opasno. To bi značilo ukidanje i ućutkivanje univerziteta kao institucije”, naglašava prof. Mihić.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Miodrag Jovanović, objašnjava da ukidanje autonomije univerziteta može da se desi samo radikalnom promenom zakona.

“Uveren sam da bi vlast sa takvim potezom naletela na zid sa svih strana. Mislim, takođe, da bi Evropa na to reagovala negativno i da im to ne bi prošlo. Ideju o ukidanju autonomije, ipak, ne treba olako shvatiti, ali verujem, nažalost, da je plan režima da visoko školstvo dovede u stanje u kojem je bilo 1998. godine. Verovatno će pokušati da dovedu do Zakona koji liči na ‘Šešeljev”, kaže prof. Jovanović.

Zaposleni na univerzitetima navode da su univertiteti sada jači nego devedesetih i veruju da vlast neće uspeti u svom naumu.

“Mislim da ne smeju da naprave taj korak i nisam siguran da bi im to uspelo, ali sam siguran da bi se univerzitet odbranio od napada. Autonomija je ukinuta u vreme ‘Šešeljevog zakona' krajem devedesetih, ali tada univerzitet nije bio jak kao sad. Znam da bi svi stali u odbranu fakulteta ako bi došlo do takvog napada”, kaže prof. Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu.

Podsetimo, u proteklih godinu i po dana u Srbiji dešavali su se upadi policije na fakultete, privođenja profesora, otpuštanja, fizički napadi na studente, različiti pritisci i zastrašivanja od strane režima... Poslednji tragični događaj u nizu dogodio se na Filozofskom fakultetu u Beogradu, koji je sramno zloupotrebljen od strane dela javosti. U tu ustanovu, potpuno nelogično, upala je Uprava kriminalističke policije i odnela dokumentaciju, a istragu vodi Odeljenje za borbu protiv korupcije Višeg javnog tužilaštva.