Sa multiplom sklerozom (MS), oboljenjem centralnog nervnog sistema kod kog imuni sistem greškom napada normalna tkiva u telu, bori se više od 10.000 ljudi u Srbiji.
Multipla skleroza je hronično neurološko oboljenje mozga i kičmene moždine. Glavni je uzrok funkcionalne onesposobljenosti odraslih, a starosna granica pacijenata se spušta, pa najčešće oboljevaju mladi između 20. i 40. godine života.
Nažalost, nije poznat tačan uzrok ove bolesti, ali je jasno da je reč o autoimunom oboljenju mozga i kičmene moždine. Kod pojedinih obolelih, pod uticajem nekog “okidača” (najčešće infekcije) MS dovodi do reakcije sopstvenog imunog sistema prema nervnom tkivu, konkretno prema omotaču nervnih ćelija.
Incijalna reakcija koja se dešava je zapaljenskog tipa, ali se od samog početka bolesti sporo odvijaju i degenerativni procesi u nervnom sistemu. Jasno je dokazana veća učestalost MS kod osoba koje su imale infekciju Epstejn Bar virusom (infektivna mononukleoza), kao i kod osoba koje imaju nizak nivo vitamina D u krvi, ali i kod pušača.
Postoje tri osnovne forme multiple skleroze: relapsno-remitentna (RR), primarno progresivna (PP) i sekundarno progresivna forma bolesti.
Relapsno-remitentnu (RR) multiplu sklerozu karakteriše pojava naglih pogoršanja neurološkog statusa, sa periodom potpunog oporavka, međutim, ukoliko se kod ovih bolesnika ne primenjuju lekovi koji modifikuju prirodni tok bolesti, kod dve trećine obolelih će se nakon 11-23 godine od pojave prvih simptoma, razviti sekundarno progresivna faza bolesti (SPMS), gde dolazi do nezaustavljivog i nepovratnog nagomilavanja neurološkog deficita i onesposobljenosti.
Kod 10 do 20 odsto pacijenata javlja se primarno progresivna (PP) MS, koja se karakteriše sporom, progresivnom i neprekidnom akumulacijom neurološkog deficita od samog početka bolesti.
Osim ove tri osnovne forme, mali procenat ljudi sa MS ima benigni oblik bolesti, u kojem simptomi veoma slabo napreduju tokom života, nakon početnog napada.
Takođe, postoji i maligna multipla skleroza, koju karakteriše brzo formiranje lezija na mozgu i kičmi. Posledice su invaliditet i eventualno smrt.
Simptomi multiple skleroze
MS je bolest koja se često naziva “bolest sa hiljadu lica” – ime koje opravdava samim pogledom na spisak simptoma.
Naime, spisak simptoma za ovu bolest je dugačak, ali se neće ispoljiti kod svakoga na isti način ni u istom intenzitetu. Različiti ljudi mogu imati različite simptome u različito vreme.
Prvi simptomi multiple skleroze neretko su problemi sa vidom, poput optičkog neuritisa, ali mogu biti i utrnulost i peckanje u ektremitetima. Ipak, neće svi koji osete ove simptome dobiti dijagnozu MS – jer neki od ovih simptoma takođe mogu biti simptomi drugih stanja.
Kada je reč o motornim i senzornim simptomima javlja se ukočenost, umrtvljenost ili slabost u jednoj ili obe noge, odnosno ruke. Tipično ovaj osećaj se javlja na jednoj strani tela u isto vreme. Na spisku su i osećaj prolaska struje kroz telo pri određenim pokretima vrata (naročito pri savijanju napred), tremor, nedostatak koordinacije i nesiguran hod, nevoljna i bolna grčenja mišića, nerazgovetan govor.
Problemi sa vidom su, takođe, česti. Javljaju se delimičan ili potpuni gubitak vida obično u jednom oku, često praćen bolom pri pomeranju očiju, nevoljni trzaji, treperenje i poigravanje očnih jabučica, produžena dupla slika i gubitak vida za boje.
Drugi simptomi multiple skleroze mogu biti zamor, oštećenje seksualnih funkcija, poremećaji mokrenja i defekacije, poremećaji spavanja, poremećaj apetita, bezvoljnost i gubitak volje za životom, depresija, ali i neobjašnjivo dobro raspoloženje.
Takođe, mnoge osobe sa MS osećaju bol u predelu kukova i kolena koji nastaje usled problema sa ravnotežom i hodom, mogu da osete i ukočenost u nogama, rukama i kukovima koja nastaje zbog smanjene pokretljivosti.
Kod ljudi sa MS, dešava se da dođe do vrtoglavice ili “osećaja da se sve vrti pred očima”, a može se pojaviti kao posledica lezija u delovima mozga koji kontrolišu ravnotežu. Tada oboleli uglavnom ostaju u krevetu dok to ne prestane. Karakteristična je pojava rotacijske vrtoglavice uz osećaj mučnine i povraćanja.
Ne, ne postoji specifičan test za multiplu sklerozu, odnosno jedna konkretna procedura kojom se može utvrditi ova bolest. Dijagnostikovanje multiple skleroze se obično postavlja uz otklanjanje sumnje na postojanje drugih bolesti sa istim ili sličnim znacima i simptomima.
U svakom slučaju, oni koji primete simptome moraju se posavetovati sa lekarom, koji će ih uputiti na proveru krvne slike, lumbalnu punkciju i analizu likvora, merenje električnih aktivnosti mozga – evocirani potencijali, CT (skener) mozga, MR (magnetnu rezonanca mozga).
Koliki je životni vek obolelih od multiple skleroze?
Prosečan životni vek osobe sa MS je pet do 10 godina kraći u odnosu na osobe koje nemaju ovo autoimuno oboljenje.
Teške komplikacije kao što su infekcije bešike, grudnog koša i otežano gutanje mogu da dovedu do smrti obolelih od MS. Prognoza multipla skleroze ne dovodi uvek do teške paralize, pa dve trećine ljudi sa MS može da hoda. Međutim, mnogima od njih će biti potrebna pomoć kao što su štap, invalidska kolica, štake ili hodalica.
Ova teška bolest nije nasledna, dva do tri puta češća je kod žena nego kod muškaraca, a u Srbiji oko 12.000 ljudi živi sa multiplom sklerozom, dok je u svetu čak 2.500.000 obolelih.
Terapija za multiplu sklerozu
U tretmanu MS podjednako su važne farmakološka i nefarmakološka terapija. Naime, u okviru farmakološke terapije, koriste se one za lečenje relapsa bolesti, zatim DMT, a takođe, kod ovih bolesnika je često neophodna primena i simptomatske terapije.
Lečenje MS sprovode neurolozi, često u saradnji sa fizijatrima, oftalmolozima, logopedima, ali i psihoterapeutima i socijalnim radnicima. Terapija MS treba da bude individualna.
Osnovni postulat lečenja MS je da se sa terapijom mora krenuti što ranije, odnosno, odmah po postavljanju dijagnoze MS. Odlaganje terapije znači akumulaciju oštećenja i brzo dostizanje težeg neurološkog i funkcionalnog deficita.
Vežbanje takođe može biti korisno za ljude sa multiplom sklerozom kada je u pitanju kontrola simptoma, vraćanje funkcije, optimizacija kvaliteta života, unapređenje opšteg zdravstvenog stanja i lakše obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
Lečenje MS u Srbiji se dramatično promenilo u poslednjih dvadesetak godina. Od bolesti za koju nije postojao nijedan lek, došli smo do 14 registrovanih originalnih lekova. Najveći napredak u neurologiji, vezan je upravo za terapiju MS i to relapsno-remitentne forme MS (RRMS).
Naime, broj obolelih od multiple skleroze u Srbiji koji se leče na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), utrostručen je u odnosu na pre dve godine. Država je 2020. na pozitivnu listu uvrstila i visoko efikasne terapije za relapsnu i primarno progresivnu multiplu skleroze, tako da trenutno, od ukupno 12.000 obolelih, njih 3.150 prima neku od tih terapija, od toga 2.030 je na terapijama prve generacije, dok je na najnovijim terapijama samo 1.120 ljudi.
Dve eksperimentalne vakcine pokazale su dobre rezultate u zaštiti od infekcije izazvane „mono“ virusom (mononukleoza), koji je takođe i uzrok karcinoma, ali i potencijalni pokretač multiple skleroze.
Do sada su testirane samo na životinjama, a vakcine blokiraju dva puta kojima se Epstejn Bar virus nastanjuje u telu. Kao što je poznato, od ovog virusa se teško možemo zaštiti jer se nalazi u dve vrste ćelija – B imunim ćelijama koje proizvode antitela i epitelnim ćelijama, koje oblažu unutrašnje i spoljašnje površine tela.
Genetski konstruisane vakcine izazivaju imuni odgovor koji bi blokirao infekciju na oba tipa ćelija.
Multipla skleroza je bolest za koju ne postoji izlečenje, ali se simptomi mogu ublažiti dovoljno da se vodi aktivan život. U slučaju neredovne iili kasno dijagnostikovane boelsti situacija je, međutim, daleko drugačija.
Studije su pokazale da 50 odsto MS pacijenata koji nisu primali nikakvu terapiju nakon 20 godina nelečene bolesti hoda uz pomoć štapa, a da je nakon 30 godina 70 odsto njih u invalidskim kolicima.
Pacijenti koji primaju terapiju, od samog početka bolesti, imaju sasvim drugačiji tok bolesti i dostižu značajno manji neurološki deficit koji se na odražava na njihovu funkcionalnost – završavaju škole, mogu da rade i osnuju porodice. Ostaju aktivni članovi društva uz ličnu, porodičnu i profesionalnu afirmaciju.
Nestranačko, nevladino i neprofitno udruženje pacijenata, koji boluju od multiple skleroze – MS platforma Srbije, okuplja i članove porodica obolelih, njihove prijatelje, ali i neurologe i MS medicinske sestre, kao i sve ljude dobre volje, koji žele da pomognu da se ova bolest u Srbiji leči na najbolji mogući način, kao i da svi pacijenti imaju pravo na lečenje i pristup lekovima.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar