VIDEO Kapa dole, momci: Vedran i Dejan u ribarnici na Kaleniću besplatno daju obroke najsiromašnijima

Kada smo čuli za ove humane ljude koji u ovo teško doba pomažu onima koji nemaju tako što ih nahrane ne tražeći ništa za uzvrat, odmah smo se uputili na ovu beogradsku pijacu. A kada smo stigli, imali smo šta i da vidimo - red ljudi koji strpljivo čeka da pazari ribu za Badnji dan."Ako ste mislili da svi ovi ljudi čekaju da dobiju besplatan obrok, varate se. Ovo su mušterije koje čekaju svoju porudžbinu za Badnji dan. Hvala Bogu, ima dobrih i poštenih ljudi, koji neće da nas iskoriste, tako da su nam vrlo dobro poznata lica koji dolaze kod nas da bi malo prezalogajili", kaže kao iz topa Vedran, mladić koji radi u ribarnici svog ujaka.

Priča nam kako je došlo do ideje da na ovaj način pomognu ljudima."Jednog dana, žena je prišla vitrini sa pečenom ribom i gledala je nekoliko minuta u nju, ne progovarajući ništa. Ujak i ja smo bili za tezgom i čekali smo da poruči. Međutim, ona je gledala i gledala, počela je da se stvara gužva, a ona je i dalje nepomično stajala gledajući čas u ribu čas u nas. Ujak je upitao hoće li da jede, a ona je samo klimnula glavom. Rekao mi je spakuj komšinici obrok, neka lepo ruča. I tako je i bilo", priča naš sagovornik.

Ta skromna žena je toliko bila srećna da, kako kaže Vedran, njena zahvalnost koju je izražavala stidljivim pogledom, ulepšala im je dan."Kada je ujak rekao da joj dam obrok, pomislio sam kako će sad svako dolaziti da jede za džabe. Međutim, nije bilo tako. Ona je verovatno rekla svojim prijateljima koji su u sličnoj situaciji da smo joj poklonili obrok i da smo joj rekli da dođe kod nas kad god je gladna. I ljudi su počeli da dolaze. A li ne puno njih. Nego oni koji zaista nemaju para da plate ribu. U jednom danu takvih sugrađana bude oko desetak. I uglavnom su jedni isti ljudi. Njima je pomoć zaista potrebna".

Obrok koji ovi plemeniti momci daju gladnima i ugroženima košta oko 400 dinara i sastoji se od tek pečene ribe."Samo riba koja je sveže pripremljena, vruća, odmah pakujemo u jednokratnu posudu i to je to. Ubacimo po našem izboru, šta prvo dohvatimo od ribe. Uopšte nije bitno koja riba je u pitanju, najvažnije je da je vruća, ukusna i da će biti dovoljno, a hoće. Koliko vidimo, sve se pojede. Ima i onih, naravno, koji kažu da žele da ponesu obrok kući, pa im spakujemo".

Dok smo pričali sa Vedranom i Dejanom, mušterije su non-stop dolazile do vitrine sa ribom. Ipak je post, Badnji dan, a posla, Bogu hvala, ima preko glave."Daće Bog da nam uvek bude ovako, onda će biti i za nemoćne i gladne. Ima posla, oko Svetog Nikole je bila ludnica, ali zaista ludnica. Ubijali smo se od posla, tri dana i tri noći nismo izlazili iz ribarnice. Ljudi su poručivali toliko ribe, tone su u pitanju. Posle Jovandana je manja potražnja, ali ko voli ribu i ko posti sredom i petkom, uvek je kupuje".

Dejan, koji je već dve godine u ovom poslu, kaže nam da u ribarnici uopšte nije lako raditi jer su mu ruke non-stop u hladnoj vodi."Šta da vam kažem, koža mi je popucala od vode. Pritom, ovo je težak fizički posao. Istovari, prebaci, prenesi, uredi, baci, podigni, spusti… Zaista teško. Ali od nečeg mora da se živi, a ja sam zaista zadovoljan i šefom i divnim mušterijama koji nam se stalno vraćaju. To valjda znači da dobro radimo svoj posao i da smo na pravom putu", kaže ovaj momak za kraj razgovora.BONUS VIDEO: Pojedini Kragujevčani pali na testu ljudskosti i humanosti

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=pojedinikragujevanipalinatestuljudskostiihumanosti-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4908781"]