0
Dok prelazi prugu kako bi stigao do nadvožnjaka, odakle bi pozdravio Užičane, koji su podržali generalni štrajk, zatekli smo u Užicu danas 89-ogodišnjeg Milosava Didanovića, kako nam se predstavio, od oca Miloša. Teško hoda pa nije mogao da ide na Trg partizana, ali kada su Užičani došli do Ložioničkog mosta i blokirali magistralni put, sišao je iz obližnjeg Zabučja da ih pozdravi.
Nakon što je pozdravio svoje Užičane, i oni njega, Milosav nam je ispričao šta je ono što podržava i protiv čega je podigao svoj glas i svoj štap.
„Meni je 89 godina, ne mogu da siđem dole ali hoću da ih pozdravim i da kažem da je ovo za Užice malo ljudi, mora više. Ja sam ovde bio i 5.oktobra i tada sam se borio za nešto bolje. Sada se borim protiv ovoga što rasprodade Srbiju, Aleksandra Vučića, dade džebe sve, dade Arapima, Kinezima, hoće da naša deca sutra budu sluge u svojoj zemlji. Moja deca su porasla ali imam unuke, sve razumem i nisam tup. Vučić sa Brnabićkom, onom bedom najvećom koja ne zna ništa, a hoće ona nekom da sudi. Kada sam ja bio gimnazijalac, za mene je profesor bio „Bog i batina“, gospodin čovek, zbog koga nisam smeo da se nađem na nekom lošem mestu“, priča za Nova.rs Milosav koji gazi devedesetu.
Za to što današnji profesori nisu autoritet, kaže da su krivi svi, vlast ali i građani. Za sve loše što se čuje na račun studenata krivi vlast.
„Sve lažu, Vučić laže. O studentima mislim sve najbolje jer kada su se usudili da krenu ne bi li nešto rešili, zaslužuju najveću podršku svih nas. Najviše što želim je da se skine ova vlast, ova beda što nas je zadesila. Znaju i ovi na vlasti šta treba da rade ali neće, to su prodane duše. Njima je u interesu da ovaj narod postaje što gluplji i da ostane što nepismeniji, sa takvima se lakše manipuliše. Zbog toga je prosveta dovedena do najnižih granica“, zaključuje ovaj mudri Užičanin.
Ono što on želi poručuje i drugima a to je da se narod bori, da se izbori.Poručuje da se ne kriju već da se oslobode straha i pokažu šta misle i osećaju.
„Kriju se po trotoarima, vire kroz prozore, gledaju sa strane, nečega i nekoga se plaše. Mnogi sa mnom ne govore još od 5. oktobra 2.000 godine, kada sam ja slobodno išao ulicom i protestovao a oni se krili. Ipak, ni tada nije bilo ovako kao što je danas, ljudi su tada imali dostojanstvo, obraz ali danas od toga nema ništa, nema obraza. Gde je predsedniku obraz da on, kada zine on slaže, kakav je to predsednik?“, pita se Milosav.
Iako je bio aktivista pa i odbornik Demokratske stranke, kaže da su i oni grešili i da danas, niko ko je ikada učestvovao u vlasti do sada, ne treba više u njoj da učestvuje, jer su svoju šansu, kako kaže, svi prokockali. To vidi kao jedini i najsigurniji način da se u Srbiji dogode promene koje će uspostaviti pravnu državu u kojoj če institucije raditi svoj posao. Budućnost vidi u studentima, njihovim profesorima i stvarnoj intelektualnoj eliti koja ima znanje, integritet i čist obraz.
Još dodaje da je sa svojim saborcima učestvovao u izgradnji autoputa „Bratstvo i jedinstvo“, a da Vučić to nikada nije pomenuo što ga, kako nam je rekao, posebno boli. Boli ga i to, a veruje i građane Srbije, što Vučić rasipa novac građana a sve što se sagradi i debelo plati, pripisuje sebi. To doživljava kao svojevrsnu manipulativnu obmanu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
