4
"Filološki je progovorio", parola sa prošlonedeljnog protesta profesora tog fakulteta koja daje signal da univerzitetska zajednica ipak diše i reaguje. Profesori su se pobunili protiv, kako kažu, narušavanja autonomije univerziteta i upliva Ministarstva prosvete u njhov odabir dekana. To je samo jedan u nizu događaja koji nam daju nagoveštaj života akademske zajednice koja je proteklih decenija bila neizostavni pokretač i učesnik svih većih društveno-političkih promena u Srbiji. Sa nekim od profesora koji se ne libe da puste svoj glas, poričali smo o tome kolika je moć univerziteta i da li u vazduhu miriše na promene?
Univerzitetski profesori su u poslednje vreme neretko bili ti koji ukazuju na brojne afere i malverzacije predstavnika aktuelne vlasti. Pandemija koronavirusa izazvala je i reakciju lekara, pa su peticiju koja ukazuje na brojne nedostatke tokom borbe sa novim virusom upravo potpisali brojni profesori Medicinskog fakulteta, a među njima je i Slobodan Savić.
„Ja mislim da neke reakcije ima, ali možda ne onoliko koliko bi trebalo da bude. Ako to shvatimo kao početak, onda je to pokret koji obećava. Ljudi polako shvataju da Unierzitet treba da bude samostalan i da bude potpuno odvojen od bilo kakvih političkih ideja i uticaja. „, primećuje naš sagovornik i uspostavlja jasnu razliku između politike i društvenog angažmana.
On ističe da nastavnik ima pravo na svoje mišljenje, ali da na fakultetu ne bi smeo da sprovodi politiku.
Smatra da bi rešenje mogli da budu što češći javni nastupi, pa čak i konferencije za novinare univerzitetskih predstavnika. Pribojava se da bi sva veća javna okupljanja u vreme paandemije mogla da budu pogrešno protumačena i zloupotrebljena.
„Utisak koji se stiče je da su ljudi počeli da pokazju na nekin način htrabrost i smelost da javno istupaju, mislim da je to početak. Nije reč o bilo kakvoj politici, nego o slobodi misli i autonomiji“, zaključuje naš sagovornik.
Artikulisati sve pojedinačne glasove i proteste
Akademik Dušan Teodorović jedan je od profesora koji je žustro govorio o spornom doktoratu Siniše Malog, glasno tvrdeći da je reč o plagijatu. Naš sagovornik primećuje da se na univerzitetu nešto pokreće, ali konstatuje i da je reč o pojedinačnim slulčajevima i da nema neke čvrste organizacije.
„To su pokušaji, koje ja svakako podržavam. Lično ću da uradim najviše što se može da se podigne akademska zajednica Srbije. Mislim da je to odlučujući faktor, jer progres jedne zemlje mogu da naprave pre svega intelektualci. Intelektualci Srbije moraju da prekinu da ćute. Tužioci, pravnici, lekati, inženjeri, profesori uglavnom ćute dok Srbija umire. Moramo da aktiviramo akademsku zajednicu Srbije. U značajnoj meri mogu da doprinesu i studenti“, uveren je Teodorović.
On poručuje da bi sve te pojedinačne glasove i proteste trebalo artikulisati i udružiti.
Ništa bez političke podrške
Profesor Žarko Trebješanin je jedan od večito proaktivnih članova akademske zajednice. Naš sagovornik primećeuje da je pobuna na univerzitetu često bila ta kapisla koja pokreće veći bunt. Ipak, stava je i da su esnafska udruženja nedovoljna i da je neophodna podrška političkih organizacija.
„Bez političke snage koja će to da artikuliše, usmerava i da vodi, teško je očekivati neke ozbiljnije promene. Uvek postoji ta mogućnost da sve ovo bude varnica koja će prosto da zapaali bure koje je već dosta zapaljivo, kao da se samo čeka. To može da bude povod, ali je uvek potrebna jaka politička stranka ili više njih da to podrže i da deluju“, smatra Trebješanin.
Univerzitet nije tu samo da bi razvijao nauku
Predavač na Filozofskom fakultetu Aleksandar Baucal zapaža da je univerzitet važan akter u društvima kao što je Srbija – društvima koja su u tranziciji, koja menjaju neki sistem ili tragaju za novim društvenim modelom. Tu je, konstatuje on, sabrano svo relevantno znanje.
„U ovakvim zemljama kao što je naša, univerzitet nema samo ulogu da razvija nauku, nego i da doprinese razvoju drušrva. Uvek se vidi angažovanje univerziteta kada se otvori neko važno društvno pitanje i ja msilim da je to nešto što je dobro“, podseća Baucal.
Ipak, on ne umanjuje ni značaj lokalnih građanskih akcija, kojih je, primećuje naš sagovornik, sve više u Srbiji. Podseća na primere poput borbe za reke Stare planine i slučaj Rakite.
„Sve to doprinosi da mi kao građani razumemo neki problem i da nam pokaže da kada se svi povežu i jasno artikulišu svoje stavove i interese, oni na taj način imaju veću šansu da utiču na neke važne društvene događaje. Za građane je važno da vide da postoji mogućnost da se ostvare interesi i prava“ , zaključuje Baucal.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
