“U šoku sam, ranac moje ćerke ima blizu 10 kilograma”: Školska torba kao vreća cementa. Lekari upozoravaju na posledice, a roditelji odlažu polazak u školu

U školama ne postoje ormarići za sve razrede, u kojima bi deca mogla da ostavljaju knjige, a kada ih i ima, uglavnom su namenjeni samo najmlađima, prvacima. Svi stariji, od septembra do juna, trpe bolove u leđima, ramenima, nogama, zbog tereta i velikog opterećenja svakodnevnog školskog “prtljaga”.

Prvake u školu najčešće vode roditelji, pa čak i kada ne ostavljaju torbu u ormanu, u učionici, nisu u obavezi da je nose na leđima. Međutim, već od drugog ili trećeg razreda, učenici idu bez pratnje, a svoje udžbenike nose sami.

Dete 30, ranac 10

“Šokirala sam se kad sam izmerila ćerkin ranac. Težak je gotovo 10 kilograma, a ona ima oko 30 kila. Svako jutro kuka kad ga stavi na leđa. Kad god možemo, suprug ili ja, pratimo decu u školu, ali to nije uvek izvodljivo zbog posla. Uglavnom ide sa starijim bratom, čiji je ranac još teži, pa on često nosi oba, jedan na jedno, a drugi na drugo rame. Kad se vrati iz škole ne može da se ispravi od bolova u leđima”, priča za Nova.rs Zorana Vlajčić, mama iz Beograda, čija deca pohađaju drugi i šesti razred.

U rančevima kao da je spakovano kamenje, ističe ona.

“Čini mi se cement ili kamenje da ubacim u ranac, bio bi iste težine kao sa udžbenicima. Meni je teško da dugo nosim ćerkin ranac, a kako je tek deci. Ona hodaju svako jutro do škole 15 minuta, jer ne živimo blizu stana. Kažu da prave kratke pauze na putu do škole, kako bi mogli da odmore, jer im ‘leđa otpadaju’. Pričali smo o ovome sa učiteljicom, ali nema rešenja, ili da tegle i za koju godinu krenu na fizikalne terapije ili da ne nose sve knjige i dobijaju minuse”, ljutito kaže ova mama.

Međutim, škole su po ovom pitanju, tvrde učitelji, nemoćne.

“Deca nemaju gde da ostave knjige, jer nemamo ormariće za starije učenike u učionicama. Moraju da ih nose, nema drugog izbora, jedino što spašava je da se dogovorimo da ne nose sve udžbenike iz jednog predmeta, jer ih zaista ima previše, nego samo određene, ali i to je za dečija leđa preteško”, kaže Maja Kostić, učiteljica iz jedne osnovne škole u Beogradu.

Za jedan predmet i do 4 udžbenika

Što su deca starija rančevi su manji, a što su mlađa, oni su teži, naglašava fizijatar.

“Ovi stariji od petog nose neke vreće ili male rančeve sa po kojom knjigom, valjda znaju šta im treba za čas ili prosto neće sve da tegle. Međutim, mali su u problemu, jer učiteljice, očigledno, najčešće zahtevaju sve udžbenike. Rančevi koje deca nose su skoro 30 odsto njihove telesne mase, što nije normalno. Optimalno je da bude pet do 10 odsto maksimum, da detetov koštano-zglobni sistem ne bi trpeo”, naglašava u razgovoru za Nova.rs dr Danijela Vukićević, dečiji fizijatar.

Kako za vreme jednog časa deca uče iz tri ili četiri knjige, pita ona.

“To je neshvatljivo. Za svaki predmet imaju po nekoliko udžbenika plus sveske i razna oprema. Mora da se apeluje na učitelje da deci daju radne listove, da u njima pišu u školi, a da udžbenici ostaju kod kuće ili da nose samo jednu knjigu iz svakog predmeta. To bi sigurno bilo dovoljno, da im se maksimalno olakša, jer će u suprotnom njihovo telo trpeti posedice”, upozorava dr Vukićević.

Teški rančevi dodatno pogoršavaju stanje zglobova, kostiju, kičme, koja je kod dece u razvoju već kriva zbog rasta.

Svako 11. dete sa deformitetom

“Posebno kod učenika kod kojih dođe do naglog rasta, javlja se deformitet kičme. Težak teret na leđima može samo dodano da utiče na bolove i izaziva probleme. Deca su nam i bez teških torbi najčešće kilava jer se nedovoljno bave fizičkom aktivnošću. U mnogim školama, posebno u nižim razredima, umesto fizičkog često imaju neki drugi čas, recimo matematiku. Zbog fizičke, ali i mentalne nezrelosti, roditelji sve češće traže odlaganje škole, odnosno prvog razreda, što je do pre nekoliko decenija ili godina, bilo neverovatno. Sve je više i gojazne dece, posebno na obodu Beograda, gde preterano konzumiraju brzu hranu. Kardiolozi i pedijatri su užasnuti, tvrde da mogu da izleče i leukemiju, a gojaznost ne mogu“, naglašava doktorka Vukićević.

Podsetimo, prema izveštajima Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, u Srbiji svako sedmo dete ima deformitet stopala, a svako jedanaesto deformitet kičme.

Najčešće promene kičmenog stuba kod dece

Kod dece i adolescenata se najčešće dijagnostikuje skolioza i kifoza. Skolioza je kompleksan trodimenzionalni deformitet kičmenog stuba i trupa, koji ima tendenciju pogoršavanja tokom rasta i razvoja. Najčešće se javlja kod devojčica u pubertetskom periodu.

Takođe, može se javiti vrlo često i kifoza. To je stanje koje karakteriše zakrivljenost gornjeg (grudnog) dela kičmenog stuba unazad i glavni simptom je pogrbljenost. Pored estetskog aspekta, kifoza uglavnom uzrokuje bol u leđima deteta, što dodatno utiče na kvalitet života.

***

BONUS VIDEO: Skolioza, kifoza, kriva kičma i bol u leđima - kako izlečiti

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=pregled01dz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2619959"]