Foto:Shutterstock

Zbog ograničenog broja časova usled epidemije koronavirusa, neke osnovne škole su odlučile da 7. i 8. razredima u potpunosti ukinu nastavu fizičkog, a da drugim razredima nastavu iz ovih predmeta drže isključivo onlajn. Predsednik Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta Miroslav Marković kaže za Nova.rs da je osnovcima nastava fizičkog u ovoj situaciji neophodna, jer kretanje i vežbanje jačaju imunitet, kao i da, uz dobru volju, postoje načini da se ovi časovi u svim razredima realizuju.

Zbog epidemije koronavirusa, preporučeno je da se nastava fizičkog održava na otvorenom, uz poštovanje fizičke distance i izuzeće grupnih sportova.

Osim toga, dodatni problem predstavlja to što je za učenike od 1. do 4. razreda propisan maksimum od 20 časova nedeljno, za one od 5. do 8. razreda 25. Zbog toga su neke škole odlučile da 7. i 8. razredima u potpunosti ukinu nastavu fizičkog, muzičkog i likovnog, a da učenicima 5. i 6. razreda nastavu iz ovih predmeta omoguće isključivo onlajn.

Povezane vesti:

Miroslav Marković, koji je dvadeset godina radio kao nastavnik fizičkog u beogradskoj Osnovnoj školi „Filip Višnjić“, kaže da nastava fizičkog nikako ne bi smela da bude zamenarena.

„Deca se i ovako slabo kreću, a svi znamo koliko je kretanje i fizičko vežbanje važno za jačanje imuniteta. Ako im još to oduzmemo sada, bojim se da nam se ne piše dobro“, poručuje Marković.

Napominje da je Savez dao preporuke za realizaciju nastave fizičkog za vreme pandemije, koje su usvojene od Nacionalnog prosvetnog saveta, kao i da je na osnovu njih, uz dobru volju direktora, moguće  realizovati časove fizičkog u svim razredima osnovnih škola.

„Ko ne može fizičko da uklopi u postojeći raspored od pola sata, može da uklopi u međuprostor između dve smene. Većina škola ima veliko dvorište, može da se obezbedi distanca“, objašnjava on.

To što je pauza između dve smene 20 minuta, smatra da nije prepreka, jer „niko ne drži časove u dvorištu osim nastavnika fizičkog“.

Za decu od 7 do 14. godine fizička aktivnost od krucijalnog značaja za zdravlje i razvoj

Nastavnik fizičkog Miroslav Marković kaže za Nova.rs da predmet fizičko nije bez razloga promenio naziv u „fizičko i zdravstveno vaspitanje“, već da je razlog to što je „neko shvatio da ono što je fizičko itekako utiče na zdravlje dece“.

„Deca u tom periodu treba što više da se kreću zarad očuvanja zdravlja i povećanja imuniteta, a mnoge bolesti nastaju baš zbog toga što danas mnogo više sede uz kompjutere i mobilne telefone“, tvrdi on.

Napominje da danas ima gotovo 100 odsto više dece obolele od dijabetesa tipa dva, kao i povećan broj dece sa kardiovaskularnim problemima, problemima sa gojaznošću i razvojem kičme.

„Zbog smanjene fizičke aktivnosti čak 80 odsto dece ima problem sa spuštenim ili ravnim stopalima, što dovodi do problema sa kolenima, kičnom, kukovima”, kaže on i poručuje:

„Zato moramo bodriti decu da se što više kreću i nikako ne treba zapostaviti nastavu fizičkog, ali uz obaveznu primenu bezbednnosnih mera.“

 

Kako može da izgleda čas fizičkog uz poštovanje mera

Podseća da je preporučeno izbegavanje kolektivnih sportova, ali da se i dalje mnogo toga može raditi.

„Izbegavanje kolektivnih sportova jeste preporuka, ali ne treba izbegavati osnovne elemente kolektivnih sportova, kao što su osnovni položaji, stavovi, vođenje lopte, bacanje lopte. Mogu da se rade i određene vežbe za jačanje i razvijanje motoričkih sposobnosti“, objašnjava Marković.

Dodaje da je pola sata sasvim dovoljno da se uradi nešto što je dobro za organizam deteta.

Kako nastavu fizičkog izvoditi onlajn 

Marković tvrdi da, po njegovom saznanju, nije veliki broj škola eliminisao časove fizičkog, međutim, ima i onih koji su odredile da se ovi časvi izvode usključivo onlajn.

Foto:Shutterstock

Objašnjava da se onlajn nastava fizičkog uglavnom bazira na teorijskim znanjima, ali može da podrazumeva i realizaciju praktičnih programa.

„Na primer jedan od zadataka može biti da učenik odradi i snimi određen kompleks vežbi oblikovanja ili jačanja određenih grupa mišića, ili razvijanja određenih motoričkih sposobnosti, i to pošalje nastavniku“, objašnjava i dodaje da to na osnovu toga učenik može kasnije da bude i ocenjen.

Šta kad počne loše vreme? 

Ovaj dugogodišnji nastavnik smatra i da za hladne dane postoji rešenje.

Povezane vesti:

„Mi smo po tom pitanju malo razmažena nacija. U skandinavskim zemljama i Rusiji vežbaju napolju i sa kabanicama. Oni imaju obavezu da deca u vrtićima moraju sat i po vremena da provedu napolju kakvo god da je vreme – kiša, sneg, sunce“, kaže Marković, i dodaje da većina škola ima i uslove za vežbanje u zatvorenom prostoru.

„U školima postoje hodnici, svečane sale, slobodne učionice, tako da nije nikakav problem i kad je loše vreme da se u školi nešto uradi“, tvrdi  on.

Naglašava da je jedino važno obezbediti neophodna 4 kvadrata po učeniku, da se zna kuda se koji učenik kreće, kao i da se sala provetrena i dezinfikuje između svake smene.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare