Foto:privatna arhiva

"Ne daj bože da nam se ponovi ovakva godina, grad nam je "izbombardovao" voće i povrće, a suša dokusurila kukuruz" kažu ogorčeno za Nova.rs čačanski ratari i voćari.

Dana Jakovljević iz sela Baluga kod Čačka posejala je oko 50 ari kukuruza koji koristi za ishranu stoke.

„Ova godina je katastrofalna, da li verujete da na pojedinim strukovima nema ni zametka. U početku, nakon setve, delovalo je obećavajuće. Međutim, skoro tromesečna suša je uništila njivu, pa skoro 90%“ . I ono malo klipova što ima su krezubi i moraju se odmah iskoristiti jer samo trenutno mogu da ih konzumiraju životinje“, ispričala je ona za naš portal.

Na naše pitanje da li ima sistem za zalivanje Jakovljević navodi da nema vode jer su uvedene restikcije.

„Imam i cevi, i topčiće, međutim, nemam čime da je zalivam njivu. Takođe, kada kukuruz dostigne određenu visinu ne može da se poliva, jer bi se na parceli uništavala stabla. Ne znamo ni šta ćemo, ni kako ćemo dalje. Stanje je užasno“, zaključila je ona za naš portal izrazivši zabrinutost kako će ljudi koji imaju velike farme krava i bikova prehraniti stoku.

Sličnu priču nam je ispričao i Mijodrag Vučković koji je posejao oko 60 ari kukuruza, a prerađuje ga u prekrupu za svinje.

„Ječma i pšenice je i bilo, ali od ove žitarice nema ništa. Suša je uzela danak i bukvalno „obrala“ kukuruz pre nego što je sazreo. Koliko muke i truda smo uložili i na kraju ništa. Trebalo je pripremiti zemlju za setvu, pođubriti, kupiti seme, posejati, redovno špartati i okopavati, kropiti i sada nemamo ni pečenjak da uberemo“, kaže sagovornik našeg portala. Vučković naglašava da tu ne računa uložen sopstveni, i rad svoje porodice.

„To vam je mučenički posao, prinuđeni smo da gledamo u nebo, a i grad nas je ove godine više puta tukao. Jadan je i bedan ovaj seljački život. Svima, mislim na političare, su „puna usta“ o pomoći poljoprivrednim proizvođačima, ali slaba vajda. O visini cene nafte i da ne govorim“, zaključio je sedamsedettrogosišnji Mijodrag za naš portal.

Da je stanje sa rodom kukuruza loše kažu i u Poljoprivrednoj savetodavnoj stručnoj službi Čačak.

„Ova žitarica je opstala na veoma malom broju parcela, ponajviše u Bečnju, jer su tamo uzgajivači, uglavnom, opremljeni sistemima za zalivanje“, kaže za Nova.rs savetodavac Borko Ivanović.

On je podsetio da PSSS Čačak pokriva pored grada na Moravi, Gornji Milanovac, Arilje i Lučane.

„Na tom terenu je zasejano oko 12 hiljada hektara kukuruza, a u optimalnim uslovima prinos po jednom ha je oko 7 tona. Međutim, zbog nepovoljnih klimatskih uslova ove godine neće preći ni pet. Možda čak ni toliko, ukoliko se obistine prognoze RHMZ o nastavku sušnog perioda“, naveo je Ivanović.

On je podsetio da je i setva kasnila dvadesetak dana, ali to nije uticalo na klijanje i nicanje, pa je u prvoj polovini vegetacijie kukuruz bio u odličnom stanju.

„Oko 15. juna zahvatio nas je vreli talas što je doprinelo do usporenog rasta i razvoja, pa na pojedinim parcelama neće biti ni jednog jedinog klipa za berbu ukoliko se nastave ovakve suše“, zaključio je Ivanović.

Inače, prema nekim procenama stručnjaka, rod kukuruza u Srbiji bi trebalo da bude oko 6 miliona tona, i to pod uslovom da mu pogoduju klimatski faktori. Za domaće potrebe je nophodno 4,4 a oko 1,6 miliona tona bi moglo da se izveze na ino tržišta.

Voće „izbombardovao“ grad

U zasadu trešnje površine tri hektara, zbog oluje i grada koji su zadesili čačanski kraj u junu Žarko Damljanović iz Miokovaca je pretpeo stopostotnu štetu.

Kako nam je kazao nije mogao ni jedan jedini plod da ubere da pojede. Prema njegovim rečima, lastari dužine od 40 do 50 centimetara pretpeli su više od trideset udarce grada, koji je bio veličine oraha.

Ovaj proizvođač, pored trešanja, gaji kajsije, šljive, jabuke u Miokovcima i ističe da nije imao ni jedan jedini plod koji je neoštećen.

„Pod zasadima jabuke imam parcelu površine 3,5 hektara. Možda će nešto od plodova moći da se iskoristi za industriju i pijace, uz neku adekvatnu zašitu i tretmane, ali robe za izvoz neće biti“, rekao je naš sagovornik.

On je naglasio da su voćari i povrtari od 2017. godine skoro svih čačanskih sela poznatih po ovoj vrsti proizvodnje u minusu – počev od Miokovaca, Prijevora, Gornje Gorevnice, Rakove, ali i mnogih drugih.

„Zbog toga mnogi i razmišljaju da prestanu da se bave ovim poslom, a i ja sam na ivici živaca“, naveo je on za Nova.rs.

U svoje voćnjake je uložio više od 10 hiljada evra, a kako je istakao, sve je poskupelo, počev od nafte, preparata, radne snage koju mora da plaća, a svoj rad i amortizaciju, kada su poljoprivredne mašine u pitanju, i ne računa.

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Tagovi

Komentari

Svi komentari (2)