Svetska zdravstvena organizacija (SZO) pozvala je vlade da se pozabave trajnim pretnjama po zdravlje i bezbednost zdravstvenih radnika i pacijenata, a povodom današnjeg obeležavanja Međunarodnog dana sigurnosti pacijenata.
„Pandemija kovid-19 podsetila je sve nas na vitalnu ulogu koju zdravstveni radnici igraju u ublažavanju patnje i spasavanju života“, rekao je dr Tedros Gebrejesus, generalni direktor SZO.
„Nijedna država, bolnica ili klinika ne mogu zaštititi svoje pacijente ukoliko ne zaštite zdravstvene radnike. Povelja o bezbednosti zdravstvenih radnika SZO korak je ka osiguravanju da zdravstveni radnici imaju bezbedne radne uslove, obuku, platu i poštovanje koje zaslužuju“, rekao je Gebrejesus.
Pandemija je pokazala u kojoj je meri zaštita zdravstvenih radnika ključna za osiguranje funkcionalnog zdravstvenog sistema i funkcionalnog društva, piše na sajtu SZO povodom obeležavanja Međunarodnog dana sigurnosti pacijenata.
Povelja, objavljena danas za Svetski dan bezbednosti pacijenata, poziva vlade i one koji vode zdravstvene službe na lokalnom nivou da preduzmu pet akcija za bolju zaštitu zdravstvenih radnika.
Akcije uključuju korake za zaštitu zdravstvenih radnika od nasilja; za poboljšanje njihovog mentalnog zdravlja; za zaštitu od fizičkih i bioloških opasnosti; za unapređenje nacionalnih programa za bezbednost zdravstvenih radnika i za povezivanje politike bezbednosti zdravstvenih radnika sa postojećim politikama bezbednosti pacijenata.
Kovid 19 je zdravstvene radnike i njihove porodice izložio nivoima bez presedana. Iako nisu reprezentativni, podaci iz mnogih zemalja regiona SZO ukazuju da su infekcije među zdravstvenim radnicima daleko veće od zaraza u opštoj populaciji.
Iako zdravstveni radnici predstavljaju manje od 3% stanovništva u velikoj većini zemalja i manje od 2% u gotovo svim zemljama sa niskim i srednjim prihodima, oko 14% slučajeva COVID-19 prijavljenih SZO spada među zdravstvene radnike.
U nekim zemljama taj udeo može biti i do 35%. Međutim, dostupnost podataka i kvalitet su ograničeni i nije moguće utvrditi da li su zdravstveni radnici zaraženi na radnom mestu ili u okruženju. Hiljade zdravstvenih radnika zaraženih kovidom 19 izgubilo je život širom sveta.
Osim fizičkih rizika, pandemija je stavila veliki nivo psihološkog stresa na zdravstvene radnike koji su bili izloženi visokim zahtevima tokom dugog vremenskog perioda, koji žive u stalnom strahu od izloženosti bolestima, odvojeni od porodice i suočeni sa socijalnom stigmatizacijom. I pre udara kovida 19, medicinski radnici su već bili u većem riziku od samoubistva u svim delovima sveta.
Nedavni pregled zdravstvenih radnika utvrdio je da je svaki četvrti prijavio depresiju i anksioznost, a svaki treći patio je od nesanice tokom kovida 19.
SZO je nedavno istakla i alarmantan porast izveštaja o verbalnom uznemiravanju, diskriminaciji i fizičkom nasilju među zdravstvenim radnicima.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar