Ceo svet priča o lekovima za rak, a stručnjaci objašnjavaju zašto smo požurili sa slavljem i šta to znači za najteže pacijente iz Srbije

Početkom godine svetsku javnost oduševila je vest o otkriću medicinskog tima španskog naučnika Mariana Barbacida, koji je saopštio da je na pragu terapije za najsuroviji i najagresivniji rak, koji napada pankreas. Kancer pankreasa, inače, ima jednu od najviših stopa smrtnosti, čak 97 odsto.

Španski naučnici uspeli su da u potpunosti iskorene rak pankreasa kod životinja zahvaljujući kombinaciji tri leka, što je prvi put u istoriji medicine utabalo put za ispitivanje terapije za rak pankreasa na ljudima.

Nedugo potom na internetu, društvenim mrežama, brojnim portalima početkom februara ove godine javnost su jedna za drugom zasipale vesti o “čudotvornim” terapijama za različite vrste raka.

Takozvani revolucionarni lekovi otkriveni su u Rusiji, Južnoj Koreji, Kini, Turskoj… a u “ponudi” su terapije i personalizovane vakcine za rak pluća, dojke, debelog creva, štitne žlezde, leukemiju, kancere koje izaziva HPV (rak grlića materice, grla, penisa…)

Ono što, međutim, stoji iza ovih silnih otkrića, prema rečima naših sagovornika, nisu gotovi, spremni lekovi, već napredna ispitivanja terapija, kliničke studije, koje bi tek kroz nekoliko godina ili čak decenija mogle biti dostupne pacijentima u vidu terapije.

“Poslednjih nekoliko decenija često se pominju čudotvorni lekovi za rak. Tačno je da su nove terapije, o kojima se proteklih dana govori u svetu, znatno efikasnije od starih citostatika, ipak daleko smo od toga da će svi karcinomi o kojima se priča sada biti izlečivi. Terapije zavise od metastaza, faza u kojima je bolest, organizma pacijenta, ništa nije tako jednostavno. U Španiji, Rusiji i drugim zemljama, terapije su u fazama ispitivanja, a pojedini lekovi su u rutinskoj upotrebi, tako da sad ne bi bilo pošteno govoriti pacijentima da smo na pragu izlečenja. Do tog momenta moraće da prođe još sigurno 10 godina ispitivanja, a možda i više, dok se ti lekovi ne odobre. A kad će stići do nas, sad je nemoguće prognozirati”, objašnjava za Nova.rs onkolog prof. dr Vladimir Kovčin.

Međutim, postoji način da onkološki pacijenti iz Srbije dođu ranije do spasonosnih terapija.

Zašto je važno učestvovati u kliničkim studijama

“Jedini način je da naši pacijenti učestvuju u tim kliničkim studijama, koje će tek da se obnavljaju. Sad je najvažnije da se priključimo tim ispitivanjima. Istraživanja ovih brojnih lekova i vakcina za razne vrste raka će potrajati, a neke još nisu ni počeli da ispituju na ljudima. Sad bi najbolje bilo da dok svetski naučnici ispituju ove terapije za rak, da se naše zdravstvene vlasti potrude i uključe pacijente iz Srbije u studije. Kad one budu završene i kad lekovi budu na tržištu, cena će im biti tolika da je pitanje kad će, i da li će uopšte naši pacijenti moći da dođu do njih. Problem je što se naša zemlja sama isključila iz svetskih kliničkih studija jer smo mali, a protokoli za uključivanje u istraživanja su nam katastrofalno komplikovani, što bi moralo hitno da se rešava”, kaže za Nova.rs Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata.

U svim zemljama sveta obavezno je da istraživači prođu više faza ispitivanja, odnosno kliničkiih studija leka.

“U zapadnoj medicini postoji postupak koji se mora poštovati ako se bavite istraživanjem terapije. Ono što se sad radi u svetu su pretklinička istraživanja, nisu gotovi lekovi za rak i to ljudi moraju da shvate. Od kako su proteklih dana počele da se šire vesti o spasonosnim terapijama za rak, svakodnevno me zovu pacijenti da se raspituju kako da dođu do tih lekova. A oni još ne postoje. Nije pametno ljudima ulivati lažnu nadu, ali opet treba da znaju da nauka rapidno napreduje, što pokazuju istraživanja u Španiji za rak pankreasa. Španski naučnici su postigli rezultate na miševima, ali mi smo decenijama udaljeni od lekova za ljude. Ovo jeste revolucionarno otkriće u medicini jer je rak pankreasa do sada bio nedodirljiv”, kaže Pilipović.

Podsetimo, nakon objave o rezultatima istraživanja za rak pankreasa koja su sproveli španski naučnici, na društvenim mrežama krenula je erupcija vesti o takozvanim lekovima za više vrsta raka. Iako pružaju nadu u izlečenje različitih kancera u skorijoj budućnosti, gotovo sve terapije o kojima se u javnosti sada govori, u fazama su ispitivanja.

Ono što pacijente u Srbiji, međutim, dodatno obeshrabruje, je što naša zemlja izdvaja malo ili nimalo novca u budžetu za inovativne lekove. Čak i kada ove terapije budu dostupne na tržištu, ukoliko se nešto ne promeni u budžetskim planovima Ministarstva finansija i Ministarstva zdravlja, onkološki pacijenti u Srbiji, od kojih oko 20.000 godišnje izgubi bitku sa ovim surovim dijagnozama, ostaće bez mogućnosti za izlečenje.